Владика Григорије: На почетку литија у Црној Гори власт у Србији била директно на страни Ђукановића, а како су литије расле дошло је до преумљења

 "Нико ко је имало пратио ситуацију није био толико слеп да није видео како је испочетка власт државе Србије била директно на страни Ђукановића... Међутим, у наставку епизоде, пошто су расле литије, а с њима и достојанство народа, дошло је до једног преумљења", рекао је у интервјуу за "Блиц" владика Диселдорфа и Немачке Григорије.

На питање како гледа на дешавања поводом спорног Закона о слободи вероисповести у Црној Гори, владика Григорије је рекао да се догодило нешто слично као у народној песми „уста раја ко из земље трава“, „те да се завршава епоха аутократских владавина које трају по тридесет, педесет и шездесет година“, што је „нешто што је сигурно наш народ уназађивало и унесрећивало“.

– Нико ко је имало пратио ситуацију није био толико слеп да није видео како је испочетка власт државе Србије била директно на страни Ђукановића. И њихови иступи су били у правцу немешања, да је то ствар државе Црне Горе и тако даље. Било је јасно да се име тог моћног политичара Мила Ђукановића не сме поменути и није га поменуо нико од врха до дна те владајуће структуре. Међутим, у наставку епизоде, пошто су расле литије а с њима и достојанство народа, дошло је до једног преумљења. Сада је ситуација таква да нема напада на Ђукановића али нема ни напада на митрополита Амфилохија и на Цркву и литије. То се очигледно не исплати и разбило би се свакоме о главу. Сви су схватили да она раја која је никла ко из земље трава може и њима да се догоди – и у Србији и у Босни и Херцеговини, догађало се у Македонији. Речју, не може се затрети људска слобода, ма колико се неко трудио – рекао је владика Григорије за „Блиц“.

Када је у питању политичка ситуација у Србији, као и узаврела политичка атмосфера, владика Григорије није имао дилеме по том питању, па је истакао да му је бојкот логично решење.

– Био сам јесенас у Србији кад је била служба у Жичи и нисам одавно видео тако лепу а тако запуштену земљу као што је Србија. Ја сам човек са планине и знам шта значи кад је њива узорана а ливада покошена. У Немачкој не постоји ниједна необрађена њива иако је она индустријски најмоћнија земља у Европи. Ми смо народ од њиве а њиве су нам запарложене. Нема људи, они одлазе, што у поменуту Немачку, што у Америку и најстрашније ми је што ми се чини да то људе који су одговорни не забрињава. У свакој цркви, а има их осамдесет у Немачкој, сваке недеље има пет до десет нових лица. То је страшно за Србију и то је позив на узбуну. А што се политике и избора тиче, о њима је много људи доста тога рекло и нема потребе да и ја говорим. Очигледно је да услови за нормалне изборе не постоје и тај аргумент који износи опозиција у правцу бојкота по мени је логичан.

Будући да је његов одлазак у Немачку тумачен на два начина, а оба су имала исти призвук, „да би постао патријарх“, владика Григорије је рекао да је истина далеко од таквих теза.

– Истина је да тамо одлазе десетине хиљада људи и да та епархија постаје већа од свих епархија у Србији или Босни и Херцеговини. Истина је и да је мене много тога код нас почело да оптерећује и да нисам имао снаге да се борим с тим а истина је и да сам завршио једну дугу фазу живота у Херцеговини, која је моја отаџбина и мој живот. Хтео сам да урадим нешто ново и да пробам да тај наш народ окупим и саберем и покушам да учиним све како га не бисмо изгубили. Јер ти људи, ако не буду имали пастира, изгубиће се. Оно што могу да кажем јесте да су то, у много чему, наши најбољи људи које имамо у овом тренутку. Кад то говорим, нарочито мислим на младе људе – истакао је владика.

Он је потом додао да је потребна храброст да би неко отишао у иностранство.

– Да се тамо снађе мора да буде паметан. Да тамо опстане као Србин и православац мора да буде патриота много већи од оних који живе овде. Многи од њих би могли рећи – ми смо протерани, али нико то тамо неће рећи. Постоји једна чежња за отаџбином али тамо постоје услови да се ради, заради и достојанствено живи. Постоји безброј примера за то. Два моја свештеника су тамо дошла са по шесторо деце, а један од њих је овако резоновао: „Моја ћерка студира психологију и ако буде хтела да се запосли, мораће да лепи плакате неке странке. Ја то не желим да гледам“. А то су људи који су у Србији имали и куће и имања и пристојан живот али преовладала је потреба за достојанством – рекао је, између осталог, владика Григорије.

(Блиц)