Војислав Коштуница: Обавестити Брисел да наш државни циљ више није приступање ЕУ

Београд - За живот Србије добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији не значи апсолутно ништа. Да је Србија 9. децембра добила кандидатуру, од тога никакве користи не би имали ни грађани, ни привреда, нити би кандидатура на било који начин допринела заштити наших државних и националних интереса.

Једину важност питање кандидатуре има за власт, јер је изашла са незрелом паролом „ЕУ или пропаст“. И за власт ово јесте пропаст њене политике. Крах политике која све животне снаге и све интересе Србије подређује Бриселу зарад добијања статуса кандидата - каже за Данас председник ДСС Војислав Коштуница.

Имајући у виду стање на северу КиМ, колико је реално да власт у Београду за два месеца спроведе споразуме које је постигла са Приштином?

- Уместо да јуримо да за два месеца ухватимо ту маглу која се зове статус кандидата, Србија треба трезвено да сагледа свој положај и да се пронађе прави пут за нову националну политику и нови државни циљ. Уместо што је ЕУ одбила Србију за кандидатуру, требало је да Србија саопшти Бриселу да наш државни циљ више није приступање ЕУ.

Опозиција, укључујући и ДСС, оптужује власт да опструкцијом скупштинског одбора за КиМ онемогућава институционално решавање косовског питања. Шта опозиција конкретно намерава да учини да се о КиМ расправља у парламенту?

- Остаће забележено да је ова власт понизила свој народ и да је месецима упорно одбијала да се у Скупштини Србије расправља о Косову. Иза леђа народних посланика државни чиновници у Бриселу воде преговоре о судбини земље и власт се не удостојава да о томе обавести Народну скупштину. ДСС је због тога и напустио Скупштину и то је начин на који се боримо против ове незапамћене ароганције власти.

Како коментаришете процене аналитичара да би због изостанка статуса кандидата „Србију могли да преузму екстремисти“?

- Власт непрестано застрашује грађане да ће после њих бити потоп. На репертоару ових застрашивања је да ће, ако садашња власт изгуби изборе, земља бити враћена у деведесете. Па, ако је ико земљу вратио у деведесете, то је ова власт. Сада прете грађанима да ће, ако изостане статус кандидата, Србију преузети екстремисти, а управо је власт која води политику да ЕУ нема алтернативу политички екстремна. Шта је екстремизам ако не проглашавање да нека идеја нема алтернативу. Политика да ЕУ нема алтернативу је пример политичког екстремизма.

Како сада доћи до „политички и војно неутралне и економски стабилне Србије“, за коју се ДСС залаже, ако се протеклих десетак година Београд мање или више држао „ЕУ рецепата“ од приватизације, државних реформи, до косовске проблематике?

- Србија се од 2004. до 2008. није држала, како кажете, „ЕУ рецепта“ у решавању питања Косова, него смо се строго држали Савета безбедности УН. И управо је питање Косова од највише важности за одређивање односа Србије према ЕУ. Када је Брисел 2008. стао на страну албанских сепаратиста и упро све своје снаге да нам отме територију, ДСС је на сва звона захтевао да се са ЕУ разговара и расправи да ли Брисел прихвата да цела или распарчана Србија уђе у ЕУ. ДС није хтео да нас послуша 2008. и они су кренули путем да ЕУ нема алтернативу, због чега сам као председник Владе вратио мандат народу. Поред Косова, данас постоји још један разлог због чега Србија треба да буде политички и војно неутрална. Брисел је намеравао да распарча Србију, а изгледа да управо Европску унију стиже таква судбина. Када погледам насловне странице европских новина, јасно је да ЕУ, како они сами кажу, „никада више неће бити иста“. Зато нека ЕУ иде својим путем у две или три колоне, а Србија треба да иде својим путем политичке и војне неутралности.

Јелена Тасић

(Данас)