Vladimir Putin i Angela Merkel o sankcijama, sprovođenju sporazuma iz Minska, Siriji i borbi protiv terorizma

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je na zajedničkoj pres-konferenciji sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Sočiju da se Rusija ne meša u unutarpolitičke procese drugih država, ali da oseća na obrnuto nije slučaj.

„Mi se nikad nismo mešali u politički život i političke procese drugih država. Mi bismo želeli isto tako da se u naš politički život i u unutarpolitičke stvari Rusije niko nije mešao. Nažalost, svedoci smo potpuno suprotnih stvari, tokom mnogih godina gledamo pokušaje mešanja u unutrašnje političke procese u Rusiji. I preko tzv. nevladinih organizacija i direktno“, izjavio je Putin.

Što se tiče uticaja na američke izbore, on smatra da su to „nepotvrđene glasine koje se koriste u borbi na unutrašnjoj političkoj sceni“.

Putin je izjavio da Nemačka ostaje vodeći ekonomski partner Rusije „bez obzira na poznate političke poteškoće i kolebanja globalnog ekonomskog stanja“.

„Rusija želi da unapređuje saradnju sa Nemačkom na principima uzajamne koristi, poštovanja, ravnopravnosti, i  međusobnih interesa“, naglasio je ruski lider.

Ruski predsednik je saopštio da je sa nemačkom kancelarkom razgovarao o pripremama za samit G20, Siriji i Ukrajini.

Putin je izjavio da je Rusija spremna da ponudi sve što je potrebno da pomogne Nemačkoj kao domaćinu G20.

Kancelarka Nemačke Angela Merkel je izjavila da su razgovori sa Putinom bili intenzivni i da je Rusija konstruktivan partner.

Merkelova je dodala da se nada da će sankcije Rusiji biti ukinute, ali samo uz realizaciju Minskog sporazuma.

Ukrajina

„Situacija u Ukrajini izaziva ozbiljnu zabrinutost, i zbog toga sam u stalnom kontaktu sa Merkelovom“, rekao je ruski predsednik i dodao da će se rad u „normandijskom formatu“ o Ukrajini nastaviti i da se Moskva i Berlin zalažu za nedvosmislenu realizaciju Minskog sporazuma.

„Dogovorili smo se da među glavnim zadacima treba da bude razdvajanje snaga i tehnike strana u sukobu, što će omogućiti da se u potpunosti prekine vatra, uspostavi dijalog između Kijeva i nepriznatih republika, zakonski učvrsti status regiona i na tom osnovu da se tamo održe izbori“, naveo je ruski lider.   

Nedavno dizanje u vazduh vozila misije OEBS-a u Donbasu nanosi štetu rešavanju krize i vodi ka eskalaciji, smatra ruski predsednik i traži nepristrasnu istragu.

„Donbas od Ukrajine niko nije odvajao, to rade same ukrajinske vlasti njegovom blokadom“, rekao je Putin.

Što se tiče pripadnosti preduzeća u Donbasu, „tamo niko ništa ni od koga nije otimao, tamo je uvedena privremena spoljna uprava“, saopštio je ruski predsednik.

Sirija

Putin smatra da najveći uticaj na Asada ima sirijski narod. „Naš zadatak je da stvorimo uslove za konsolidaciju društva i političku saradnju strana u sukobu“, objasnio je on.

Prema mišljenju ruskog predsednika, režim prekida vatre u Siriji treba da bude čvršći, o čemu se pregovara u Astani.

Kako je naglasio Putin, Rusija se zalaže za detaljnu istragu događaja u Šeihunu, krivci za incident treba da budu pronađeni i kažnjeni.   

Merkelova je dodala da je na pregovorima sa Putinom izjavila da podržava primirje u Siriji i da je spremna da sarađuje sa Rusijom u borbi protiv terorizma.

Podsećanja radi, od 2014. godine odnosi dveju zemalja su zategnutiji, a bilateralni sastanci su postali retkost.

Poslednji bilateralni sastanak dvoje lidera održan je 10. maja 2015. godine, kada je Merkelova posetila Moskvu. Ruski predsednik u prethodne tri godine nijednom nije posetio Nemačku da bi razgovarao sa Merkelovom „lice u lice“. Putin je posetio Berlin 19. oktobra prošle godine, ali radilo se o sastanku u „normadijskom formatu“.

Na jesen prošle godine, Putin i Merkelova su imali priliku da razgovaraju na samitu G20 u Kini i u Berlinu, ali nije došlo do ozbiljnijeg napretka u odnosima. Osim toga, nemačko rukovodstvo je izjavilo da smatra da je praksa bilateralnih kontakata besmislena dok se ne postigne napredak u implementaciji Sporazuma iz Minska.

Analitičari takođe smatraju da je Merkelova na ovaj susret bila prinuđena.

Naime, kancelarka želi da precizno utvrdi poziciju Kremlja prema SAD, Ukrajini i Bliskom istoku, a takođe i da sazna šta Moskva očekuje posle septembarskih izbora u Nemačkoj. Osim toga, smatraju analitičari, ona želi i da sačuva status najuticajnije žene u Evropi i ojača svoj autoritet uoči izbora.

(Sputnjik)