Вук Јеремић: Покушаћу да се супротставим кандидату Блера, Клинтона и Шредера

 Вучић и ја смо политички и вредносно два потпуно различита света. Својом председничком кандидатуром желим да станем на пут убрзаној персонализацији власти и државе. У Србији има довољно људи који не подлежу манипулацијама.

Овај интервју је направљен у атмосфери где је кандидатура било кога ко није кандидат власти изједначена са кривичним делом велеиздаје. Критичарима који мисле да Јеремић није довољно рекао, а да ја нисам све питала, предлажем да се заложе за услове у којима странице НИН-а неће бити последње место са кога ће се „нeпријатељи“ огласити.

Пре него што сте објавили кандидатуру, премијер Вучић се обратио директно из Индије и саопштио да већ две године зна да ћете се кандидовати, па како је то могуће?

Пре две године то нисам знао ни ја, али верујем да му та мисао већ дуже време ствара нелагоду. Вучић и ја смо у политичком и вредносном смислу два потпуно различита света. Тако је било 1990-их година, тако је и данас.

Истом згодом је изјавио да у случају Ваше или Јанковићеве победе он неће бити премијер. У светлу вашег оптимизма, да ли то значи да од априла Вучић неће бити на челу Владе?

Најава да ће то учинити уколико се народ дрзне да на председничким изборима изабере неког ко није по његовом укусу говори о његовом неразумевању демократије, нашег уставног поретка и значају отвореног дијалога у друштву. Ипак, био бих опрезан са очекивањима да ће тако лако отићи са власти – није се прославио као неко ко држи обећања. У сваком случају, председнички избори ће бити велика прилика да се ствари покрену набоље.

Колико дуго Ви знате да ће се он кандидовати?

Последњих неколико година смо сведоци јасне тенденције ка потпуној персонализацији државе и власти. Вучићев избор за председника Србије био би најкраћи пут ка окончању тог процеса и зато не верујем да ће одолети том искушењу.

Не верујете да ће одолети или сте сигурни да неће?

Уверен сам да ће Вучић бити кандидат за председника.

Да ли могу да Вас замолим да завршите ову реченицу: Одлучио сам да се кандидујем зато што знам да…?

Одлучио сам да се кандидујем зато што мислим да могу да помогнем да се у овој земљи ствари промене набоље и да својим знањем, искуством и међународним контактима допринесем да изградимо успешнију и достојанственију државу.

Mислите или знате да то можете?

Знам да Србија може и мора боље, а да би се то десило, мислим  да је, за почетак, неопходно победити Вучића на председничким изборима. То је једини начин да се спречи да ово што сад имамо буде зацементирано на период од још најмање пет година. Уз помоћ угледних стручњака радим на председничком програму, који ће садржати конкретне предлоге у најважнијим областима, као што су спољна и безбедносна политика, економија, социјална политика, здравство, владавина права, образовање, култура… Наредних недеља разговараћу са грађанима широм Србије, изнећу им своје идеје и саслушаћу њихове.

Како Вам пада на памет победа у атмосфери у којој још само фали да се по школским таблама угравира – не може да победи ниједан кандидат кога не подржи Вучић?

Сам Вучић то не изговара, он говори о томе да су „кандидати опозиције фаворити“ и да су „они већ победили“. Ја мислим да је то вређање интелигенције грађана ове земље. Сви знају да ће кандидат власти бити у огромној предности, да ће имати на  располагању  неограничене државне ресурсе и да неће постојати фер услови за изборе. Али, и поред тога, мислим да у овој земљи има довољно људи који нису подложни манипулацији и који не прихватају спочитавање да треба да будемо задовољни оним што имамо, да смо лењ и неодговоран народ и да зато треба да мењамо своју свест и обичаје. То не прихватам ни ја, и верујем да ћемо заједно однети превагу.

Са Шутановцем сам разговарао само једном, више ми се није јављао, штета што није покушао да се било како договоримо.

Да ли је Ваша интелигенција увређена премијерским оценама да сте „света индијска крава“ и да је јасно да сте фаворити по пажњи јавности?

Не бих да коментаришем такву врсту изражавања – сматрам да томе не би смело да буде места у речнику државника. А, ко има сву пажњу јавности то грађани могу да провере свако вече кад укључе „Дневник“.

Верујем да дугујете грађанима коментар на премијерову изјаву да ће кандидат власти покушати да се супротстави кандидатима иза којих стоји „огроман страни новац и утицај на медије“. Ко стоји иза вас?

Када причамо о страном новцу и утицају, могу да приметим да је на страни власти једна група људи која далеко више симболизује „иностранство“ него они с којима сарађује било ко из опозиције. Дакле, мој одговор на то је: покушаћемо да се супротставимо Клинтону, Шредеру и Блеру!

Ко финансира Вашу кампању?

