Еди Рама у Бриселу: Покушао сам да објасним европским званичницима да је Путинова популарност у Србији на нивоу од 80 одсто, па ипак је Србија чак гласала за искључења Русије из Комитета УН за људска права

Председник Александар Вучић изјавио је на заједничкој конференцији за новинаре са лидерима из региона у Бриселу да је Србија данас изразила велику подршку отварању процеса преговора са Северном Македонијом и Албанијом. Време је да Европска унија испуни своја обећања пре него што дâ нова, рекао је премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски. Албански премијер Еди Рама рекао је да се осећа добро што је у Бриселу као Европљанин, али и лоше, јер још увек не могу да буду ту као пуноправни Европљани него као гости у подељеној кући.

Вучић: Србија повећала размену са ЕУ за 30 одсто

Председник Александар Вучић изјавио је на заједничкој конференцији за новинаре са лидерима из региона да је Србија данас изразила велику подршку отварању процеса преговора са Северном Македонијом и Албанијом, али да се поново ништа није десило.

"Верујем да наши пријатељи заслужују да почне процес преговора", додао је Вучић.

То није, како је нагласио, само формални захтев већ нешто што је неопходно, будући да су обе земље испуниле све захтеве.

Што се тиче односа Србије и Уније, навео је да је у прва четири месеца Србија повећала трговинску размену са ЕУ за 30 одсто.

Вучић је рекао да је Србија дубоко захвална званичницима ЕУ што су подржали Србију на путу ка чланству и посетили земље региона.

Председник је потврдио писање хрватских медија да је на њега извршен притисак због руско-украјинског питања, и да он то не крије.

"Према подацима које сам добио, објављено је 2.629 чланака у европским медијима о Србији после напада Русије на Украјину, у којима пише да Србија угрожава цео регион, угрожавамо БиХ, КиМ. А ништа се није десило", рекао је Вучић и истакао да се због тога нико није извинио.

"Нисам овде да правдам нашу позицију, јер мене као председника обавезују закључци нашег Савета за националну безбедност. Морамо да водимо рачуна о свом националном интересу", поручио је Вучић.

Председник је истакао да верује да сви заједно можемо да решимо тешка питања и најавио да ће посетити Северну Македонију и Албанију током лета.

"Морам да кажем да је ‘Отворени Балкан’ била идеја нас тројице, ми смо дошли на ту идеју, желели смо да водимо рачуна о нашем региону", истакао је Вучић.

Негирао је да је "Отворени Балкан" била идеја мађарског премијера Виктора Орбана или Владимира Путина, и напоменуо да са руским председником никада није разговарао о томе.

"Обећао сам нашим колегама да ћемо учинити све што можемо да достигнемо европске стандарде до децембра ове године, и онда можда нећемо славити, али верујем да ћемо бити у бољем расположењу", закључио је председник.

Вучић је навео, одговарајући на питање новинара, да данас на самиту није било никаквих конкретних резултата за Западни Балкан, али да јесте вођена добра дискусија.

Еди Рама: Покушао сам да објасним европским званичницима у Бриселу да Србија има потпуно другачију реалност - популарност Владимира Путина у Србији је на нивоу од 80 одсто

Премијер Албаније Еди Рама изјавио је да је данас на састанку лидера ЕУ-Западни Балкан у Бриселу покушао да објасни европским званичницима да Србија није у позицији да се усагласи са Западом по питању Русије онолико брзо колико се то од ње очекује и истакао да је Србија већ учинила више по том питању него што је очекивао.

„Србија има потпуно другачију реалност, покушао сам да им објасним, знам да је популарност Путина у Србији на нивоу од 80 одсто, али то је земља која је ван свих очекивања, чак и мојих, јер то нисам очекивао и нисам ни позвао Александра (Вучића) јер сам се бојао рећи - извини, али морамо да пређемо на другу страну. И то би био крај било каквих односа“, рекао је Рама на конференцији за медије после састанка.

Рама је истакао да се Србија чак три пута ускладила са целим Западом против Русије и додао да је Србија чак гласала да се Русија избаци из Комитета УН за људска права, преноси Танјуг.

„Не разумем да ствари гурамо да последњих граница. Србија једноставно није у позицији да постигне ствари толико брзо. Ако је оптеретимо превише, имаћемо супротан ефекат“, навео је Рама.

Албански премијер је рекао да се осећа и добро и лоше због тога што се данас налази у Бриселу.

„И добро је и лоше што смо у Бриселу. Добро се осећамо зато што јесмо Европљани, али лоше што нас нико не слуша као Европљане, већ као госте у подељеној кући“, навео је Рама.

Он је навео да му је жао ЕУ и што лидери Западног Балкана не могу да јој помогну, те да је она дубоко подељена.

