Vladimir Putin: Završetak rata u Ukrajini kada Kijev pristane na povlačenje svojih trupa sa novih ruskih teritorija. Naš principijelni stav neutralan, vanblokovski, nenuklearni status Ukrajine, i njena demilitarizacija i denacifikacija

„Danas dajemo još jedan konkretan, realan mirovni predlog. Ako u Kijevu i zapadnim prestonicama to, kao i ranije ne odbace, to je, na kraju krajeva njihova stvar, njihova politička i moralna odgovornost za nastavak krvoprolića. Očigledno da će se realnosti na terenu, na liniji borbenog razdvajanja i dalje menjati, i ne u korist kijevskog režima. I uslovi za početak pregovora će biti drukčiji“, poručio je ruski predsednik.

On je izneo i suštini predloga Rusije, koji, kako je naglasio, nije u nekom privremenom primirju ili obustavi vatre, kao što na primer želi Zapad, da bi zaustavio gubitke kako bi donaoružao kijevski režim i pripremio ga za novu ofanzivu.

„Ponoviću, ne radi se o zamrzavanju sukoba, već o njegovom definitivnom okončanju. Još jednom ću reći – čim Kijev pristane na sličan tok događaja koji danas predlažemo, pristane na potpuno povlačenje svojih trupa iz DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti, i realno počne taj proces, spremni smo da bez odlaganja pristupimo pregovorima. Ponoviću, naš principijelni stav je sledeću – neutralni, vanblokovski, nenuklearni status Ukrajine, njena demilitarizacija i denacifikacija, tim pre što su na te parametre u celini pristali još tokom istambulskih pregovora 2022. godine", rekao je Putin, precizirajući da je tada i u vezi sa demilitarizacijom sve bilo jasno, sve je bilo propisano – broj svega, tenkova, sve je bilo dogovoreno“, rekao je on.

„Bez sumnje, treba da budu u potpunosti osigurani prava, sloboda i interesi ruskojezičnih građana u Ukrajini, priznate nove teritorijalne realije, status Krima, Sevastopolja, Donjecke i Luganske Narodne Republike, Hersonske i Zaporoške oblasti kao subjekata Ruske Federacije. Nadalje sve te osnovne principijalne odredbe treba da budu potvrđene u vidu temeljnih međunarodnih sporazuma. Prirodno, to pretpostavlja i ukidanje svih zapadnih sankcija protiv Rusije. Smatram da Rusija predlaže varijantu koja će omogućiti da se realno završi rat u Ukrajini. Odnosno, mi pozivamo na to da se okrene tragična stranica istorije. I da makar i teško, postepeno, korak po korak, počnu da se vaspostavljaju odnosi poverenja i dobrosusedstva između Rusije i Ukrajine, i u Evropi u celini“, zaključio je ruski lider.

Putin je takođe rekao i da je izvršna vlast u Ukrajini uzurpirana i da se drži nelegalno, kao što je to bio slučaj 2014. godine. „Predsednički mandat ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog je istekao, a zajedno sa njim i njegov legitimitet koji nije moguće povratiti nikakvim doskočicama“, kazao je i naglasio da je Vrhovna rada Ukrajine trenutno jedini legitimni organ vlasti.

Govoreći o konferenciji u Švajcarskoj, Putin je rekao da će se dijalog svesti na obične demagoške razgovore sa ciljem da se okrivi Rusija. Bez učešća Rusije i otvorenog dijaloga nemoguće je rešiti ukrajinski konflikt i uopšte dogovarati se o celokupnoj bezbednosti Evrope, rekao je Putin.

Kada je reč o sporazumu SAD i Ukrajine po pitanju bezbednosti, Putin je rekao da je u pitanju „blef“, kao i da taj dokument nije validan. Kazao je i da je Rusiji svejedno kakve sporazume potpisuje Vladimir Zelenski uz ocenu da tu postoji propagandistička komponenta.

Putin upozorio: Došli smo nedopustivo blizu tačke bez povratka

Predsednik Rusije Vladimir Putin obraća se rukovodstvu Ministarstva inostranih poslova Rusije i tom prilikom poručio je da NATO nastoji da pojača pritisak na one zemlje čiji razvoj pokušava da obuzda.

