Владимир Путин: Украјина није постигла успех ни у једном правцу на фронту. Русија била приморана да прибегне војној сили, држимо се циљева демилитаризације и денацификације Украјине. Раст руског БДП-а 3,3%, инфлација мања него у ЕУ

Украјина није постигла успех ни у једном правцу на фронту, поновио је данас председник Русије Владимир Путин на Петербуршком међународном економском форуму.

"Украјина сада користи стратешке резерве, али упркос томе, ни на једном од праваца на фронту нису успели да остваре своје циљеве, а то је најбитније. Њихови губици су око десет пута већи него губици руске стране", казао је је Путин.

Коментаришући украјинску кризу, Путин је поручио да је рат у Украјини започео кијевски режим, уз помоћ западних покровитеља, а не Кремљ, иако о томе воле да ћуте на Западу.

Он је навео да Запад испоручује Кијеву много војне технике и то још од 2014. године, и упитао: "А шта је то ако не рат?"

Подсетио је да није Москва била та која се играла са западним партнерима након потписивања Минских споразума, већ је то учинио Запад, те је Русија била приморана да прибегне војној сили и покрене Оружане снаге РФ.

Подсетио је да је Русија одредила циљеве када је реч о демилитаризацији и денацификацији Украјине и додао да их се држи.

Украјина ће ускоро престати да користи своју војну технику, а тако неће моћи још дуго да ратују, док, како је истакао, руска војна производња само расте.

"Најнеопходнија војна техника производи се десет пута више него пре, ради се у три смене, и ноћу", прокоментарисао је Путин.

Путин је додао и да има јако пуно пријатеља Јевреја и да сви они говоре да је председник Украјине Владимир Зеленски срамота, а не Јеврејин.

У Украјини је убијено 1,5 милиона Јевреја, а убили су их поклоници Степана Бандере. Данас, Кијев слави исте те бандеровце, рекао је Путин, коментаришући апсурдност актуелног кијевског режима и чињеницу да Зеленски својим одлукама данас прикрива те исте неонацисте.

Са друге стране, Путин је поручио и да, како све изгледа, Пољаци данас размишљају и о томе како да поврате западне делове данашње Украјине. "Све иде ка тому", оценио је.

Током излагања Путина, руска страна је показала и документарни видео снимак о зверствима украјинских нациста од прошлог века.

Након тога руски лидер је додао: "Ово су они које кијевски режим данас слави. Како да се не боримо против тога? Морамо да се боримо. Ми смо земља која је највише настрадала од нацизма".

Наш кључан задатак је денацификација Украјине, закључио је председник Русије.

Путин: Русија наставља развој, остварили смо раст БДП-а од 3,3 одсто, инфлација је мања него у ЕУ

Стратегија коју смо изабрали прошле године на овом форуму показала се ефикасном, оценио је данас председник Русије Владимир Путин током обраћања на овогодишњем пленарном заседању Петербуршког међународног економског форума.

У априлу ове године БДП је остварио раст од 3,3 одсто, забележен је раст у индустрији и трговини, рекао је Путин.

Он је истакао да је други квартал прошле године био врло тежак за Русију, али да се Русија снашла и успела да настави развој.

"Успели смо да радимо тако да буџетска политика буде избалансирана. Инфлација је у Русији данас нижа него у многим европским земљама, и износи 2,9 одсто", рекао је председник.

"Ниво незапослености је такође веома низак – 3,3 одсто", рекао је он.

Испоставило се да је нова макроекономска ситуација у свету ишла у корист Русије, додао је лидер.

"Наш финансијски систем је у стабилном стању. Зарада је порасла за 30 одсто", напоменуо је.

Економија наставља да расте, иако полако, али она расте, што је најбитније, подвукао је Путин.

Додатна средства, услед новонастале ситуације, била су потребна и за одбрамбено-индустријски сектор земље, напоменуо је председник.

"Битан стимуланс за развој нашег бизниса било је и то што су западне компаније одлучиле да напусте руско тржиште", рекао је Путин.

