Početna strana > Hronika > Vladimir Putin: Rusija se suočava sa ozbiljnom pretnjom iznutra, od strane onih koji slede interese stranih vlada. Napetost sa Ukrajinom potiče od 2014. i državnog udara u toj zemlji
Hronika

Vladimir Putin: Rusija se suočava sa ozbiljnom pretnjom iznutra, od strane onih koji slede interese stranih vlada. Napetost sa Ukrajinom potiče od 2014. i državnog udara u toj zemlji

PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 23. decembar 2021.

 U Moskvi je danas počela tradicionalna godišnja konferencija za novinare ruskog predsednika Vladimira Putina, koji se na samom početku osvrnuo na borbu protiv koronavirusa.

„Ova borba se nastavlja, znamo za opasnosti od širenja omikrona“, izjavio je Putin, a prenosi RIA Novosti.

Zbog mera protiv korona-virusa, broj novinara je ove godine ograničen na nešto više od 500, a konferencija se održava u većem prostoru.

Govoreći o vakcinaciji, Putin je rekao da i druge zemlje imaju problema sa niskim nivoom vakcinacije, na primer Nemačka.

„Koliko znam, u Rusiji je vakcinisano ili preležalo kovid 59, 4 odsto građana. To nije dovoljno. Potreban nam je kolektivni imunitet od 80 odsto, Nadam se da ćemo sledeće godine dostići taj nivo“, istakao je Putin, prenosi Sputnjik.

Ne postoji ni jedan dokaz da je Navaljni otrovan

Ruski predsednik Vladimir Putin je, na današnjoj tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za novinare, govorio je i o opozicionaru Alekseju Navaljnom, koji se trenutno nalazi u zatvoru.

Dopisnik BBC-ja je pitao Putina za Navaljnog, ali i za druge opozicionare koji su bili na meti ruskih zakona o registraciji stranih agenata.

„Zar vlada nije zabrinuta da će to dovesto do nezavoljstva i pobune sličnog onome što se već desilo u ruskoj istoriji?“, glasilo je pitanje, prenosi RT.

Govoreći o Navaljnom, Putin je rekao da je reč o osobi koja je navodno bila otrovana, jer, kako tvrdi, nema dokaza koji potvrđuju trovanje.

„Ne postoji ni jedan. Predložili smo da tamo dođu naši stručnjaci, ja sam to lično ponudio predsedniku Francuske, kancelarki Nemačke i ništa. Pa, kako ovo objasniti? Ako nema šta da se odgovori, nema potrebe da se priča o tome“, rekao je predsednik Rusije.

Kada je govorio o protivnicima Rusije, istakao je da su oni vekovima govorili – da se Rusija ne može pobediti, već da se može samo uništiti iznutra.

Što se tiče zakona o registraciji stranih agenata, ruska verzija je bila manje restriktina od zakonodavstva u drugim zemljama, posebno u SAD-u. Rusija je jednostavno želela da oni koji se bave unutrašnjom politikom koji uzimaju novac iz inostranih izvora budu otvoreni o tome. Broj identifikovanih stranih agenata u Rusiji bio je sličan onom u SAD-u. Ruske kazne za prekršioce bile su daleko manje stroge

„To je uspešno urađeno nakon Prvog svetskog rata i 1990-ih godina, kada se Sovjetski Savez raspadao“, objasnio je Putin, a prenosi RIA Novosti.

„A ko je to uradio? Oni koji su služili drugima, tuđim interesima koji nisu povezani sa interesima ruskog i drugih naroda Ruske imperije, Sovjetskog Saveza i Ruske Federacije danas“, dodao je on.

Putin je rekao da se Rusija suočava sa ozbiljnom pretnjom iznutra od strane onih koji slede interese stranih vlada.