Kako je rekao, egoizam i bahatost zapadnih zemalja doveli su do sadašnjeg stanja stvari, a svet se približio nedopustivo do tačke bez povratka.

O konferenciji u Švajcarskoj

Govoreći o konferenciji u Švajcarskoj, Putin je rekao da će se dijalog svesti na obične demagoške razgovore sa ciljem da se okrivi Rusija.

Bez učešća Rusije i otvorenog dijaloga nemoguće je rešiti ukrajinski konflikt i uopšte dogovarati se o celokupnoj bezbednosti Evrope, rekao je Putin.

Putin za korak ispred Zapada — obesmislio predstojeću „mirovnu“ konferenciju u Švajcarskoj. https://t.co/ZeuHNbb6Y4

— Mladen Obradović (@MladenObraz) June 14, 2024

"Ukrajina je samoj sebi zabranila pregovore sa Rusijom, a Zapad licemerno poziva nas da 'konačno pristupimo dijalogu' koji nikad nismo ni odbili. Idiotizam. Kakva glupost, kao da živimo u paralelnom univerzumu", naveo je Putin.

Kada je reč o sporazumu SAD i Ukrajine po pitanju bezbednosti, Putin je rekao da je u pitanju "blef", kao i da taj dokument nije validan.

Kazao je i da je Rusiji svejedno kakve sporazume potpisuje Vladimir Zelenski uz ocenu da tu postoji propagandistička komponenta.

Zelenski izgubio legitimitet i nikakvim trikovima se ne može vratiti

Izvršna vlast u Ukrajini je sada uzurpirana i drži se nelegalno, kao i 2014. godine, rekao je predsednik Rusije i dodao da je prethodno izabranom šefu Ukrajine istekao predsednički mandat i da legitimitet Zelenskog ne može da se vrati nikakvim trikovima.

"Ukrajina sada ćuti o odluci sopstvenog Ustavnog suda da se ne može produžiti predsednički mandat. Prekookeanski gospodari Ukrajine će se uskoro osloboditi sadašnje kijevske elite i zameniti je novom, takođe pod njihovom kontrolom", rekao je Putin.

"Upravo je Vrhovna rada u Ukrajini danas legitimni organ, za razliku od izvršne vlasti", rekao je Putin.

Sukob u Jugoslaviji izbio zbog mešanja Zapada

Problemi koji postojali u bivšoj Jugoslaviji doveli su do sukoba zbog mešanja Zapada koji ima običaj da jednu stranu koja im se ne sviđa okrivi za apsolutno sve i da protiv nje uvede sve vrste ograničenja, a pored Jugoslavije to je učinjeno i u Iraku, Libiji i Siriji.

„Nijedna zemlja u svetu nije osigurana od toga da se nađe na spisku država koje su se našle pod napadom NATO-a“, rekao je on.

Takođe je rekao i da se svet menja, te da ništa više neće biti kao pre ni u ekonomiji, tehnologiji, globalnoj politici, kao ni u drugim oblastima. On je kazao i da se mnogo značajnih i sudbonosnih promena desilo i u Rusiji i svetu, te da je važno da se da ocena globalnim dešavanjima i da se navedu ciljevi u radu ministarstva.

Zapad spremao i isprovocirao ukrajinsku krizu

Rusija nije pokretala rat protiv Ukrajine, već je Kijev započeo borbena dejstva i izvršio agresiju, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, narodi Rusije i Ukrajine bi pronašli način da pravedno reše sve probleme, međutim, do konflikta je došlo zbog nedosledne politike Zapada.

„Ukrajinska kriza nije konflikt dve države ili dva naroda. Da je to bilo tako, Rusi i Ukrajinci, koje objedinjuje i istorija i kultura, kao i duhovne vrednosti, pronašli bi način kako da reše svoje probleme. Stvar je u drugome. Dešavanja u Ukrajini su direktni rezultat svetskog i evropskog razvoja krajem 20. i početkom 21. veka. Ta agresivna politika, politika avanturizma koju je zapad sprovodio svih ovih godina, izazvala je sva ta dešavanja mnogo ranije nego što je počela specijalna vojna operacija“, rekao je Putin.