Рама је додао да Албанија чека да добије статус кандидата у ЕУ осам година, те да „је Бугарска овде проблем, али није само она, већ и то што се ЕУ уморила од проширења, а Бугарска је израз тога“.

„Нећемо да чекамо Годоа, баш ми је жао неких људи који су јуче били оптимистични. Нисам дошао са идејом да ће се нешто променити. Морамо да се покренемо како бисмо оживели дух Европе у региону“, навео је албански премијер.

Рама је додао да Албанци не желе рат, сукобе, крв и тензије у региону, већ пријем у ЕУ.

„Зато желимо да наставимо у правцу у ком смо ишли. Има наравно, много проблема и не треба нам још један. Мој апел је био немојте да убијете нашу веру у ЕУ будућност. Албанци желе и верују да ће бити ЕУ. Први пут у историји имамо прилику да идемо тамо где желимо, а не да будемо под диктаторима“, навео је он.

Рама: Замислите да Француска или Италија промене име

Албански премијер Еди Рама изразио је своје жаљење због ситуације у Европској унији и истакао да се нада да још увек може да јој се помогне.

Каже да се осећа добро што је у Бриселу као Европљанин, али и лоше јер још увек не могу да буду ту као пуноправни Европљани него као гости у подељеној кући.

Навео је да му је жао ЕУ и што лидери Западног Балкана не могу да јој помогну, те да је она дубоко подељена.

Рама је додао да Албанија чека да добије статус кандидата у ЕУ осам година, те да "је Бугарска овде проблем, али није само она, већ и то што се ЕУ уморила од проширења, а Бугарска је израз тога".

"Нећемо да чекамо Годоа, баш ми је жао неких људи који су јуче били оптимистични. Нисам дошао са идејом да ће се нешто променити. Морамо да се покренемо како бисмо оживели дух Европе у региону", навео је албански премијер.

Забрињавајуће је, додаје, да "чак ни пандемија и трагични рат који се може претворити у светски нису довели до уједињења".

Истакао је да подржава идеју Емануела Макрона о формирању Европске политичке заједнице и рекао да ће наставити свој пут ка пуноправном чланству, али да цени ако нова политичка заједница заживи и постане место окупљања и једна кућа.

"Нема проблема ако смо на различитим спратовима, али бар у дневној соби треба да будемо заједно", рекао је Рама.

Навео је да је једна од главних тема била и Северна Македонија која још увек чека као кандидат иако је чак променила и име.

"Замислите да Фрaнцуска или Италија промене име да би ушле у Европску унију", рекао је Рама и истакао да и Албанија чека већ 18 година.

Рама је рекао и да Србија јесте земља у којој је популарност Владимира Путина на око 80 одсто и у којој нису сви задовољни Бриселом, али је нагласио и да је то земља која је неочекивано три пута гласалa против Русије и усагласила се са европском политиком.

"Разумем захтев да се иде даље, али не разумем инсистирање на тестирању граница јер Србија није у сутуацији да тако брзо учини више и ако је пристискамо ризикујемо супротан ефекат. Тако би био угрожен европски пут Србије и свих људи у региону", нагласио је Рама.

Албански премијер је казао да је данас у Бриселу био историјски дан, али у негативном смислу, те да није изненађен, јер није ни очекивао да ће на састанку ЕУ – Западни Балкан његова земља нешто добити.

"Нисам фрустриран, жао ми је ЕУ. Када видимо да није у стању да ослободи два таоца Бугарске није добар утисак", рекао је Рама на заједничкој конференцији за новинаре са председником Србије Александром Вуцићем и Северне Македоније Митром Ковачевским после самита у Бриселу, на питање новинара да ли је разочаран због тога што није било помака и због чега жали.

Рама је приметио како није тајна да је њему више стало до ЕУ него Вучићу, јер су како је рекао, Албанци религиозно привржени ЕУ.

"Наравно, имали су најдивније речи за нас, и да будем искрен и рекли да се осећају лоше што не може ништа конкретно да се уради. Али нико од њих није рекао да се лоше осећају због саме ЕУ, а не због нас", истакао је Рама.

Оценио је и да ЕУ има већи проблем од Албаније, јер они имају већу одговорност.

"Мислим да ћемо сигурно стићи у Европу, надам се пре наредног века, али најкасније у наредном веку", приметио је Рама иронично.

Најавио је и да ће Албанија наставити да обавља и даље свој посао и да настави са реформама, јер жели да буде земља где ће се људи добро осећати и имати стандард као ЕУ.

"Нисам очекивао ништа друго од онога што сам добио, није било изненађења", рекао је Рама.