„Što se tiče zakona o registraciji stranih agenata, ruska verzija je bila manje restriktina od zakonodavstva u drugim zemljama, posebno u SAD-u. Rusija je jednostavno želela da oni koji se bave unutrašnjom politikom koji uzimaju novac iz inostranih izvora budu otvoreni o tome. Broj identifikovanih stranih agenata u Rusiji bio je sličan onom u SAD-u. Ruske kazne za prekršioce bile su daleko manje stroge“, dodao je Putin, prenosi RT.

Napetost sa Ukrajinom potiče od 2014. godine i državnog udara u toj zemlji

Napetost sa Ukrajinom potiče od 2014. godine i državnog udara u toj zemlji, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin danas tokom tradicionalnog odgovaranja na pitanja novinara na kraju godine.

„Pre toga je Rusija bila spremna da sarađuje sa prozapadnim vladama i bivšim sovjetskim republikama. Do puča je došlo nakon što je sukob u Ukrajini bio rešen, a predsednik Viktor Janukovič je pristao na ustupke i spremao se da izgubi vlasti na sledećim izborima“, rekao je Putin, a prenosi RT.

Putin je naglasio da je Rusija morala da deluje na Krimu i u istočnoj Ukrajini koja je bila deo Rusije pre nego što su te zemlje boljševici dali Ukrajini. Kriza koja se tada desila i sada je aktuelna, dodao je.

„Kijev je dva puta upotrebio vojnu silu da uguši pobunu na istoku. Odbili su da sprovedu sporazum iz Minska. Usvojili su politiku koja diskriminište entničke manjine i koja je direktno protiv njihovih obaveza prema sporazumu iz Minska“, rekao je Putin.

Putin je dodao da pre državnog prevrata u Ukrajini, Rusiji nije padalo na pamet da se Krim ponovo ujedini sa Rusijom.

„Kremlj je radio sa Juščenkom (bivšim predsednikom Ukrajine), raspravljao se oko gasa i bio spreman da nastavi dalji rad, ali šta se dogodilo 2014. godine? Krvavi državni prevrat. Jasno je da je postajalo legitimno negodovanje građana. Ali Janukovič se sa svim složio, zapadne zemlje su dale garancije, svi su se složili. Posle dan-dva – državni udar. Zašto? Nema odgovora. Pobeda opozicije bila je neizbežna. Zašto su to uradili? Posle toga se desio Krim – Rusija nije mogla drugačije da postupi i bezvoljno gleda šta se dešava u Ukrajini i posebno u Donbasu. Bili smo primorani da uradimo nešto 2014. godine. Tako je nastala kriza“, objasnio je Putin, prenosi Sputnjik.

Osvrnuo se na to da Moskva smatra da trenutna eskalacija ukazuje na treću vojnu kampanju Kijeva i da pretnje sankcijama koje dolaze sa Zapada su zamišljene kao upozorenje da se ne interveniše.

„Takođe postoji zabrinutost zbog Krima, koji Rusija smatra svojom teritorijom, i potencijalnih napada na njega. Rusija mora da bude spremna na vojnu akciju Ukrajine. Moskva mora da zna stav Zapada po pitanju svoje nacionalne bezbednosti. Amerikanci kažu da žele da pregovoraju o situaciji“, rekao je Putin i naglasio da se nada da će krenuti diplomatskim putem.

Na pitanje o tvrdnjama zapadnih zemalja da Rusija želi da izvrši invaziju na Ukrajinu i o bezbednostim predlozima koje je Rusija poslala Vašingtonu i NATO-u Putin je rekao da se „Rusija suočava sa ozbiljnom pretnjom iznutra od strane onih koji slede interese stranih vlada“.

Akcije Rusije zavise od pretnji sa kojima se suočava. U ovom trenutku smatra da bi dalje širenje NATO-a u Evropi bilo neprihvatljivo jer bi ugrozilo nacionalnu bezbednost Rusije

Putina su takođe pitali i da li može da da zavet da Rusija neće napadati druge nacije.

„Akcije Rusije zavise od pretnji sa kojima se suočava“,kaže Putin. U ovom trenutku smatra da bi dalje širenje NATO-a u Evropi bilo neprihvatljivo jer bi ugrozilo nacionalnu bezbednost Rusije.

