Владета Јанковић: Вучић неупоредиво вештији манипулант од Милошевића, студенти и професори нису оно што су били деведесетих

„Празнични прекид је велико искушење за протесте, чија је енергија управо била почела да се поново буди. Изгледа ми извесно да до, и иначе мало вероватне, међународне провере изборне регуларности неће доћи ако се улични протести не наставе. Њима би добро дошао неки, макар ограничен, успех, какав је, рецимо, скупштинска опозиција пре неког времена остварила избацивањем из сале министра Мартиновића“, оцењује у интервјуу за Данас Владета Јанковић, народни посланик и универзитетски професор у пензији, упитан каква је будућност протеста за поништавање избора након празника.

Јанковић сматра да је такође потребно више делотворног огорчења у јавности, те да „трачак наде лежи у осећању увреде које би могли да изазову хистерични и бахати наступи председника.

„Он (председник Србије Вучић, прим. нов) настоји да изгради представу о себи као о мудром државнику, али испод те маске стално изнова пробија ђилкош са трибина који није у стању да обузда простачко ликовање због успешне преваре. Пре неки дан је, на пример, покраденој опозицији поручио да јој је показао, дословно, „како Муса дере јарца“. Да се човек упита – да ли је то председник државе или неки пијачни клипан који се скупо обукао и ставио наочаре“, каже саговорник Данаса.

На питање о штрајковима глађу опозиционих посланика Јанковић одговора да је утиска да је то био још један недовољно промишљен потез.

„Иначе, уз искрено поштовање за храброст и добре намере штрајкача глађу, мој утисак је да је то био још један недовољно промишљен потез, који је, уместо да их забрине, обрадовао режимске злотворе“, наводи професор.

1. Кажете да су изборни услови били толико неравноправни као да је у питању борба Давида и Голијата, те да је апсолутно оправдан захтев опозиције да се избори пониште. Очекујете ли да тај захтев заиста буде испуњен, односно како видите излазак из ове постизборне кризе?

У двобоју који сам помињао победиће прибрани, храбри и предузимљиви Давид, али се тренутно над нашег опозиционог Давида надвило зло које надраста старозаветну причу. Тренутак за опозицију, колико год да се у неравну борбу упустила срчано и не жалећи труда, по мом схватању је пропуштен још у јуну, када су на таласу моћних и огорчених протеста испостављени претерано бројни и сасвим нереални захтеви. Да смо тада тражили само промене у РЕМ-у и незаузету националну фреквенцију за неку од опозиционих телевизија, то се, убеђен сам, могло добити. Тек који месец после тога требало је изићи са захтевом за изборе, енергично и са тактом припремати јавност широм Србије и организовати сарадњу опозиционих снага. Но, за тим просутим млеком више нема смисла жалити. Садашњи захтеви су без икакве сумње потпуно оправдани, али сам убеђен да неће бити уважени. У погледу изласка из тренутне кризе нисам велики оптимиста. Једино је извесно да је, пошто режим преузме покрадену власт, само питање кратког времена кад ће букнути нова и још много озбиљнија криза. То је са оваквом влашћу једноставно неизбежно, а исход ће зависити мањим делом од међународног отрежњења, а много већим од тога да ли смо сами научили нешто током лета и јесени 2023.

2. Упозоравали сте пре избора да ће СНС вршити “сеобу бирача” и управо је то један од главних аргумената опозиције за понављање избора. Мислите ли да је опозиција спремно дочекала ове поступке власти?

Још од летњих месеци додијао сам себи и другима понављајући да се на изборе не сме ићи без телевизијске фреквенције и формирања највише двеју кредибилних опозиционих колона. Откако је Вучић на власти, није било поштених избора, тако да предвидети изборну крађу није било тешко, али њене размере и те како јесте, пошто су овога пута лопови били још много вештији и безобзирнији него раније. Такође, убачени елементи су обавили своје, што се најбоље види по фаталном слому деснице. Онај ко је спречио стварање десног блока, ко год он био, директно је Вучићу у крило бацио неких пет одсто гласова, а при томе је отворио простор параполитичкој творевини у лику Несторовића. И заиста је време да се осврнемо око себе и упитамо се – где смо се данас нашли? Звучи невероватно, али је потпуно тачно да ће, ако само усхте насмејани равноземљаш, бити срушени Сајам, стари Савски мост и ко зна шта још, а ми ћемо добити стадион од неких милијарду евра. Дотле смо стигли само у Београду, а у исто време, на нивоу државе, председница владе јавно каже да руске обавештајне службе Вучићу потказују наше студенте-демонстранте, док наши удбаши Путину цинкаре његове опозиционаре. Па се човек пита – може ли се ниже пасти?