Финансирање моје председничке кампање биће искључиво из домаћих извора, у складу са законом који то регулише. Мислим да је важно да раздвојимо рад Центра за међународну сарадњу и државни развој (ЦИРСД), који је био изузетно активан последњих година и стекао значајну репутацију у свету, од моје кандидатуре. Ту се налазе  изузетно угледни државници и академски стручњаци, који су помогли  у прикупљању средстава за институт чији је рад допринео бољем разумевању светских догађања у нашој јавности. Председничка кампања неће бити финансирана из тих извора.

Да ли се тај новац посредно улагао у Вука Јеремића, будућег председника Србије, који ће наћи начина да се одужи?

То је потпуна бесмислица. ЦИРСД смо основали 2013, након што сам окончао председавање Генералној скупштини УН, наше активности су биле врло транспарентне и о њима се свако могао информисати на нашем сајту. Моја одлука да се кандидујем за председника се десила много после оснивања Центра.

Када?

Након што је јесенас окончана трка за генералног секретара УН, у којој је Србија завршила на другом месту и имала велике шансе да победи.

Занимљиво је да премијер  и његово окружење то виде сасвим другачије. Од њега чујемо да сте ту кандидатуру „измишљали“ да бисте злоупотребљавали функцију за личне интересе, на рачун државе?

Не знам одакле да почнем да одговарам на тако апсурдну тврдњу.

Да ли сте злоупотребљавали функцију за личне политичке интересе?

Коју функцију? Мислим да је борба за чело УН била важна борба за боље место Србије у свету. Не видим како је Србија могла да изгуби од тога што је дошла у жижу међународне пажње током најважније дипломатске утакмице наше генерације. Како је Србији наштетило то што је њена кандидатура завршила на другом месту, а иза нас остали бивши и актуелни министри, председници, премијери, високи функционери ЕУ, директори међународних организација…? Мислим да је то било добро за углед Србије и да се нисмо обрукали. Када будем председник, трудићу се да у свим доменима Србија буде у светском врху као што смо били у трци у УН.

Коме сад да верујемо – премијеру, који ужива незапамћено поверење грађана, или Вама?

Ви процените коме да верујете, а претходно можете на интернету да видите какви су били резултати гласања и како се у међународним медијима писало и говорило о српској кандидатури током трајања те кампање.

Ако је то ипак била „измишљена кандидатура“ и злоупотреба државе за личне интересе, зашто је Вучић подржао ту Вашу приватну забаву?

То је питање за њега.

Зашто сте протекле три године пропустили прилику да се изјасните као опозиција овој власти, да проговорите на тему слободе медија, кршења људских права, правосуђа…?

Ја сам из страначког живота Србије практично искључен током председавања Генералној скупштини УН, када ме је моја тадашња странка избацила из својих редова. Током кандидатуре за генералног секретара било је потпуно непримерено говорити о унутрашњим политичким питањима било које чланице УН, а поготову земље која вас је кандидовала.

Да ли сте Ви опозиција овој власти?

Свакако. Дубоко се не слажем са начином на који се наша земља води. Својом кандидатуром за председника Србије желим да станем на пут процесу убрзане персонализације власти и државе.

Кажите ми три ствари с којима се не слажете?

Ево, један пример: уместо да се бави сузбијањем незапослености, власт маскира чињенице статистичком манипулацијом. Да ли знате да се у Србији данас сматра „запосленим“ свако који најмање један сат недељно обави неки посао за икакву надокнаду?! То је методологија анкете о радној снази коју власт користи да би саопштила колико има запослених! То је вређање интелигенције и достојанства свих запослених и незапослених грађана Србије.
Други пример?

Најеклатантнији пример урушавања правне државе је Савамала, то је чин огољеног бандитизма! Чињеница да за то нико до дан-данас није одговарао је драматичан пример суспензије памети и владавине права. Додуше, скоро смо добили првооптуженог и осуђеног у случају Савамала – то је био НИН! Не верујем да је то оно што грађани Србије очекују од правне државе.

У ауторском тексту за Данас сте објавили да је немогућ поредак у коме је „јавна тајна да су поједини људи из власти у блиским односима са криминалцима и вођама навијача “, а на кога сте мислили?

То јесте јавна тајна и за сада не бих улазио дубље у ту причу.

У каквој је то вези са Савамалом?

То је у вези са укупним системом безбедности. И ту имамо ситуацију у којој се потпуно персонализује политика, а институције остављају по страни. Савет за националну безбедност, којем ћу председавати након што будем изабран за председника Србије, према јавно доступним подацима се у 2016. години састао само једном, а у 2015. ниједном! То значи да не постоји озбиљан институционалан приступ у тренутку када се објективно погоршава безбедносна ситуација у региону и читавом свету. Непримерено је да премијер буде технички задужен за координацију свих безбедносних органа у држави, то мора да ради неко ко је професионалац и ко се све време бави тим послом.

Да ли ћете као председавајући Савета за националну безбедност водити рачуна да не узнемиравате јавност твитовима, као што је био онај после терористичког напада у Истанбулу? Да ли сте непромишљено написали да је питање дана када ће се нешто слично десити код нас?