On je dodao da je upravo Zapad spremao i isprovocirao ukrajinsku krizu, a sada čini sve da se ta kriza nastavi.

Kosovski presedan

Narodi DNR i LNR su imali puno pravo da proglase nezavisnost i to u skladu sa međunarodnim pravom, uključujući i pravo na samoopredeljenje. Kao primer naveo je Kosovo rekavši da je u pitanju „presedan koji je stvorio Zapad u istoj situaciji prilikom njegovog otcepljivanja od Srbije 2008. godine.

Zatim je, prema rečima Putina, usledila odluka Međunarodnog suda Ujedinjenih nacija koji je 22. jula 2010. godine, na osnovu Povelje UN poručio da u praksi Saveta bezbednosti ne postoji nikakva zabrana kada je reč o proglašenju nezavisnosti. Takođe je rkao i da je u toj odluci pisalo i da u međunarodnom pravu nema nikakvih zabrana kada je reč o proglašenju nezavisnosti.

Podsetio je i da je u tom dokumentu pisalo i da delovi zemlje koji su odlučili da se otcepe nisu bili dužni da se o tome čak ni konsultuju sa centrima tih zemalja čiji su do nedavno bili deo.

Evropi potrebni dobri odnosi sa Rusijom

Ruski predsednik je rekao i da je Vašington odgovoran za uništenje strateške stabilnosti u svetu, da opasnost za Evropu dolazi ne iz Rusije, već da glavna opasnost predstavlja totalna zavisnost od SAD. „SAD Evropu guraju u haos, lišavaju je prava da postoji kao subjekat na međunarodnoj sceni i kulturnog identiteta“, naveo je Putin i rekao da su odnosi Rusije i EU degradirali, doduše ne krivicom Moskve.

„Antiruska kampanja praćena je izmišljotinama da se Rusija sprema da napadne Evropu. Svi shvatamo da je to apsolutna glupost. Ako Evropa želi da ostane jedan od centara u svetu, potrebno je da bude u dobrim odnosima sa Rusijom, Moskva je spremna za to“, naglasio je ruski predsednik.

Evroatlantski sistem bezbednosti doživeo krah

Evroatlantski sistem bezbednosti je doživeo krah, potrebno je formirati novi sistem bezbednosti, izjavio je Putin.

„Imali smo jedinstvenu priliku da izgradimo pouzdan i pravedan poredak u oblasti bezbednosti. Nije bilo potrebno mnogo učiniti, jednostavno saslušati mišljenja svih strana i biti spreman uzeti ih u obzir. Mi smo u više navrata govorili koliko je pogrešan put Zapada. Svedoci smo da kraha evroatlantskog sistema bezbednosti. Faktički je potrebno stvarati ga ispočetka, formulisati u Evroaziji nove obrise tog sistema“, rekao je Putin.

Smanjiti vojno prisustvo sila izvan regiona Evroazije

Vojno prisustvo sila izvan regiona Evroazije potrebno je postepeno smanjivati, rekao je Putin.

„Potrebno je započeti razgovore o postepenom smanjivanju vojnog prisustva spoljnih zemanja u evroazijskom regionu. Možda se to danas čini nerealnim, međutim, to je tako danas. Ako uspemo da stvorimo pouzdan sistem bezbednosti u budućnosti, prisustvo tih spoljnih vojnih kontingenata više neće biti potrebno“, naglasio je Putin.

Poruka ruskom Ministarstvu spoljnih poslova

Rad ruskog MSP-a je posvećen razvoju države i osiguravanju njene bezbednosti, a za dobrobit život ranjenog stanovništva i ruskih porodica, naveo je ruski predsednik. "Rusija sa partnerima predlaže rešenja fundamentalnih problema koji brinu ne samo nas nego naše partnere", rekao je Putin.

Na početku sastanka obratio se ministar inostranih poslova Sergej Lavrov koji je rekao da Rusija sarađuje sa zemljama svetske većine, globalnog juga i istoka i svoje interese usmerava na one zemlje koje su spremne da sarađuju.

Takođe je rekao i da je ruski spoljnopolitički resor utvrdio svoje institucije i u novim ruskim regionima, kao i da aktivno pruža podršku i Krimu.

(Sputnjik, RT Balkan)