"Сваки наш партнер је имао право избора, а данас у Русији производимо све оно што су они раније производили, мења се само лого, а новац остаје унутар земље", објаснио је и додао: "Наши произвођачи су заузели ослобођена места на тржишту". Руски произвођачи су током прошле године поднели више од 90.000 захтева за регистрацију домаћих брендова, рекао је Путин.

Ипак, он је истакао да се Русија није затворила врата за оне који желе да се врате назад у Русију. Русија ће, како је казао, да поједностави отварање банкарских рачуна за стране компаније.

"Током разговора са припадницима бизниса сектора све чешће чујем захтев да се западним компанија не дозволи повратак на руско тржиште", приметио је председник.

Раст производње пољопривредних производа у РФ сада износи више од десет одсто, споменуо је Путин.

До 2025. године ће бити два пута увећан транспорт робе, као и трговинска сарадња са Ираном путем коридора "Север-Југ", а до 2030. трговина ће бити утростручена, најавио је председник РФ.

"Обновићемо поморску трговину", нагласио је, рекавши да је у плану изградња великог броја нових бродова и ледоломаца.

Путин је напоменуо да се грађевински радови настављају, да расту већ пету годину за редом.

"Наставићемо да градимо", казао је Путин, додавши да је током прошле године реконструисано 20.000 километара путева, а изграђено 1.200 километара нових путева.

"Треба развијати квалитетну инфраструктуру у земљи", поручио је.

У исто време, планира се изградња нових хотела, одмаралишта и скијалишта.

"Без обзира на све тешкоће од прошле године, нисмо запали у изолацију, већ потпуно супротно", нагласио је, коментаришући сарадњу са земљама Азије, Латинске Америке...

"Сарадња са овим партнерима је само интензивирана" и повећана неколико пута, закључио је Путин.

Све ово показује да ипак побеђује здрава памет и тржишни закон, мултиполарност у свету постаје све доминантнија, истакао је председник РФ.

Од 2016. Русија је највећи извозник пшенице на светско тржиште, приметио је, рекавши да је врло вероватно да ће Русија ове године отићи још даље и поставити нови рекорд, али да неће заборавити и на најсиромашније земље света.

Профит руске економије током 2022. износио је 233 милијарде рубаља, подсетио је данас председник Русије, коментаришући велика економска постигнућа, упркос свим потешкоћама. За период јануар-април ове године спољна трговина Русије била је у плусу 22,6 милијарде долара.

Он је подсетио и да у свету постоје они који Русији не желе добро, поручивши да таквим странама није потребна конкуренција, те да оне покушавају да спрече развој нових центара. Ипак, ове земље тако подривају сопствену репутацију.

"Русија је била и биће део светске економије", нагласио је Путин.

Са партнерима радимо на све већем коришћењу националних валута, приметио је.

"Чак 90 одсто трговине са земљама Евроазијске економске уније данас се одвија у рубљама", рекао је председник Русије, додавши да када је реч о Кини, у 80 одсто случајева плаћање се врши у рубљама и јуанима.

"Русија није одступила од својих принципа ни у тренутку када се суочила са изазовима који су без преседана", поручио је Путин и додао: "Успели смо да обезбедимо стабилан рад великог броја предузећа и тако обезбедимо добре услове живота за милионе грађана и у оваквим условима."

"Промене у свету које се данас дешавају у свим областима су изузетно велике, кардиналне и не могу да се зауставе. Неоколонијални систем у свету је престао да постоји", нагласио је председник Русије.

"То све значи да нам је потребна врло ефикасна политика и добра сарадња. Ради се о преласку на нови степен развоја и суверени економски систем, што имплицира да треба доћи до још веће производње робе и услуга, као и да треба обратити пажњу на оне секторе у којима до сада можда нисмо постигли велике резултате", рекао је Путин.

Председник је истакао да се пажња мора посветити и образовању тако да главни циљ буде то да након завршетка образовних програма појединци могу да нађу добар посао и да се попуне она радна места за која су кадрови у Русији дефицитарни. "Образовни програми морају бити више усмерени на резултат и ефикасност", нагласио је, додајући да се сваке године мора припремати петогодишња процена који кадрови ће у скоријој будућности бити потребни.