Два дана након што сам то рекао, светски медији су, позивајући се на обавештајне изворе, саопштили да је тренутно на Косову један од команданата Исламске државе и да спрема напад на православне светиње и становништво. Чини ми се, дакле, да то није било у потпуном нескладу са реалном ситуацијом. Мислим да је боље да се о таквим стварима говори, него да се ћути и чека да се трагедија догоди.

Рекли  сте да Вас је ДС искључио из политичког живота, да ли…

Тог дана сам имао редовни координациони ручак са Бан Ки Муном, јер тада сам био председник Генералне скупштине, а Бан Ки Мун је био генерални секретар УН. Он ме је питао шта има ново, а ја сам му рекао: радимо те и те ствари, спремамо се за следећу седницу и ето, данас ме је у Србији моја странка искључила из својих редова. Човек је био прилично збуњен том информацијом. Шта сте оно хтели да ме питате?

Да ли Вас је изненадила одлука ДС да подржи Сашу Јанковића?

Не. Ја сам са Драганом Шутановцем разговарао само једном, пре два месеца. Тада ми је рекао да разматра могућност да се сам кандидује и да ће ме звати да причамо након што ствари буду јасније. То није учинио. Из медија сам сазнао да је ДС одлучио да подржи Сашу Јанковића. Штета што Шутановац није покушао да се на било који начин договоримо, али, на крају, то је легитимна одлука врха ДС и ја је поштујем.

Ко ће да подржи Вас?

Грађани Србије.

Да ли ће Вас подржати Борис Тадић и СДС?

Заиста не знам. Разговарао сам са Тадићем неколико пута, али одлука о томе кога ће подржати СДС је на органима те странке.

Да ли сте разговарали са Сашом Радуловићем?

Да, имао сам неколико састанака са руководством ДЈБ. Што се тиче главних програмских и вредносних опредељења, међу нама нема битних разлика.

Да ли ово могу да протумачим као да сте рекли да ће Вас подржати?

Заиста не би било коректно да било шта некоме стављам у уста или намећем било какве одлуке. Они су своји људи, имају своје политичке ставове, имају однос према ономе што се дешава у нашем друштву, имају своју одговорност и  урадиће шта мисле да је најбоље.

Ко су Вама противкандидати?

Из моје перспективе постојаће само један – кандидат власти.

Да ли остајете при томе да бисте у другом кругу подржали Сашу Јанковића?

Апсолутно. Мислим да он добро обавља посао омбудсмана. Нас двојица смо се једном видели и разговарали, и када је реч о владавини права, људским правима и значају институција у овој држави, у потпуности смо се сложили. Уколико се и званично буде кандидовао и ушао у други круг против кандидата власти, подржаћу га безрезервно и без икаквих предуслова.

Шта бисте радили другачије него што ради Николић?

У последњих неколико година функција председника је унижена и извргнута руглу. То је за дубоко жаљење, с обзиром на то да је то практично једина позиција у овој држави о којој се директно изјашњава народ. Начин на који је власт третирала ту институцију и лично Томислава Николића много пута је био мучан за гледање, поготову имајући у виду да их је он довео на власт. Када постанем председник, тако нешто сасвим сигурно нећу дозволити.

Ако сада имамо председника који је наклоњенији Русији него Европи, да ли би се у том смислу нешто променило кад бисте се Ви уселили на Андрићев венац?

Посебност односа са Руском Федерацијом је историјска и културолошка чињеница  и верујем да њих треба неговати и унапређивати и у будућности. Исто тако верујем да је Србија европска земља, да географски и цивилизацијски припадамо европској породици народа и да треба да наставимо да тежимо да градимо европско друштво кроз наставак приступног процеса. То што због политичке и економске кризе у ЕУ долази до успоравања у процесу проширења, Србију никако не сме да одврати од тога да достижемо европске стандарде.

Крећете у кампању без медија, искуства априлских избора наговештавају да Вас по локалу чекају џипови, високи и кратковрати људи, а од пре неки дан видимо и изуме транспарената окачених по зградама и пуне сале људи  обучених за провокације. Како ћете се бранити?

Кључна  ствар је да се покрене енергија и да људи поверују да су промене могуће – тог тренутка џипови и батинаши нестају. То су криминалне и паракриминалне структуре које имају анимални инстинкт и добро осећају када могу, а када не могу некога да малтретирају. Уколико се створи позитиван набој и учврсти уверење да заслужујемо боље, побећи ће главом без обзира.

Неустрашиви сте, као да се зовете Вук. Да ли Вам пада на памет да сте својом кандидатуром обесхрабрили идеју о заједничком кандидату, која је у делу јавности прихваћена као једина шанса за промену?

Мислим да би било боље када би само један кандидат био супротстављен власти, али нажалост тренутно не изгледа да се иде у том правцу.

Говорили сте месецима о томе да интензивно размишљате о кандидатури и да се консултујете са умним људима, чија је реч била последња?

Моја.

Недавно Вам је премијер поставио државничко питање „јеси музичар или ниси музичар”?

Дефинитивно нисам. Не играм како други свирају.

(НСПМ)