Владимир Илић: Доношење новог устава први задатак следеће владе

Београд - Није реално да се највиши правни акт државе промени током мандата ове владе. Очекујем да се то догоди одмах након парламентарних избора 2012. године и формирања нове владајуће коалиције.

Али, ми ћемо свакако покренути иницијативу да се то догоди што је могуће пре, односно да након следећих редовних избора, јавна дебата о овом важном питању буде већ окончана. То подразумева да буде постигнут најшири могући политички консензус о тексту новог устава - оцењује у интервју за Данас Владимир Илић, политички директор Г17 плус, одговарајући на питање када очекује да Србија добије нови устав.

Да ли то значи да очекујете да успоставите договор око промена Устава и са Српском напредном странком, и то пре избора и формирања нове владе?

- То би било идеално. Верујем да се све политичке странке, и опозиционе и оне које учествују у власти, слажу да је неопходно променити Устав, како би се створили услови за децентрализацију власти и регионализацију Србије. С друге стране, уверен сам да грађани Србије увиђају нужност тог процеса будући да се у свакодневном животу суочавају са потешкоћама јер им актуелни устав не дозвољава да управљају сопственим животима на начин на који цене да је најбољи за њих. Због централизоване власти, какву имамо данас у Србији, грађанима је онемогућен бољи и квалитетнији живот. Зато је важно да се и они изјасне по том питању.

Очекујете да се грађани изјасне на референдуму о променама највишег правног акта?

- Не бих искључио такву могућност уопште. Најпре је, међутим, неопходно да се грађани укључе у јавну дебату и да се до нових избора размотре све могућности о томе на који начин би требало мењати Устав.

Да ли је то реално? Тражите консензус сви странака, и опозиционих и владајућих, уочи нових парламентарних избора, односно у јеку предизборне кампање?

- Наш предлог, односно Нацрт платформе Уједињених региона Србије није готов документ. Ми само иницирамо, покрећемо дебату. Тај текст није ништа зацементирано, већ покушај да анимирамо друге политичке партије и грађане да се укључе у јавну дебату.

Јасно је да је тешко очекивати сагласност политичких странака које се пред изборе боре да освоје што већи број гласова, односно одузму супротстављеним партијама гласаче.

- Мислимо да је регионализација од суштинске важности за бољи живот грађана. То је свима јасно. Немогуће је да се неко противи томе да грађани боље и квалитетније живе. Због тога и желимо да у целу причу уведемо што већи број људи, привучемо пажњу и укажемо због чега се за то боримо. Предлажемо трећи ниво власти - регионални, како се више не би догађао парадокс у којем се републички ниво власти супротставља локалном, јер је у сукобу интереса.

Како коментаришете онда изјаву портпаролке Демократске странке Јелене Триван која тврди да је децентрализацију и регионализацију власти могуће спровести и на основу актуелног устава, односно да у те сврхе није потребно мењати највиши правни акт?

- Тачно је да постоје две одредбе у Уставу које то омогућавају али то не би била суштинска регионализација. Ми желимо да у новом уставу буду тачно дефинисани и набројани региони и њихове надлежности.

Да ли сматрате да би, рецимо Шумадија требало да има иста овлашћења и надлежности као и Војводина?

- Не. Не желимо да дирамо аутономност Војводине. Она има дубок историјски контекст и тренутно је једини европски признат регион. Желимо да централној власти оставимо да управља безбедношћу, спољном и монетарном политиком. Све друге области желимо да спустимо на нижи ниво власти јер је то у интересу грађана.

Које још делове Устава би, по вашем мишљењу, требало мењати?

Ми смо покренули тему децентрализације и регионализације јер је сматрамо од суштинске важности за бољи живот грађана. Постоји још одредби које би требало поправити али ту не смемо губити из вида да је неопходно обезбедити што шири политички консензус, јер је за промену Устава потребно две трећине посланика у Скупштини Србије.

(Данас)