Vladimir Putin: Rusija se suočava sa ozbiljnom pretnjom iznutra, od strane onih koji slede interese stranih vlada. Napetost sa Ukrajinom potiče od 2014. i državnog udara u toj zemlji

 U Moskvi je danas počela tradicionalna godišnja konferencija za novinare ruskog predsednika Vladimira Putina, koji se na samom početku osvrnuo na borbu protiv koronavirusa.

Zbog mera protiv korona-virusa, broj novinara je ove godine ograničen na nešto više od 500, a konferencija se održava u većem prostoru.

Govoreći o vakcinaciji, Putin je rekao da i druge zemlje imaju problema sa niskim nivoom vakcinacije, na primer Nemačka.

„Koliko znam, u Rusiji je vakcinisano ili preležalo kovid 59, 4 odsto građana. To nije dovoljno. Potreban nam je kolektivni imunitet od 80 odsto, Nadam se da ćemo sledeće godine dostići taj nivo“, istakao je Putin, prenosi Sputnjik.

Ne postoji ni jedan dokaz da je Navaljni otrovan

Ruski predsednik Vladimir Putin je, na današnjoj tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za novinare, govorio je i o opozicionaru Alekseju Navaljnom, koji se trenutno nalazi u zatvoru.

Dopisnik BBC-ja je pitao Putina za Navaljnog, ali i za druge opozicionare koji su bili na meti ruskih zakona o registraciji stranih agenata.

„Zar vlada nije zabrinuta da će to dovesto do nezavoljstva i pobune sličnog onome što se već desilo u ruskoj istoriji?“, glasilo je pitanje, prenosi RT.

Govoreći o Navaljnom, Putin je rekao da je reč o osobi koja je navodno bila otrovana, jer, kako tvrdi, nema dokaza koji potvrđuju trovanje.

„Ne postoji ni jedan. Predložili smo da tamo dođu naši stručnjaci, ja sam to lično ponudio predsedniku Francuske, kancelarki Nemačke i ništa. Pa, kako ovo objasniti? Ako nema šta da se odgovori, nema potrebe da se priča o tome“, rekao je predsednik Rusije.

Kada je govorio o protivnicima Rusije, istakao je da su oni vekovima govorili – da se Rusija ne može pobediti, već da se može samo uništiti iznutra.

Što se tiče zakona o registraciji stranih agenata, ruska verzija je bila manje restriktina od zakonodavstva u drugim zemljama, posebno u SAD-u. Rusija je jednostavno želela da oni koji se bave unutrašnjom politikom koji uzimaju novac iz inostranih izvora budu otvoreni o tome. Broj identifikovanih stranih agenata u Rusiji bio je sličan onom u SAD-u. Ruske kazne za prekršioce bile su daleko manje stroge

„To je uspešno urađeno nakon Prvog svetskog rata i 1990-ih godina, kada se Sovjetski Savez raspadao“, objasnio je Putin, a prenosi RIA Novosti.

„A ko je to uradio? Oni koji su služili drugima, tuđim interesima koji nisu povezani sa interesima ruskog i drugih naroda Ruske imperije, Sovjetskog Saveza i Ruske Federacije danas“, dodao je on.

Putin je rekao da se Rusija suočava sa ozbiljnom pretnjom iznutra od strane onih koji slede interese stranih vlada.

„Što se tiče zakona o registraciji stranih agenata, ruska verzija je bila manje restriktina od zakonodavstva u drugim zemljama, posebno u SAD-u. Rusija je jednostavno želela da oni koji se bave unutrašnjom politikom koji uzimaju novac iz inostranih izvora budu otvoreni o tome. Broj identifikovanih stranih agenata u Rusiji bio je sličan onom u SAD-u. Ruske kazne za prekršioce bile su daleko manje stroge“, dodao je Putin, prenosi RT.

Napetost sa Ukrajinom potiče od 2014. godine i državnog udara u toj zemlji

Napetost sa Ukrajinom potiče od 2014. godine i državnog udara u toj zemlji, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin danas tokom tradicionalnog odgovaranja na pitanja novinara na kraju godine.

„Pre toga je Rusija bila spremna da sarađuje sa prozapadnim vladama i bivšim sovjetskim republikama. Do puča je došlo nakon što je sukob u Ukrajini bio rešen, a predsednik Viktor Janukovič je pristao na ustupke i spremao se da izgubi vlasti na sledećim izborima“, rekao je Putin, a prenosi RT.

Putin je naglasio da je Rusija morala da deluje na Krimu i u istočnoj Ukrajini koja je bila deo Rusije pre nego što su te zemlje boljševici dali Ukrajini. Kriza koja se tada desila i sada je aktuelna, dodao je.

„Kijev je dva puta upotrebio vojnu silu da uguši pobunu na istoku. Odbili su da sprovedu sporazum iz Minska. Usvojili su politiku koja diskriminište entničke manjine i koja je direktno protiv njihovih obaveza prema sporazumu iz Minska“, rekao je Putin.

Putin je dodao da pre državnog prevrata u Ukrajini, Rusiji nije padalo na pamet da se Krim ponovo ujedini sa Rusijom.

