Volodimir Tolkač: Susreti Vučića i Zelenskog u Kišinjevu i Atini bili su plodni, oni su potpuno zadovoljni ovim sastancima. U Srbiji se vodi ruska kampanja dezinformisanja, ovde sam da prenesem prave, istinite informacije o Ukrajini

Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač ocenio je da su ovogodišnji susreti predsednika Srbije i Ukrajine Aleksandra Vučića i Volodimira Zelenskog u Kišinjevu i Atini bili plodni i dva lidera su se međusobno razumela.

U izjavi koju je objavio predsednik Aleksandar Vučić, kao i u izjavi predsednika Volodimira Zelenskog, vidimo da su bili potpuno zadovoljni ovim sastankom, poručio je on za Demostat.

Govoreći o bilateralnim odnosima Srbije i Ukrajine, Tolkač je takođe istakao da “mi čekamo aktivaciju našeg dijaloga, mi smo imali taj dijalog pre nego što je počeo ovaj rat, pre 2014, i moja je dužnost da ubrzam naše kontakte u svim sferama“.

Upitan koliko je, prema njegovim informacijama, Ukrajinaca poginulo, koliko ih je ranjeno, a koliko raseljeno tokom ruske invazije na Ukrajinu, koja je počela pre gotovo 600 dana, Tolkač navodi da je to teško pitanje jer „mi ne možemo sada da procenimo sve naše tragedije, pre svega smrt naših civila i dece“.

On dodaje da su mnogi Ukrajinci raseljeni.

„Više od od 10 miliona ljudi raseljeno je u našoj državi, i emigriralo je u druge države, kao izbeglice. Ova cifra veoma varira, jer su se mnogi vratili iz izbeglištva, pa se ne može veoma precizno izračunati. Ali, mislim da je to više od 10 miliona ljudi“, kazao je Tolkač.

Upitan o ljudima iz Ukrajine koji su došli u Srbiju od februara 2022. sagovornik Demostata ukazuje da je u Srbiji više od 6.000 Ukrajinaca zatražilo privremeno prebivalište.

„Takođe, u Vranju imamo centar koji je specijalno namenjen za smeštaj Ukrajinaca. Tamo se nalazi oko 60 osoba, pre svega žena sa decom i starijih osoba. Mnogi ljudi su ovde u Srbiji, naročito u Beogradu, i to je, okvirno, 6.000 ljudi. Znam da je granice sa susednim državama EU i sa Srbijom prešlo oko 25.000 Ukrajinaca… Neki od njih imaju rođake ili prijatelje ovde, i kod njih su smešteni, ali, kao što sam pomenuo već, oko šezdesetoro Ukrajinaca je u Vranju. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da zahvalim vašoj Vladi što je obezbedila zaista dobre uslove za ove ljude – oni imaju hranu, mogućnost da žive u dobrim uslovima, deca mogu da idu na sport, tako da smo veoma zahvalni, to su jedni od najboljih uslova, ne samo na Balkanu, nego uopšte u svetu“, poručio je.

Odgovarajući na pitanje da li je nezadovoljan zbog činjenice da Srbija nije uvela sankcije Rusiji i kako gleda na izjave pojedinih ukrajinskih poslanika da bi Ukrajina trebalo da prizna Kosovo, Tolkač napominje da Kijev na zvaničnom nivou uvek govori da podržava teritorijalni integritet Srbije.

„Taj stav se nikad nije promenio kada je reč o našem predsedniku, ministru spoljnih poslova. Dakle, zvanično ne priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu i uvek podržavamo teritorijalni integritet Srbije“, istakao je.

„Drugo, danas kada imamo agresiju punog obima koju sprovodi Ruska Federacija naš narod uvek se osvrće unaokolo i pita pre svega svoje poslanike, svoje predstavnike u parlamentu: Zašto mi ne želimo da podržimo Kosovo, kad Kosovo nas potpuno podržava? Ponekad je veoma teško dati celovit odgovor, da je to međunarodni zakon i međunarodni principi koji obavezuju. Da, pojedini naši poslanici jesu pokrenuli ovo pitanje, ali na temelju toga što Kosovo potpuno podržava Ukrajinu. Mi bismo takođe cenili kada bismo videli kako i Srbija potpuno podržava Ukrajinu. To ne samo da bi izazvalo zadovoljstvo kod nas, već bismo i jasno shvatili da nas cela Evropa podržava. Bez političke, ekonomske i druge podrške Ukrajincima bi bilo veoma teško da istraju u ovom ratu“, objašnjava ambasador Ukrajine.