Додао је и да се нада да у Хрватској неће бити противљења када су у питању интеграције Србије, на начин како је Бугарска блокирала Албанију.

Ковачевски: Време је да ЕУ испуни своја обећања пре него што да нова

Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски рекао је да је на Самиту у Бриселу изразио незадовољство досадашњом динамиком евроинтеграција, наглашавајући да Северна Македонија већ 18 година чека на отпочињање преговора.

Истакао је да је Северна Македонија отворена земља препозната да дијалогом решава сва отворена питања. "Бугарска је одлучила да се врати у прошлост и блокира отпочињање преговора. Време је да ЕУ испуни своја обећања пре него што дâ нова", додао је.

"Историјска питања не могу бити услов преговора", нагласио је премијер Северне Македоније и затражио уверавања ЕУ да Бугарска неће износити нове услове.

"Оваква условљавања су неприхватљива за мене и за наш народ. Увек стављамо стратешке интересе земље на прво место. Северна Македонија, Албанија и Србија ће у међувремену наставити да европеизују своја друштва и шире сарадњу кроз иницијативу ‘Отворени Балкан’' која није, и не сме, да буде замена за чланство у ЕУ", поручио је Ковачевски.

Премијер Северне Македоније одбацио је данас, након самита Европске уније и Западног Балкана у Бриселу иницијативу француског председника Емануела Макрона о решавању спора са Бугарском.

"Предлог у овој форми је неприхватљив за мене, за председника, за Владу, за коалиционе партнере и за грађане Северне Македоније", рекао је Димитар Ковачевски.

Захвалио је Макрону на посвећености и уложеном труду да се пронађе решење, али је додао да је Северна Македонија у том процесу објавила своје ставове и црвене линије.

Истакао је и да се не сме дозволити "да билатерална питања постану мултилатерални проблем".

"Не сме се дозволити да се Северна Македонија и Албанија, као и регион, тапкају у месту због једне земље чланице ЕУ (Бугарска) која једноставно не успева да координише и обезбеди деблокаду нашег европског пута", рекао је Ковачевски.

Нагласио је да грађани могу да буду мирни јер су стратешки интереси и циљеви земље увек у првом плану, као и да нико не може да намеће решење без сагласности Скопља.

Додао је да је држава све урадила, а да је сада ЕУ на потезу.

"Ако током француског председавања ЕУ дође до разумевања за наше ставове, спремни смо да се упустимо у разговоре о томе, како би преговори могли да почну до краја јуна", поручио је Ковачевски.

Поновио је кључне елементе под којима би предлог био прихватљив, а то су јасна формулација македонског језика у преговарачком оквиру и јасна заштита македонског идентитета, затим да историјска питања не могу да буду критеријум у преговарачком оквиру, да преговори између Северне Македоније и ЕУ морају да почну пре почетка процедуре за уставне промене за укључивање Бугара, Хрвата и Црногораца у преамбулу Устава и чврста уверавања и Бугарске и ЕУ, те да Софија неће постављати нове захтеве мимо онога што је договорено у преговарачком оквиру и билатералном протоколу, што још није усаглашено са бугарском страном.

Ковачевски је оценио да је то што се данас дешава озбиљан проблем и озбиљан удар на кредибилитет ЕУ и да "губимо драгоцено време којим баш и немамо на располагању".

Указао је и на то да је његова земља са истом идејом ушла у процес преговора са Бугарском, "искрено и са жељом да они буду засновани на европским вредностима".

"Бугарска је, међутим, одлучила да се врати у прошлост и поново уведе блокаду која никоме не иде у прилог, осим појединим трећим лицима која имају отворен терен да оваквим непромишљеним корацима попуне празнине које се неминовно отварају, што је изузетно важно са геостратешке тачке гледишта", казао је Ковачевски.

Ковачевски је поздравио иницијативу француског председника Макрона за успостављање "европске политичке заједнице" као платформе за стратешки политички дијалог и доношење одлука које су важне за цео европски континент.

Председник Александар Вучић са лидерима из региона учествовао је на Самиту ЕУ – Западни Балкан у Бриселу.

Састанак је трајао више од три сата, а главна тема разговора били су начини за јачање интеграције региона у ЕУ.

Састанку су, осим Вучића, присуствовали сви лидери западнобалканске шесторке.

Председник Вучић је одмах након самита ЕУ – Западни Балкан имао билатерални сусрет са председником Француске Емануелом Макроном.

Шефови држава и влада ЕУ, након расправе са лидерима региона, у другом делу дана одржавају свој засебни дводневни самит.

У центру пажње биће одлука о додели статуса кандидата Украјини, Молдавији и Грузији, као и планови за стварање Европске политичке заједнице.

(РТС, Спутњик)