Voja Žanetić: Oproštaj od kutije

Draga naša i najmilija Izborna Kutijo,

Evo se danas sastajemo, od sabajle, da te dodirnemo drhtavim rukama i da Ti listićem metnutim, s oproštenjem, u prorez poželimo srećan put do Tvog ponovnog dolaska, do nekog novog glasanja i do novog izbora između tolikih perspektivnih mogućnosti koje Ti obično stavljaš pred nas ovakve, buridanski neodlučne.

Već koliko sutra, mila naša Kutijo, prestaće čarolija u kojoj smo živeli ovih nekoliko predivnih nedelja, a zahvaljujući tebi. Svetlu budućnost zameniće mamurna sadašnjost. Strane investitore i desetine milijardi dolara koje hrle ka nama zameniće krediti koje moramo ponovo da uzmemo, ako nam ih neko uopšte da, a da bismo vratili dugove koji su se u međuvremenu namnožili. Nasmejani pacijenti “Fotošopa” postaće natmureni nosioci što državnih, što partijskih, a samim tim i sopstvenih briga, sela opet niko neće obilaziti osim gastarbajtera i unuka, a izgladneli moljci opet će se prejedati materijalima doskora razvijorenih partijskih zastava.

Kada sjaj Tebe providne umine, spokoju naš izborni, otkrićemo ponovo čari vremena i prostora u kome živimo. Na geografsku kartu vratiće se čitava jedna južna pokrajina, koja je poput Atlantide potonula u moru predizbornih govora i poruka evropskih političara, kao da nikada nije ni postojala. Iskrsnuće odnekud grafikoni sa podacima o stanju dinara, popunjenosti državnog budžeta, konkurentnosti privrede i recesiji koja nam se tokom predizbornog stanja ušunjala u dijagnozu stanja ekonomije. A nismo je primetili, jer baš u tom momentu je bio prelaz sa pozitivnog na kontrastni reklamni spot. A to se ne propušta.

Gledajući listić kako tone u Tvoju plastičnu dubinu nekako nas hvata nostalgija i tuga. Kao kad se emitovanje “Sulejmana” završi, kao kad rijaliti dobije pobednika, kao kad se završi serija članaka o pevačici i bivšem momku, tako i Tebe kad ne bude bilo, nestaće uzbuđenja, strasti, debata o boljima i gorima, ove groznice što nam je nedeljama pomagala i da lakše zaspimo i da što pre prebrodimo buđenje. A nije lako, pravo da Ti kažemo, učiniti ni jedno ni drugo: ekonomska kriza kanda još nije prošla, ono u šta bi da se integrišemo ’oće da se dezintegriše, ono šta smo bili teško da ćemo ikad da postanemo.

Zato nešto razmišljamo, Izborna Kutijo naša, a kako bi bilo da nam Ti još malo ostaneš? Jasno nam je da to, s obzirom na rezultate parlamentarnih izbora, nije baš izvodljivo, a verovatnoća da rezultat predsedničkih izbora baš bude nerešen je, otprilike, 1:4.000.000, tako da ni ta mogućnost nije pogodna za ovu ideju. Ali šta bi smetalo da, neznatnom izmenom zakonskih propisa, učinimo da izborna kampanja za sledeće izbore počinje već koliko sutra? Zamisli bezbrojne mogućnosti koje takav čin pruža: pohvale iz Evrope se nastavljaju, Kosovo i dalje nije uslov ni za šta, putevi se grade i popravljaju, uglađenost i finoća izbijaju iz svih kojima to propagandni stručnjaci i dalje savetuju, čvrstina i odlučnost pršte na sve strane... Za tako mnogo toga što je pred nama, tako je malo potrebno da se to i desi - da Ti ostaneš ovde, Kutijo, kao naš stalni izvor ružičastog svetla i naše vaskolike nade u takvu i tako svetlu budućnost.

Ako ostaneš, neće biti svađe među izbornim gubitnicima, niti podele plena među izbornim dobitnicima. Neće doći ni MMF, koji samo čeka da Tebe i izborni spisak sklone sa stola, pa da na sto dođe spisak sa nekim drugim stavkama. Neće doći ni Serž Bramerc, koji se već najavio da će doći ove nedelje, pošto mu se žuri da ne izgubi na značaju i važnosti. Neće početi kupovina poslanika, niti će pasti dinar mnogo više no što je do sada padao. I nećemo znati datum početka pregovora o priključenju, al’ ćemo bar znati da je to zbog Tebe, a ne zbog ko zna čega. S Tobom, dakle, neće biti mnogih stvari, koje kao na lastišu nestrpljivo čekaju da Ti odeš na maksimum četiri godine od nas, pa da počnu da utiču bez straha od uticanja na Tvoje rezultate.

Zato ne idi. Ostani. Ne ostavljaj nas večeras posle 20 časova i ne odlazi ni kada se raziđu izborni odbori, posmatrači, ni novinari, analitičari i glasači. Ostani tu gde jesi, čuvaćemo te i braniti da te ne odnesu, glasaćemo svaki dan i prskaćemo se sprejem i celi, ako treba, samo da ne bude onako kako bi moglo biti kad tebe sklone i kad glasanje prestane.

Kad izaberemo. I kad Tebe, Kutijo, više ne bude.

(Večernje novosti)