Vladimir Putin potpisao ukaz o priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i „sporazume o saradnji i prijateljstvu sa otcepljenim teritorijama“

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je večeras dekret o priznanju nezavisnosti Donjecke i Luganske narodne republike, rekavši da veruje da narod Rusije podržava takvu odluku. Šolc i Makron su izrazili nezadovoljstvo zbog takve odluke.

Vladimir Putin je potpisao dekret o priznanju nezavisnosti dva regiona na istoku Ukrajine. Pre toga je rekao da su četiri miliona ljudi podvrgnuta genocidu i da ukrajinske snage ubijaju civile.

Rekao je da Rusija što pre treba da prizna nezavisnost Luganska i Donjecka i zatražio od parlamenta da to što pre i odobri.

Putin je potpisao i sporazume o saradnji i prijatestvu sa Donjeckom i Luganskom narodnom republikom.

Ruski predsednik je na početku obraćanja naciji rekao da je Ukrajina deo ruske istorije, a istočnu Ukrajinu je nazvao "drevnom ruskom zemljom".

Modernu Ukrajinu stvorila je komunistička Rusija, rekao je Vladimir Putin i dodao da je Lenjin arhitekta i tvorac Ukrajine. Rekao je i da su "boljševici bukvalno ugurali Donbas u sastav Ukrajine".

Putin je naveo da je Rusija "opljačkana" kolapsom SSSR-a 1991. godine i stavljena u jako tešku poziciju. 

Spreman sam da pokažem kako izgleda prava dekomunizacija Ukrajine, rekao je Putin u televizijskom obraćanju, prenosi RIA Novosti.

Vladimir Putin je rekao i da je Rusija uvek imala otvorenu saradnju sa Ukrajinom, ali se i požalio na način na koji su se tamošnji lideri ophodili prema Moskvi.

Optužio je Ukrajinu da je u prošlosti krala gas i da je ucenjivala Rusiju tim energentom.

Putin se požalio i na porast, kako je rekao, neonacizma u Ukrajini i rekao da su vlasti u Kijevu zaražene virusom nacionalizma i korupcije.

Ukrajina nije uspela da uspostavi stabilnu vlast i zato je morala da se oslanja na strane države, poput Sjedinjenih Država, rekao je Putin.

Predsednik Rusije je upozorio i da je ruski jezik u Ukrajini marginalizovan, kao i da se sprema uklanjanje Ruske pravoslavne crkve.

Počelo obraćanje predsednika Rusije Vladimira Putina po pitanju Ukrajine. Kako je rekao, situacija u Donbasu je postala kritična.

„Situacija u Donbasu je ponovo postala kritična i obraćam vam se direktno, ne samo kako bih ocenio situaciju, već kako bih informisao javnost o odlukama koje smo doneli i o mogućim daljim koracima“, istakao je.

Korupcija u Ukrajini je uništila ukrajinsku državnost, što su i iskoristili nacionalisti 2014. godine uz pomoć podrške Zapada, rekao je Putin. Dodao je i da je Ukrajina rasturena i da je zbog toga pogođena veoma opasnom ekonomskom krizom.

"Ukrajina nikada nije imala svoju istinitu državnost, ona je samo kopirala model", naveo je.

„Ukrajinske vlasti, hoću ovo da naglasim, od prvih koraka krenuli su sa negiranjem svega, što je postalo osnov njene državnosti. Negiranjem svega što nas je spajalo. Pokušavali su da menjaju svest građana, istorijsko sećanje miliona ljudi, celih generacija koje žive u Ukrajini“, kazao je.

Inače, Putin je svoj govor počeo od istorijskih činjenica rekavši da je savremena Ukrajina u potpunosti stvorena od strane Rusije i to na račun otcepljenja dela ruskih istorijskih teritorija bez pitanja ruskih građana.

Takođe je rekao i da je Ukrajina za Rusiju ne samo „susedna zemlja“, već deo njene istorije u kojoj žive njeni prijatelji, kolege, rodbina i bliski ljudi.

Kazao je i da je Vladimir Iljič Lenjin praktično autor i arhitekta Ukrajine budući da je ona nastala kao rezultat politike boljševizma.

„Ukrajinu i dalje možemo da zovemo Ukrajinom Vladimira Iljiča Lenjina. Rusija je spremna da pokaže Ukrajini šta znači prava dekomunizacija“, naveo je ruski predsednik.

Govoreći o dugu koji je imao Sovjetski Savez, Putin je rekao da je Rusija ceo dug samostalno otplatila, uključujući i ukrajinski, iako je bilo dogovoreno da sve republike doprinesu otplati duga proporcionalno njihovim ekonomskim potencijalom.

Putin razgovarao sa Makronom i Šolcom: Potpisaću dekret o Donbasu

Prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin saopštio predsedniku Francuske Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu da ima u vidu da uskoro potpiše dekret o Donbasu, saopštio je Kremlj.

Kako se navodi, s tim u vezi lideri Francuske i Nemačke su izrazili razočaranje.

U međuvremenu oglasio se i šef diplomatije EU Žozep Borelj koji je pozvao Rusiju da ne priznaje LNR i DNR i zapretio „ujedinjenom reakcijom Zapada“.

Prethodno je portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio da će se Putin uskoro obratiti građanima zemlje.

Putin je ranije na vanrednom zasedanju Saveta bezbednosti saopštio da će odluka o priznanju nezavisnosti DNR i LNR biti doneta do kraja dana.

Situacija na kontakt liniji u Donbasu eskalirala je ujutru 17. februara. U samoproglašenoj Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici saopštili su o najintenzivnijem granatiranju iz Ukrajine poslednjih meseci. U petak 18. februara su lideri LNR i DNR, Leonid Pasečnik i Denis Pušilin, najavili evakuaciju stanovnika republika u Rusiju zbog rastuće pretnje od borbenih dejstava. U subotu je u republikama počela opšta mobilizacija. Lideri DNR i LNR ranije danas su apelovali na predsednika Rusije da prizna nezavisnost samoproglašenih republika.

Zahtev za priznanjem razmatran na sednici Saveta za bezbednost 

On se danas posle podne sastao sa Savetom za bezbednost, a sastanak je prenosila televizija.

Putin je tada rekao da nije reč o pridruživanju ove dve republike Ruskoj Federaciji, već o priznavanju njihove nezavisnosti.

Državna duma Rusije izglasala je prošlog utorka nacrt rezolucije o priznanju samoproglašenih Donjecke narodne republike i Luganske narodne republike, a i lideri ta dva regiona na istoku Ukrajine zatražili su priznanje nezavisnosti od Moskve.

Tada je reagovalo i Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine, upozorivši Rusiju da će se u tom slučaju suočiti sa odgovorom svetske zajednice.

U Donbasu je proglašena opšta mobilizacija, a veliki broj građana iz Luganska i Donjecka je prešao u Rusiju. Svakodnevno dolazi do kršenja primirja, a dve strane u sukobu optužuju jedna drugu za napade.

Lugansk i Donjeck su, inače, proglasili nezavisnost 2014. godine, nakon referenduma održanih u tim oblastima.

(Agencije)