„Kremlj je radio sa Juščenkom (bivšim predsednikom Ukrajine), raspravljao se oko gasa i bio spreman da nastavi dalji rad, ali šta se dogodilo 2014. godine? Krvavi državni prevrat. Jasno je da je postajalo legitimno negodovanje građana. Ali Janukovič se sa svim složio, zapadne zemlje su dale garancije, svi su se složili. Posle dan-dva – državni udar. Zašto? Nema odgovora. Pobeda opozicije bila je neizbežna. Zašto su to uradili? Posle toga se desio Krim – Rusija nije mogla drugačije da postupi i bezvoljno gleda šta se dešava u Ukrajini i posebno u Donbasu. Bili smo primorani da uradimo nešto 2014. godine. Tako je nastala kriza“, objasnio je Putin, prenosi Sputnjik.

Osvrnuo se na to da Moskva smatra da trenutna eskalacija ukazuje na treću vojnu kampanju Kijeva i da pretnje sankcijama koje dolaze sa Zapada su zamišljene kao upozorenje da se ne interveniše.

„Takođe postoji zabrinutost zbog Krima, koji Rusija smatra svojom teritorijom, i potencijalnih napada na njega. Rusija mora da bude spremna na vojnu akciju Ukrajine. Moskva mora da zna stav Zapada po pitanju svoje nacionalne bezbednosti. Amerikanci kažu da žele da pregovoraju o situaciji“, rekao je Putin i naglasio da se nada da će krenuti diplomatskim putem.

Na pitanje o tvrdnjama zapadnih zemalja da Rusija želi da izvrši invaziju na Ukrajinu i o bezbednostim predlozima koje je Rusija poslala Vašingtonu i NATO-u Putin je rekao da se „Rusija suočava sa ozbiljnom pretnjom iznutra od strane onih koji slede interese stranih vlada“.

Akcije Rusije zavise od pretnji sa kojima se suočava. U ovom trenutku smatra da bi dalje širenje NATO-a u Evropi bilo neprihvatljivo jer bi ugrozilo nacionalnu bezbednost Rusije

Putina su takođe pitali i da li može da da zavet da Rusija neće napadati druge nacije.

„Akcije Rusije zavise od pretnji sa kojima se suočava“,kaže Putin. U ovom trenutku smatra da bi dalje širenje NATO-a u Evropi bilo neprihvatljivo jer bi ugrozilo nacionalnu bezbednost Rusije.

„Na primer, SAD nikada ne bi tolerisale raspoređivanje raketnih sistema blizu svoje granice. Šta bi se dogodilo ako bi se odnosi Meksika i SAD pogoršali zbog neke istorijske ljutnje i Meksiko potom postao neprijateljski raspoložen“, rekao je on, prenosi RT.

Istakao je da je NATO prevario Rusiju kada je obećala da se neće širiti prema ruskoj granici, a na bloku je da se pozabavi ruskim zabrinutostima.

Naši ‘partneri’ očigledno misle da je Rusija prevelika. To je verovatno zato što velikih evropskih imperija iz prošlosti više nema, a sada su evropski narodi mali

„Ovaj stav je bio jasan kao dan, ali se Zapad pravi da ga ne shvata. Naši ‘partneri’ očigledno misle da je Rusija prevelika. To je verovatno zato što velikih evropskih imperija iz prošlosti više nema, a sada su evropski narodi mali“, rekao je on.

Dodao je da je Rusija učinila sve što je mogla da postane prijatelj sa Zapadom, otkrivajući svoje nuklearne tajne zapadnim zvaničnicima.

„Zar to nije dovoljno? Zašto se direktno radilo da se nanese šteta Rusiji podržavanjem terorizma na Kavkazu? Zatim je došlo pet talasa širenja NATO-a i apsoluno zanemarivanje zabrinutosti Rusije. Rusija je samo želela da bude bezbedna“, naglasio je Putin.

Pripremanje za konferenciju

Za učešće na konferenciji bila su potrebna tri PCR testa. U skladu sa epidemiološkim zahtevima, rastojanje između predsednikovog stola i novinara je najmanje 20 metara.

Ovo je 17. put da ruski predsednik Vladimir Putin održava svoju tradicionalnu godišnju konferenciju.

Prošle godine, Putin je održao konferenciju za novinare u rezidenciji Novo-Ogarjovo van Moskve, a većina novinara je sa njim razgovorala putem video linka.

Novinari koji danas prisustvuju konferenciji u Manjež centru su, u sklopu sanitarnih zahteva, na ulazu u mesto održavanja događaja poprskani srebrnim česticama, prenosi Tanjug.

Pored toga, sve stolice su postavljene na udaljenosti od jedan i po metar, a svi novinari su na ulazu dobili maske za lice.

Postavljena su i sredstva za dezinfekciju ruku.

Ruski predsednik će se, na današnjoj konferenciji, tradicionalno zadržati na svim pitanjima koja izazivaju zabrinutost kod ruskih građana, a razgovor sa novinarima će verovatno biti usredsređen na vitalne društvene probleme, poput pandemije kovida-19, glavne infrastrukturne projekte i međunarodne politike, piše ruski list „Izvestija“.