„Na primer, SAD nikada ne bi tolerisale raspoređivanje raketnih sistema blizu svoje granice. Šta bi se dogodilo ako bi se odnosi Meksika i SAD pogoršali zbog neke istorijske ljutnje i Meksiko potom postao neprijateljski raspoložen“, rekao je on, prenosi RT.

Istakao je da je NATO prevario Rusiju kada je obećala da se neće širiti prema ruskoj granici, a na bloku je da se pozabavi ruskim zabrinutostima.

Naši ‘partneri’ očigledno misle da je Rusija prevelika. To je verovatno zato što velikih evropskih imperija iz prošlosti više nema, a sada su evropski narodi mali

„Ovaj stav je bio jasan kao dan, ali se Zapad pravi da ga ne shvata. Naši ‘partneri’ očigledno misle da je Rusija prevelika. To je verovatno zato što velikih evropskih imperija iz prošlosti više nema, a sada su evropski narodi mali“, rekao je on.

Dodao je da je Rusija učinila sve što je mogla da postane prijatelj sa Zapadom, otkrivajući svoje nuklearne tajne zapadnim zvaničnicima.

„Zar to nije dovoljno? Zašto se direktno radilo da se nanese šteta Rusiji podržavanjem terorizma na Kavkazu? Zatim je došlo pet talasa širenja NATO-a i apsoluno zanemarivanje zabrinutosti Rusije. Rusija je samo želela da bude bezbedna“, naglasio je Putin.

Budućnost Donbasa odrediće njegovi stanovnici
 
Pitanje o pregovorima sa Bajdenom: da li se njihovi pogledi nabudućnost Donbasa i Minski sporazumi podudaraju? Kako Putin zamišlja „rat sa Ukrajinom“? Da li je on moguć? Kako se može dati naređenje ruskom vojniku da puca u Ukrajinca?
 
„Pitajte političko rukovodstvo Ukrajine: kako oni svakodnevno naređuju da se puca?“, odgovorio je Putin.
 
Kako je naveo, budućnost Donbasa moraju odrediti stanovnici regiona, drugačije ne može biti. A Rusija će delovati kao posrednik.
 
On je objasnio da je prema Minskim sporazumima Rusija posrednik, a oni pokušavaju da je učine stranom u sukobu. Moskva ovim nije zadovoljna, dodao je predsednik.
Minski sporazumi su jedina moguća opcija za rešavanje sukoba u Donbasu, ali Ukrajina ne želi da ih ispoštuje, podsetio je Putin.
 
„U Minskim sporazumima piše da je neophodno promeniti ustav – održati izbore, proglasiti amnestiju. Umesto izbora – vojna uprava, umesto amnestije – lustracija, umesto političke nagodbe – uvode se trupe. Gde su promene ustava? Istovremeno, u Minsku piše da oni moraju biti usaglašeni sa predstavnicima LNR i DNR. Oni (kijevski režim) odbijaju da razgovaraju sa predstavnicima Donbasa, iako su sami insistirali na njihovim potpisima ispod dokumenata“, podsetio je Putin.
 
Po dolasku na vlast, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski se našao pod uticajem radikalnih elemenata.
 
„Umesto da odgovara na zahteve ljudi o miru, koristeći ta osećanja u ukrajinskom društvu, predsednik Zelenski je došao na vlast i..., kao i prethodni lideri, pao je pod uticaj radikalnih elemenata – kako kažu u Ukrajini, nacista“, istakao je šef države.
 
„Rusija želi da gradi dobrosusedske odnose sa Ukrajinom po svaku cenu. Ali kako možete izgraditi odnose sa današnjim rukovodstvom, šta oni danas rade? Praktično je nemoguće. Ali spremni smo da radimo sa onim snagama koje bi želele da grade odnose sa Rusijom na dobrosusedski način“, zaključio je Putin.
 
