Владимир Путин одржао састанак у Кремљу са 40 најбогатијих Руса

 Тражећи излаз из кризе, председник Русије Владимир Путин обратио се 41 олигарху. Циљ разговора је био да милијардери допринесу томе да се заједничким снагама стабилизује курс рубље, да народ не хрли да са банковних рачуна диже рубље и претвара их у девизе, или да купује све што му дође под руку. У Јекатеринској дворани у Кремљу Путин је бизнисменима рекао да је спреман на отворен разговор о било ком питању и поновио предлог о потпуној амнестији капитала за оне који новац врате у земљу.

Међу бизнисменима из разних сфера, који су око округлог стола седели по азбучном реду, био је власник „АФК система“ Владимир Јефтушенков. Он је последњих месеци био у кућном притвору, али је Путин већ раније рекао да истражни органи нису пронашли доказе да је био саучесник у прању новца приликом куповине „Башњефта“. Долазак Јефтушенкова у Кремљ био је својеврсна рехабилитација тог милијардера, која је утицала и на раст цена акција његове компаније.

Међу милијардерима су били Алишер Усманов, по „Форбсовим“ ранг-листама најбогатији грађанин Русије, затим Виктор Векселберг власник групе „Ренова“, Владимир Лисин, један од власника Липецког металурског комбината, банкар Петар Авен председник Алфа банке, Михаил Прохоров, власник „Онексима“, Владимир Потањин, власник „Нориљског никла“, Алексеј Мордаошов, председник „Северостаља“, алуминијски магнат Олег Дерипаска, власник „Базног елемента“, као и Роман Абрамович, власник бројних компанија. Од нафташа су били Вагит Алекперов, председник „Лукојла“, и Владимир Богадонов, власник „Сургутнефте гаса“, као и Сулејман Керимов, власник компаније „Нафта--Москва“.

Милијардери су замољени да до Нове године „продају валуту у порцијама“. Једноставно речено, извозници ће део девиза продавати држави по распореду који су сачинили чланови владе. За две-три недеље би извозници продали од 20 до 30 милијарди долара, што би требало да умири девизно тржиште. Путин је то назвао грађанском одговорношћу.

Било је и оних који су Путину рекли да имају кредите у доларима или еврима, а сада је рубља прешла у „слободно пливање“. Неке од нафтно-гасних компанија су створиле велике девизне резерве, а практично немају дугова.

Путин је хтео да мотивише бизнисмене и да рашире лепезу улагања. То је рак-рана руске економије, јер се највише богатих људи налази у сфери продаје сировина, нафте, гаса, метала, а мало је оних који су спремни да улажу прерађивачку индустрију. Путин је позвао бизнисмене да улажу новац који имају у производњу да би се превладале западне санкције.

Позвао је бизнисмене да буду одговорни и према својим великим радним колективима, стандарду запослених и социјалним питањима, да се не смањује број запослених:

- И држава мора да осећа вас и ми намеравамо блиско да сарађујемо са вама - истакао је Путин.

Финансијери прогнозирају да би због пада цене нафте 2015. године руски буџет могао да изгуби 331 милијарду рубаља. Познати руски економиста Игор Николајев каже да ће се највероватније идуће године зауставити пад цена нафте, али ће оне остати и даље ниске, што је лоше за Русију. Путин је већ тражио да се државни буџет смањи за пет одсто, једино се неће резати планирани трошкови армије.

Пекинг: Подршка Москви

Кина је уверена да ће Русија превазићи економске проблеме и спремна је да јој пружи помоћ, изјавио је кинески министар спољних послова Ванг Ји: „Наши односи стратешког партнерства су на највишем нивоу, а ми увек подржавамо наше пријатеље и помажемо им“. Кинески министар трговине Гао Хученг је казао да Кина наставља да унапређује сарадњу са Русијом, укључујући велике кинеско-руске пројекте у енергетици и индустрији.

МОСКВА – Трговински промет између Русије и САД повећан је седам одсто, док је са Немачком тај обим у паду, рекао је данас председник Русије Владимир Путин и истовремено указао да ће одлив капитала из Русије ове године достићи 120 до 130 милијарди долара.

У сусрету с представницима Савезне скупштине он је признао да је то велика цифра, али је подсетио да је 2008. године она била још виша - 137 милијарди долара, пренео је Тас.

„У четвртом тромесечју ове године наше компаније треба да исплате на основу кредита око 115-130 милијарди долара. То је нормално”, додао је Путин.

Повлачење капитала председник је такође објаснио мењачким пословима које обављају Руси. Према њему, 50 одсто одлива капитала су операције које обављају грађани. Он је објаснио да они мењају рубље у друге валуте, долар, евро.

„Али то је новац који остаје у земљи, он нигде није нестао”, указао је шеф државе.

Обим промета с Европском унијом смањен је 4,3 одсто, а увоз из тих земаља је смањен од 7,0 до 10 одсто зависно од земље, указао је Путин на састанку с представницима Савезне скупштине.

Увоз из САД, према његовим речима, повећан је 23 одсто, док је трговински промет са Савезном Републиком Немачком пао 3,9 одсто.

(Новости-Танјуг)