Руски председник је задужио владу и да припреми предлоге за развој програма под називом "студентски уговор" . Поента је да послодавац шаље запосленог на школовање о свом трошку, а запосленом се затим гарантује запослење на квалификованијем радном месту.

Још једно битно питање на које се мора обратити пажња, како је рекао, јесте раст плата. Потребно је да створимо такве услове да наши грађани могу да зарађују у својој земљи, приметио је, а затим и истакао да се број оних који раде сами за себе удвостручио.

"Минимална плата биће увећана за 18,8 одсто од 1. јануара 2024. године и она расте брже од инфлације. Потребно је да учинимо све да и одлазак на посао буде исплатив за грађане", поручио је Путин.

За ову годину минимална плата је, како је рекао, 16.242 рубље, те ће од 1. јануара 2024. она порасти на 19.242 рубље.

Када је реч о малом бизнису, Путин је поручио да њега треба подржати, да у категорију малог и средњег бизниса потпада око 28 милиона људи, те је стога позвао владу да им одобри кредите. Потреба за кредитима у ИТ сфери, како је рекао, је порасла, на пример, 46 пута. Држава мора подржати бизнисе који се брзо развијају, поручио је.

Истакао је да треба обратити пажњу и на вештачку интелигенцију.

Замолио је владу да са бизнис сектором изради стратегију пословања за домаће тржиште, узимајући у обзир до сада најбоље примере из праксе у свету.

Потребно је створити добре услове за улагања, објаснио је.

Нагласио је да се смањио број инспекција бизнис сектора и додао да се оне можда и не би требало спроводити толико често, уколико бизнис не представља велики ризик по човека. Ипак, када се инспекција спроводи требало би осигурати да то раде стручњаци и они који и треба то да раде - посебне структуре.

Путин се осврнуо и на блокирање руске имовине у иностранству, рекавши још једном и данас да то све није у складу са међународним правом те да све то личи на средњовековну пљачку. Стога, како је нагласио, је недопустиво да они који зарађују у Русији њихова средства "остају заробљена" на рачунима у иностранству.

Лидер је истакао и да је неопходно постићи повећање прилива инвестиција, те да би до 2030. требало да он буде повећан 5 пута, до 10 билиона рубаља.

"Тражим од владе и Банке Русије да поднесу конкретне предлоге како да стимулишу инвестиције користећи средства која у нашу земљу долазе од високог извоза", рекао је он.

Путин је споменуо да, иако земља ради на повећању производње, то не значи да планира све да сама производи. Због тога, како је казао, битно је да буду формирани нови ланци снабдевања.

Путин се осврнуо и на то да је потребно повећати ефикасност услуга и обратити пажњу на то да производња буде пажљива. Акцентовао је и производњу у одбрамбеној индустрији.

Прокоментарисао је да се систем управљања мора базирати на чињеницама, односно, подацима, те да би у том контексту требало искористити вештачку интелигенцију, али и у исто време обезбедити информациону безбедност тих база, како не би биле искоришћене од треће стране.

Ипак, лидер се још једном осврнуо на инфлацију, и закључио да, иако се може пуно говорити о различитим економским подацима, најбољи показатељ ефикасности економије је инфлација. Низак степен незапослености и ниска инфлација су кључне.

Тешкоће са којима се данас Русија суочава су стимуланс за даљи развој, закључио је, подсећајући да ће Русија наставити да ради на јачању свог суверенитета у свим областима, као и да ће Москва наставити партнерство са свима онима који су заинтересовани за сарадњу са њом.

О украјинској кризи

Коментаришући украјинску кризу, Путин је поручио да је рат у Украјини започео кијевски режим, уз помоћ западних покровитеља, иако о томе воле да ћуте на Западу.

Он је навео да Запад испоручује Кијеву велики број војне технике и то још од 2014. године, и упитао: "А шта је то ако не рат?"

Подсетио је да није Москва била та која се играла са западним партнерима након потписивања Минских споразума, већ да је то учинио Запад, те је Русија била приморана да прибегне војној сили и активира Оружане снаге РФ.

Како је раније саопштено, више од 17.000 људи из 130 земаља света учествује на овогодишњем Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, док, када је реч о званичницима, форум ће до 17. јуна посетити представници из више од 15 земаља.

(РТ Балкан)