Zapad odmah da pruži bezbednosne garancije Rusiji
 
NATO zemlje su te koje moraju dati bezbednosne garancije Rusiji, a ne obrnuto, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za novinare.
Putin je poručio da nije Rusija ta koja je stvorila pretnje drugim zemljama, prenosi ruska agencija TAS S.
 
„Da li smo se mi približili granicama Sjedinjenih Država ili Britanije? Oni su se približili našima. A sada kažu da će Ukrajina biti članica NATO-a. Kao posledica toga, pojaviće se njihovi sistemi naoružanja”, objasnio je Putin u odgovoru na pitanje dopisnika „Skaj njuza” u vezi s tim koje garancije Rusija može da pruži povodom nenapadanja Ukrajine ili bilo koje druge suverene države.
„Tražite neke garancije od mene, ali vi ste ti koji morate dati garancije. To morate učiniti odmah, sada, a ne da pričate o tome decenijama”, izjavio je Putin.
 
Kako navodi Rojters, Putin je rekao da je NATO „prevario” Rusiju sa pet talasa ekspanzije od perioda Hladnog rata i da su SAD sada „na pragu” Rusije sa svojim projektilima.
 
Italija ─ posrednik u pregovorima Rusije i NATO-a
 
Novinar italijanske televizije RAI pitao je koliko su se promenili odnosi Rusije i Italije i da li Italija može da igra ulogu posrednika u odnosima Rusije i Evropske unije.
 
Putin je potvrdio da bi Italija mogla da igra ulogu u predstojećim pregovorima između Rusije i NATO-a.
 
Kako je rekao, odnosi Rusije i Italije dobri i stabilni, „imaju nadstranački karakter“ i ne zavise od snaga koje u jednom ili drugom trenutku vode zemlju.
 
„Naravno, Italija je država-članica NATO-a, zemlja Evropske unije, ali to nas ne sprečava da radimo na način na koji sam malopre pomenuo. Nadam se da će i biti tako“, rekao je Putin, napominjući da je u kontaktu sa italijanskim premijerom Mariom Dragijem i da je razgovarao sa njim nekoliko puta telefonom.
 
„Italija bi mogla da igra ulogu u normalizaciji odnosa Rusije i EU, čak i kroz pregovore koji se trenutno planiraju između Rusije i NATO-a“, dodao je predsednik.
 
Rusija i Kina zajedno razvijaju visokotehnološko oružje
 
Pitanje kineske agencije Sinhua: O pregovorima sa kineskim predsednikom. Kako Putin ocenjuje trenutno stanje odnosa?
 
Moskva i Peking zajednički razvijaju visokotehnološko oružje, grade avione i helikoptere i sprovode zajedničke vežbe i patrole. Apsolutno sveobuhvatno partnerstvo bez presedana u istoriji, odgovorio je Putin.
 
„Predsednik Kine i ja sve vreme komuniciramo kao prijatelji. Zaista smo razvili veoma poverljive lične odnose i oni pomažu u poslovnim stvarima. U oblasti privrede: Azija se brzo razvija, Kina je neprikosnoveni lider. Naravno, razvijamo odnose u tom pogledu“.
 
„Već imamo preko 100 milijardi trgovinskog prometa. Radimo u različitim pravcima, u energetskom sektoru, preuzeli smo obaveze da postignemo neutralnost ugljenika, isporučujemo Kini sve vrste resursa, nastavlja se rad u oblasti nuklearne energije, u svemiru. Radimo i u humanitarnoj oblasti, koja prirodno ujedinjuje ljude“, dodao je Putin.
 
Ekonomija spremna na šokove
 
Kako je dodao, ruska privreda se pokazala pripremljenija za šokove i izazove koje je donela pandemija koronavirusa nego druge zemlje.
 
"Naša ekonomija, suočena sa izazovima i prinudnim ograničenjima u ekonomiji, ipak se pokazala mobilizovanijom i spremnijom na šokove od mnogih razvijenih ekonomija sveta, čak i ako uzmemo G-20. Očekujemo da rast BDP bude 4,5 odsto, inflacija 8 odsto, dok će rast investicija biti na nivou od 6 odsto", poručio je Putin.
 
