Владислав Јовановић: Не би било добро да "Косово" буде примљено у УН по моделу Украјине и Белорусије у доба СССР-а

 Русија, Украјина и Белорусија јесу биле чланице Уједињених нација иако су припадале заједничкој држави, Совјетском Савезу, али то није модел да Косово постане члан УН.

Наш саговорник истиче да су Русија, Украјина и Белорусија примљене у УН 1944. године јер је Русија, која је поднела највеће жртве у Другом светском рату и била најзаслужнија за победу над нацизмом, добила право да има „три гласа“ у тој међународној организацији, додајући да не постоји паралела са КиМ. „Да би КиМ постало чланица УН потребно је или да нас Американци притисну или да се пронађе неко праведно решење за Косово у преговорима Србије и САД. Иако се воде Бриселски преговори, ЕУ је само млађи партнер Америке, као и косовски Албанци који нису господари своје судбине и Американцима је у интересу да се пронађе решење за Косово“, указује он.

– Могуће је, такође, и да се Србији да некаква компензација, што би значило поделу БИХ, али Дејтонски споразум је тренутно недодирљив, па би велике силе требало најпре да се договоре о новој политици према Балкану, односно стварању „националних држава“, о чему је недавно говорио Данијел Сервер. Али, треба узети у обзир да су, поред Дејтонског споразума, и даље на снази завршни Хелсиншки акт о неповредивости граница, као и конвенција из 1912. према којима је КиМ интегрални део Србије, стога, мислим да би Србија требало још мало да сачека и да не води преговоре о правно обавезујућем споразуму под притиском и по диктату Америке и Запада јер такве присиле нису прихватљиве са становишта међународног права, а потом да тражи уступке од Америке, којој је највише у интересу да се реши косовско питање, закључује Владислав Јовановић.

(Данас)