Tolkač navodi da je „velika većina prorežimskih medija u Srbiji proruski orijentisana, što je praćeno antizapadnim narativom“, a osvrnuo se i na „rusku kampanju dezinformisanja u našoj državi“.

„Mogu da Vam kažem da smo mi, Ukrajina, izgubili vreme. Bili smo uvereni da ćemo time što podržavamo Srbiju i mi imati podršku Srbije u svim sferama. Mi smo izgubili vreme i time dali šansu Rusima da ojačaju uticaj u Srbiji. A naše zapadne kolege takođe su, nažalost posvetile mnogo više pažnje ekonomskim pitanjima – investicijama, ekonomskoj podršci za rast Srbije. Ovaj rat se ne vodi samo oružjem, već i informacijama. Mislim da treba da ubrzamo taj proces (informisanja) i jedan od razloga zbog kojih sam danas ovde jeste da prenesem prave, istinite informacije o Ukrajini i ratu“, naveo je.

Upitan da li očekuje da će Ukrajina postati članica NATO u bliskoj budućnosti, imajući u vidu stav pojedinih zvaničnika Alijanse da će se to dogoditi tek kada se završi rat u Ukrajini, Tolkač kaže da je to pitanje veoma teško za njih, „jer se ponekad tvrdi da bi bilo bolje da se to desilo ranije“.

„Godine 2008. imali smo šansu da se pridružimo NATO. Ja ne volim taj izraz ‘širenje NATO’. Nije to ‘širenje NATO’, jer svaka država može sama da odluči kako će graditi svoju odbranu. U ovom slučaju mislim da su baltičke države, kao i istočnoevropske, pokušale da se sakriju pod taj kišobran jer su videle neprijatelja na Istoku, naročito Rusku Federaciju. Za Ukrajinu bi bilo bolje da se što pre pridruži NATO, jer bi u tom slučaju imali veću ekonomsku i vojnu pomoć. Mnogi Ukrajinci su stradali u ovom ratu i nakon toga je postalo jasno da je to jedan od glavnih razloga zašto je to (članstvo) toliko važno“, ocenjuje ukrajinski ambasador.

Povodom odluke Alijanse da pošalje dodatne trupe na Kosovo, ukrajinski ambasador ističe da pre svega treba sačuvati mir.

„Mir u svim evropskim državama, jer bez mira nema nam ni razvoja.Vidimo da su mnoga sela i gradovi u Ukrajini potpuno uništeni od strane ruskih agresora. Kako da se odbranimo? Imam dobar primer za vas. Više od 10 godina naši mirotvorci su štitili srpske enklave na Kosovu. To je bilo dobro za sve nas“, kazao je.

Dodao je da će sledeće sedmice posetiti KFOR na njihov poziv.

Komentarišući godinu 2030, kao novi mogući datum za proširenje Unije, ambasador Ukrajine ističe da se „nada i veruje“ da će i Ukrajina i Srbija postati članice EU u tom roku, jer je to jedini način na koji ove države mogu da se razvijaju u ovoj situaciji.

„Sećam se vremena kada je i Rusija pokušavala da uspostavi veoma bliske veze sa Evropskom unijom, a sada, nažalost, uvek tvrdi da smo privilegovani, Ukrajina i druge postsovjetske države. Mi smo zbog Rusije ‘zamrznuti’ u ovom procesu (pristupanja Uniji), a Rusija u kreiranju svoje spoljne politike nikada nije pitala druge. Mi imamo naše stabilne prioritete, a EU je jedan od naših prioriteta i potrudićemo se da to što pre ostvarimo”, poručuje Tolkač.

(N1, Demostat)