Володимир Толкач: Сусрети Вучића и Зеленског у Кишињеву и Атини били су плодни, они су потпуно задовољни овим састанцима. У Србији се води руска кампања дезинформисања, овде сам да пренесем праве, истините информације о Украјини

Амбасадор Украјине у Србији Володимир Толкач оценио је да су овогодишњи сусрети председника Србије и Украјине Александра Вучића и Володимира Зеленског у Кишињеву и Атини били плодни и два лидера су се међусобно разумела.

У изјави коју је објавио председник Александар Вучић, као и у изјави председника Володимира Зеленског, видимо да су били потпуно задовољни овим састанком, поручио је он за Демостат.

Говорећи о билатералним односима Србије и Украјине, Толкач је такође истакао да “ми чекамо активацију нашег дијалога, ми смо имали тај дијалог пре него што је почео овај рат, пре 2014, и моја је дужност да убрзам наше контакте у свим сферама“.

Упитан колико је, према његовим информацијама, Украјинаца погинуло, колико их је рањено, а колико расељено током руске инвазије на Украјину, која је почела пре готово 600 дана, Толкач наводи да је то тешко питање јер „ми не можемо сада да проценимо све наше трагедије, пре свега смрт наших цивила и деце“.

Он додаје да су многи Украјинци расељени.

„Више од од 10 милиона људи расељено је у нашој држави, и емигрирало је у друге државе, као избеглице. Ова цифра веома варира, јер су се многи вратили из избеглиштва, па се не може веома прецизно израчунати. Али, мислим да је то више од 10 милиона људи“, казао је Толкач.

Упитан о људима из Украјине који су дошли у Србију од фебруара 2022. саговорник Демостата указује да је у Србији више од 6.000 Украјинаца затражило привремено пребивалиште.

„Такође, у Врању имамо центар који је специјално намењен за смештај Украјинаца. Тамо се налази око 60 особа, пре свега жена са децом и старијих особа. Многи људи су овде у Србији, нарочито у Београду, и то је, оквирно, 6.000 људи. Знам да је границе са суседним државама ЕУ и са Србијом прешло око 25.000 Украјинаца… Неки од њих имају рођаке или пријатеље овде, и код њих су смештени, али, као што сам поменуо већ, око шездесеторо Украјинаца је у Врању. Желео бих да искористим ову прилику да захвалим вашој Влади што је обезбедила заиста добре услове за ове људе – они имају храну, могућност да живе у добрим условима, деца могу да иду на спорт, тако да смо веома захвални, то су једни од најбољих услова, не само на Балкану, него уопште у свету“, поручио је.

Одговарајући на питање да ли је незадовољан због чињенице да Србија није увела санкције Русији и како гледа на изјаве појединих украјинских посланика да би Украјина требало да призна Косово, Толкач напомиње да Кијев на званичном нивоу увек говори да подржава територијални интегритет Србије.

„Тај став се никад није променио када је реч о нашем председнику, министру спољних послова. Дакле, званично не признајемо Косово као независну државу и увек подржавамо територијални интегритет Србије“, истакао је.

„Друго, данас када имамо агресију пуног обима коју спроводи Руска Федерација наш народ увек се осврће унаоколо и пита пре свега своје посланике, своје представнике у парламенту: Зашто ми не желимо да подржимо Косово, кад Косово нас потпуно подржава? Понекад је веома тешко дати целовит одговор, да је то међународни закон и међународни принципи који обавезују. Да, поједини наши посланици јесу покренули ово питање, али на темељу тога што Косово потпуно подржава Украјину. Ми бисмо такође ценили када бисмо видели како и Србија потпуно подржава Украјину. То не само да би изазвало задовољство код нас, већ бисмо и јасно схватили да нас цела Европа подржава. Без политичке, економске и друге подршке Украјинцима би било веома тешко да истрају у овом рату“, објашњава амбасадор Украјине.

Толкач наводи да је „велика већина прорежимских медија у Србији проруски оријентисана, што је праћено антизападним наративом“, а осврнуо се и на „руску кампању дезинформисања у нашој држави“.

„Могу да Вам кажем да смо ми, Украјина, изгубили време. Били смо уверени да ћемо тиме што подржавамо Србију и ми имати подршку Србије у свим сферама. Ми смо изгубили време и тиме дали шансу Русима да ојачају утицај у Србији. А наше западне колеге такође су, нажалост посветиле много више пажње економским питањима – инвестицијама, економској подршци за раст Србије. Овај рат се не води само оружјем, већ и информацијама. Мислим да треба да убрзамо тај процес (информисања) и један од разлога због којих сам данас овде јесте да пренесем праве, истините информације о Украјини и рату“, навео је.

Упитан да ли очекује да ће Украјина постати чланица НАТО у блиској будућности, имајући у виду став појединих званичника Алијансе да ће се то догодити тек када се заврши рат у Украјини, Толкач каже да је то питање веома тешко за њих, „јер се понекад тврди да би било боље да се то десило раније“.

„Године 2008. имали смо шансу да се придружимо НАТО. Ја не волим тај израз ‘ширење НАТО’. Није то ‘ширење НАТО’, јер свака држава може сама да одлучи како ће градити своју одбрану. У овом случају мислим да су балтичке државе, као и источноевропске, покушале да се сакрију под тај кишобран јер су виделе непријатеља на Истоку, нарочито Руску Федерацију. За Украјину би било боље да се што пре придружи НАТО, јер би у том случају имали већу економску и војну помоћ. Многи Украјинци су страдали у овом рату и након тога је постало јасно да је то један од главних разлога зашто је то (чланство) толико важно“, оцењује украјински амбасадор.

Поводом одлуке Алијансе да пошаље додатне трупе на Косово, украјински амбасадор истиче да пре свега треба сачувати мир.

„Мир у свим европским државама, јер без мира нема нам ни развоја.Видимо да су многа села и градови у Украјини потпуно уништени од стране руских агресора. Како да се одбранимо? Имам добар пример за вас. Више од 10 година наши миротворци су штитили српске енклаве на Косову. То је било добро за све нас“, казао је.

Додао је да ће следеће седмице посетити КФОР на њихов позив.

Коментаришући годину 2030, као нови могући датум за проширење Уније, амбасадор Украјине истиче да се „нада и верује“ да ће и Украјина и Србија постати чланице ЕУ у том року, јер је то једини начин на који ове државе могу да се развијају у овој ситуацији.

„Сећам се времена када је и Русија покушавала да успостави веома блиске везе са Европском унијом, а сада, нажалост, увек тврди да смо привилеговани, Украјина и друге постсовјетске државе. Ми смо због Русије ‘замрзнути’ у овом процесу (приступања Унији), а Русија у креирању своје спољне политике никада није питала друге. Ми имамо наше стабилне приоритете, а ЕУ је један од наших приоритета и потрудићемо се да то што пре остваримо”, поручује Толкач.

(Н1, Демостат)