Воја Жанетић: Опроштај од кутије

Драга наша и најмилија Изборна Кутијо,

Ево се данас састајемо, од сабајле, да те додирнемо дрхтавим рукама и да Ти листићем метнутим, с опроштењем, у прорез пожелимо срећан пут до Твог поновног доласка, до неког новог гласања и до новог избора између толиких перспективних могућности које Ти обично стављаш пред нас овакве, буридански неодлучне.

Већ колико сутра, мила наша Кутијо, престаће чаролија у којој смо живели ових неколико предивних недеља, а захваљујући теби. Светлу будућност замениће мамурна садашњост. Стране инвеститоре и десетине милијарди долара које хрле ка нама замениће кредити које морамо поново да узмемо, ако нам их неко уопште да, а да бисмо вратили дугове који су се у међувремену намножили. Насмејани пацијенти “Фотошопа” постаће натмурени носиоци што државних, што партијских, а самим тим и сопствених брига, села опет нико неће обилазити осим гастарбајтера и унука, а изгладнели мољци опет ће се преједати материјалима доскора развијорених партијских застава.

Када сјај Тебе провидне умине, спокоју наш изборни, открићемо поново чари времена и простора у коме живимо. На географску карту вратиће се читава једна јужна покрајина, која је попут Атлантиде потонула у мору предизборних говора и порука европских политичара, као да никада није ни постојала. Искрснуће однекуд графикони са подацима о стању динара, попуњености државног буџета, конкурентности привреде и рецесији која нам се током предизборног стања ушуњала у дијагнозу стања економије. А нисмо је приметили, јер баш у том моменту је био прелаз са позитивног на контрастни рекламни спот. А то се не пропушта.

Гледајући листић како тоне у Твоју пластичну дубину некако нас хвата носталгија и туга. Као кад се емитовање “Сулејмана” заврши, као кад ријалити добије победника, као кад се заврши серија чланака о певачици и бившем момку, тако и Тебе кад не буде било, нестаће узбуђења, страсти, дебата о бољима и горима, ове грознице што нам је недељама помагала и да лакше заспимо и да што пре пребродимо буђење. А није лако, право да Ти кажемо, учинити ни једно ни друго: економска криза канда још није прошла, оно у шта би да се интегришемо ’оће да се дезинтегрише, оно шта смо били тешко да ћемо икад да постанемо.

Зато нешто размишљамо, Изборна Кутијо наша, а како би било да нам Ти још мало останеш? Јасно нам је да то, с обзиром на резултате парламентарних избора, није баш изводљиво, а вероватноћа да резултат председничких избора баш буде нерешен је, отприлике, 1:4.000.000, тако да ни та могућност није погодна за ову идеју. Али шта би сметало да, незнатном изменом законских прописа, учинимо да изборна кампања за следеће изборе почиње већ колико сутра? Замисли безбројне могућности које такав чин пружа: похвале из Европе се настављају, Косово и даље није услов ни за шта, путеви се граде и поправљају, углађеност и финоћа избијају из свих којима то пропагандни стручњаци и даље саветују, чврстина и одлучност прште на све стране... За тако много тога што је пред нама, тако је мало потребно да се то и деси - да Ти останеш овде, Кутијо, као наш стални извор ружичастог светла и наше васколике наде у такву и тако светлу будућност.

Ако останеш, неће бити свађе међу изборним губитницима, нити поделе плена међу изборним добитницима. Неће доћи ни ММФ, који само чека да Тебе и изборни списак склоне са стола, па да на сто дође списак са неким другим ставкама. Неће доћи ни Серж Брамерц, који се већ најавио да ће доћи ове недеље, пошто му се жури да не изгуби на значају и важности. Неће почети куповина посланика, нити ће пасти динар много више но што је до сада падао. И нећемо знати датум почетка преговора о прикључењу, ал’ ћемо бар знати да је то због Тебе, а не због ко зна чега. С Тобом, дакле, неће бити многих ствари, које као на ластишу нестрпљиво чекају да Ти одеш на максимум четири године од нас, па да почну да утичу без страха од утицања на Твоје резултате.

Зато не иди. Остани. Не остављај нас вечерас после 20 часова и не одлази ни када се разиђу изборни одбори, посматрачи, ни новинари, аналитичари и гласачи. Остани ту где јеси, чуваћемо те и бранити да те не однесу, гласаћемо сваки дан и прскаћемо се спрејем и цели, ако треба, само да не буде онако како би могло бити кад тебе склоне и кад гласање престане.

Кад изаберемо. И кад Тебе, Кутијо, више не буде.

(Вечерње новости)