Vladimir Putin održao sastanak u Kremlju sa 40 najbogatijih Rusa

 Tražeći izlaz iz krize, predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se 41 oligarhu. Cilj razgovora je bio da milijarderi doprinesu tome da se zajedničkim snagama stabilizuje kurs rublje, da narod ne hrli da sa bankovnih računa diže rublje i pretvara ih u devize, ili da kupuje sve što mu dođe pod ruku. U Jekaterinskoj dvorani u Kremlju Putin je biznismenima rekao da je spreman na otvoren razgovor o bilo kom pitanju i ponovio predlog o potpunoj amnestiji kapitala za one koji novac vrate u zemlju.

Među biznismenima iz raznih sfera, koji su oko okruglog stola sedeli po azbučnom redu, bio je vlasnik „AFK sistema“ Vladimir Jeftušenkov. On je poslednjih meseci bio u kućnom pritvoru, ali je Putin već ranije rekao da istražni organi nisu pronašli dokaze da je bio saučesnik u pranju novca prilikom kupovine „Bašnjefta“. Dolazak Jeftušenkova u Kremlj bio je svojevrsna rehabilitacija tog milijardera, koja je uticala i na rast cena akcija njegove kompanije.

Među milijarderima su bili Ališer Usmanov, po „Forbsovim“ rang-listama najbogatiji građanin Rusije, zatim Viktor Vekselberg vlasnik grupe „Renova“, Vladimir Lisin, jedan od vlasnika Lipeckog metalurskog kombinata, bankar Petar Aven predsednik Alfa banke, Mihail Prohorov, vlasnik „Oneksima“, Vladimir Potanjin, vlasnik „Noriljskog nikla“, Aleksej Mordaošov, predsednik „Severostalja“, aluminijski magnat Oleg Deripaska, vlasnik „Baznog elementa“, kao i Roman Abramovič, vlasnik brojnih kompanija. Od naftaša su bili Vagit Alekperov, predsednik „Lukojla“, i Vladimir Bogadonov, vlasnik „Surgutnefte gasa“, kao i Sulejman Kerimov, vlasnik kompanije „Nafta--Moskva“.

Milijarderi su zamoljeni da do Nove godine „prodaju valutu u porcijama“. Jednostavno rečeno, izvoznici će deo deviza prodavati državi po rasporedu koji su sačinili članovi vlade. Za dve-tri nedelje bi izvoznici prodali od 20 do 30 milijardi dolara, što bi trebalo da umiri devizno tržište. Putin je to nazvao građanskom odgovornošću.

Bilo je i onih koji su Putinu rekli da imaju kredite u dolarima ili evrima, a sada je rublja prešla u „slobodno plivanje“. Neke od naftno-gasnih kompanija su stvorile velike devizne rezerve, a praktično nemaju dugova.

Putin je hteo da motiviše biznismene i da rašire lepezu ulaganja. To je rak-rana ruske ekonomije, jer se najviše bogatih ljudi nalazi u sferi prodaje sirovina, nafte, gasa, metala, a malo je onih koji su spremni da ulažu prerađivačku industriju. Putin je pozvao biznismene da ulažu novac koji imaju u proizvodnju da bi se prevladale zapadne sankcije.

Pozvao je biznismene da budu odgovorni i prema svojim velikim radnim kolektivima, standardu zaposlenih i socijalnim pitanjima, da se ne smanjuje broj zaposlenih:

- I država mora da oseća vas i mi nameravamo blisko da sarađujemo sa vama - istakao je Putin.

Finansijeri prognoziraju da bi zbog pada cene nafte 2015. godine ruski budžet mogao da izgubi 331 milijardu rubalja. Poznati ruski ekonomista Igor Nikolajev kaže da će se najverovatnije iduće godine zaustaviti pad cena nafte, ali će one ostati i dalje niske, što je loše za Rusiju. Putin je već tražio da se državni budžet smanji za pet odsto, jedino se neće rezati planirani troškovi armije.

Peking: Podrška Moskvi

Kina je uverena da će Rusija prevazići ekonomske probleme i spremna je da joj pruži pomoć, izjavio je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji: „Naši odnosi strateškog partnerstva su na najvišem nivou, a mi uvek podržavamo naše prijatelje i pomažemo im“. Kineski ministar trgovine Gao Hučeng je kazao da Kina nastavlja da unapređuje saradnju sa Rusijom, uključujući velike kinesko-ruske projekte u energetici i industriji.

MOSKVA – Trgovinski promet između Rusije i SAD povećan je sedam odsto, dok je sa Nemačkom taj obim u padu, rekao je danas predsednik Rusije Vladimir Putin i istovremeno ukazao da će odliv kapitala iz Rusije ove godine dostići 120 do 130 milijardi dolara.

U susretu s predstavnicima Savezne skupštine on je priznao da je to velika cifra, ali je podsetio da je 2008. godine ona bila još viša - 137 milijardi dolara, preneo je Tas.

„U četvrtom tromesečju ove godine naše kompanije treba da isplate na osnovu kredita oko 115-130 milijardi dolara. To je normalno”, dodao je Putin.

Povlačenje kapitala predsednik je takođe objasnio menjačkim poslovima koje obavljaju Rusi. Prema njemu, 50 odsto odliva kapitala su operacije koje obavljaju građani. On je objasnio da oni menjaju rublje u druge valute, dolar, evro.

„Ali to je novac koji ostaje u zemlji, on nigde nije nestao”, ukazao je šef države.

Obim prometa s Evropskom unijom smanjen je 4,3 odsto, a uvoz iz tih zemalja je smanjen od 7,0 do 10 odsto zavisno od zemlje, ukazao je Putin na sastanku s predstavnicima Savezne skupštine.

Uvoz iz SAD, prema njegovim rečima, povećan je 23 odsto, dok je trgovinski promet sa Saveznom Republikom Nemačkom pao 3,9 odsto.

(Novosti-Tanjug)