Putin pozvao da se potraži protivotrov za nekonvencionalne vrednosti
 
Novinari su postavili pitanje o sistemskim problemima na Zapadu, odnosno „kulturi ukidanja“. Uključujući i ukidanje pojmova „mama“, „pol“ i drugi.
 
„To će neminovno proći. Baš kao i pandemija. I ne možemo da pobegnemo od ovoga, već samo da potražimo efikasan protivotrov“, rekao je Putin.
 
Ako neko misli da su žena i muškarac jedno te isto, zaboga. Ali postoji zdrav razum“, odgovorio je on.
 
Putin je ispričao da se u Sjedinjenim Američkim Državama jedan zatvorenik izjasnio kao žena i tražio da bude prebačen u ženski zatvor, a tamo je odmah silovao svoju cimerku.
„Mora postojati zdrav razum“, naglasio je predsednik.
 
„Snaga je u tome što su u Rusiji ljudi naučili da poštuju jedni druge, duhovnu kulturu. Svi narodi Ruske Federacije imaju moralnu zaštitu od takvog mračnjaštva. Neka tamo rade šta hoće. Mi moramo uzeti sve najbolje, ići napred, biti lider u tehnologiji, u privredi. Ali nadam se da naši narodi imaju dovoljno duboke imunološke odbrambene sisteme. A protiv toga se treba boriti ne povicima i optužbama, već podrškom tradicionalnih vrednosti“, zaključio je Putin.
 
Putina su novinari podsetili da je „Gasprom“ optužen za monopol na tržištu, situacija u Evropi je teška, a cena apsolutna rekordna. Da li je kriv „Gasprom“?
 
„Naravno da nije. To je pokušaj da se sve ponovo okrene naglavačke. Kolega pita šta Zapad ne razume. Svi lažu, jer namerno komplikuju stvari. ‘Gasprom’ je povećao isporuke za skoro 20 odsto u dalje inostranstvo i u Evropu uopšte. Ovo je po meni jedina kompanija koja se tako ponaša. Američki dobavljači su vukli gas na premijum tržišta, u Južnu Ameriku, Koreju, Japan. I cene su skočile“, rekao je Putin.
 
On je dodao da postoji mnogo faktora.
 
„A nepovoljno vreme, dugo proleće, nedovoljno pumpanje u podzemnim skladištima, ‘vetrogeneratori’ nisu radili. Istovremeno, lokalne vlasti plaše svoje kompanije. Nastao je deficit“, objasnio je Putin.
 
 
Putin je na kraju konferencije čestitao svima predstojeću Novu godinu i napustio salu.
 

Pripremanje za konferenciju

Za učešće na konferenciji bila su potrebna tri PCR testa. U skladu sa epidemiološkim zahtevima, rastojanje između predsednikovog stola i novinara je najmanje 20 metara.

Ovo je 17. put da ruski predsednik Vladimir Putin održava svoju tradicionalnu godišnju konferenciju.

Prošle godine, Putin je održao konferenciju za novinare u rezidenciji Novo-Ogarjovo van Moskve, a većina novinara je sa njim razgovorala putem video linka.

Novinari koji danas prisustvuju konferenciji u Manjež centru su, u sklopu sanitarnih zahteva, na ulazu u mesto održavanja događaja poprskani srebrnim česticama, prenosi Tanjug.

Pored toga, sve stolice su postavljene na udaljenosti od jedan i po metar, a svi novinari su na ulazu dobili maske za lice.

Postavljena su i sredstva za dezinfekciju ruku.

Ruski predsednik će se, na današnjoj konferenciji, tradicionalno zadržati na svim pitanjima koja izazivaju zabrinutost kod ruskih građana, a razgovor sa novinarima će verovatno biti usredsređen na vitalne društvene probleme, poput pandemije kovida-19, glavne infrastrukturne projekte i međunarodne politike, piše ruski list „Izvestija“.

(Agencije)