Вук Драшковић: Србија треба да одустане од везивања за Резолуцију 1244

 Београд - Вук Драшковић сматра да ће Србија тешко доћи до статуса кандидата организованом кампањом против ЕУ и паролама да не жели да мења губитничку косовску политику.

"Чак и ако добијемо статус кандидата био би то неки знак милостиње од стране ЕУ, а то нам ништа не значи без коренитог преокрета државне политике", рекао је Драшковић. Он каже да Србија треба да одустане од "везивања" за Резолуцију 1244 и да треба да се позове на нестатусни део Ахтисаријевог плана као најбољу и "једино реалну" могућност.

"Везивање за Резолуцију 1244, везивање је за пораз и слепу губитничку политику. Оно на шта Србија треба да се позове и што је најбоља и једино реална могућност јесте нестатусни део Ахтисаријевог плана. Тај нестатусни део Ахтисаријевог плана без формалног признавања косовске независности требало би предложити као основу за дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ", рекао је Драшковић.

Драшковић је рекао да су тај план прихватиле земље ЕУ, укључујући и оне које нису признале косовску независност, САД, све друге чланице НАТО и генерални секретар УН, али је рекао да жали што тај документ не може да добије печат Савета безбедности УН због противљења Русије, која се са Србијом "веже за резолуцију 1244 која српском народу на Косову не гарантује практично ништа".

Упитан шта би била алтернатива прихватању нестатусног дела Ахтисаријевог плана, Драшковић је рекао да би Србија била "одбачена од Европе, са могућношћу да за десетак година и у НАТО и у ЕУ буде Косово, а да Србија и даље буде привезана за једну мртву норму у своме Уставу и једну мртву резолуцију Савета безбедности УН".

Лидер СПО је оценио да Србија није добар промотер регионалне сарадње, да је тачно да ЕУ Србији испоставља услове које није упућивала другим земљама кандидатима, али да то није "неправедно".

"У ратовима у којима је убијена Југославија Србија је била уплетена у три велика и крвава рата Хрватској, Босни и на Косову. По томе смо велики изузетак и ти додатни услови везани су за овај изузетак и од нас се с правом захтева да не настављамо непријатељства него да непријатељства гасимо пријатељством. Од нас се тражи да будемо промотер европских начела помирења и регионалне сарадње, јер напросто то су темељи на којима почива ЕУ", рекао је председник СПО у интервјуу за агенцију Бета.

Драшковић је додао да "није патриотизам подстицати мржњу Срба на Косову и Метохији против албанске већине на Косову и Метохији", као и да је политика пријатељства између Београда и Приштине, политика економске, културне, трговинске и сваке друге сарадње "заправо најбоља заштита српског народа на Косову и Метохији".

На питање о паду евроентузијазма у Србији, Драшковић је оценио да је то последица "државне пропаганде и кампање" која је уследила после 9. децембра и одлуке лидера ЕУ да за март одложе давање кандидатуре Србији.

"До 9. децембра у подне Европа је била идеално место, којем смо тежили, да би након вести да нисмо добили статус кандидата истог дана кренула кампања да та Европа више заправо и није Европа, него је то немачки Рајх и да нас је исти историјски непријатељ довео у позицију у којој смо били 1914. и 1941. године и да је национална обавеза да одговоримо тврдо, жестоко као што смо одговорили онда", рекао је Драшковић.

Истовремено, додао је он, лансирана је прича о померању "некаквих тектонских плоча на планети уз оптимистичко радовање да ће у том сударању Америка пропасти, да ће се ЕУ распасти и да ће драматично да се затресе Балкан и да је у том хаосу који чекамо велика шанса Србије. "То су опасне ствари", рекао је председник СПО.

Према његовим речима, Немачка је за последњих десетак година неколико милијарди евра донација упутила овом народу, али је то "сада потпуно заборављено, а у први план су истакнута ћебад, некакве конзерве и једна икона која је стигла из Русије, да би се Русија тим даром промовисала у великог дародавца и додатно подстакла страсти једног дела народа против непријатељске Европе".

Оцењујући то као "политику слепе улице, која ће нас скупо коштати", Драшковић је изразио наду да ће грађани на предстојећим изборима бити у прилици да "сазнају истину" и да ће после тих избора евроентузијазам бити у порасту, а "истинске проевропске снаге" доћи у позицију да одређују државну стратегију.

(Бета)