3. Шта видите као разлог изборног неуспеха Народне странке, у чијем сте посланичком клубу били у прошлом скупштинском сазиву?

Тежак изборни пораз је последица низа удараца који је та странка претрпела услед симултаног дејства људских слабости и Службиних кртица. Вучићу нипошто није одговарало постојање једне јаче, просвећене, национално свесне странке на десници, а то је Народна, са својим ваљаним програмом и људима који су је по оснивању чинили, свакако могла да буде.

4. Често се повлаче паралеле са деведесетим годинама и тадашњом опозиционом борбом, тренутно првенствено са 1996. годином. Једна од паралела су и студентски протести. Видите ли снагу о овим данашњим студентима који излазе на улицу због изборних неправилности и мањка ли подршка професора?

Околности су битно другачије јер је Вучић неупоредиво вештији манипулант од Милошевића и не либи се да злоупотребљава непосредни контакт са бирачима путем абнормално учесталих такозваних обраћања преко телевизије. Његова екипа је, за разлику од Милошевићевих дилетаната, изборну крађу промишљено организовала месецима унапред, припремајући терен за управо овакав исход, тако да није чудно што је одзив на протестима мањи него деведесетих. Што се универзитета тиче, он је у маломе слика читавог нашег друштва у Вучићевом времену, када су на сваком подручју другоразредни дошли на место бољих од себе, а што је последица истовремено емиграције најспособнијих, корупције и непотизма. То мора важити и за студентску популацију, која је, сем једног броја храбрих девојака и младића, који заслужују само дивљење, у целини гледано оћутала неправду. Просто речено, ни студенти ни њихови професори нису оно што су били деведесетих. Не само што је СНС успео да младе нараштаје генерално обесхрабри и затрује него је систематично продро у све студентске организације и институционално контролише многе одлуке на Универзитету, док је негативна селекција наставног кадра довела до тужне пасивности доброг дела професора. Филолошки факултет, на којем сам провео радни век, 1998, у јеку страховладе Мире Марковић и подивљалих радикала, а само који месец пре бомбардовања, био је у стању да читав, професори и студенти листом, ступи у штрајк, врати на катедре професоре отпуштене из политичких разлога, а да декана којег је за руку довео Шешељ избаци као куфер. Данас, међутим, професори истог факултета у Савету трпе присуство једног Бокана. Толико о „паралелама“.

5. Прошли сазив Скупштине обележили су и Ваши говори, а нарочито онај са конститутивне седнице. У којој улози надаље видите себе на српској политичкој сцени?

Године чине своје, тако да се коначно повлачим из активног политичког живота, али ћу, у границама својих снага, остати део колективног напора да се демократија врати у Србију. Зрело је за смену генерација, а ја искрено верујем у младе чије време долази.

6. Возила са РКС таблицама од 1. јануара слободно се крећу централном Србијом. Колико је оружани сукоб у Бањској утицао на ову одлуку Београда, због које су Срби у децембру 2022. године излазили на барикаде?

Бањска је само најновија у низу фаталних грешака које Вучић годинама прави на Косову. Не треба заборавити да се тај тешки инцидент не би ни могао догодити да он није повукао Србе из тамошњих институција и натерао полицију да раздужи оружје. Пошто је онако неустрашиво саопштио, и још три пута поновио, да у спору око таблица „предаје неће бити“, дан после избора кукавно је подвио реп не би ли испросио још коју недељу предаха.

7. Очекујете ли потписивање споразума између Београда и Приштине ове године или ће динамика дијалога остати непромењена?

Не мислим да ће бити неког формалног, најмање јавног и свечаног, потписивања споразума, чији су основи утврђени у Охриду. Не треба заборавити да Запад тренутно има много пречих проблема од косовског, пре свега у односима са Русијом, а затим у последње време и са ужасом у појасу Газе. Све то иде Вучићу на руку, с тим што у крајњи исход косовског заплета не треба сумњати. Они који одлучују дали су му предах до избора и „радују се будућој сарадњи“, па ћемо, када се Скупштина буде конституисала и пошто се образује влада, видети шта то у пракси значи. Ако бих хтео да нагађам, рекао бих да ће читава процедура око косовске самосталности наставити да се креће корак по корак, постепено и испотиха, неким заобилазним сокацима (Вучићев уступак за уступком, као што су струја, позивни број, таблице, исељавање преосталих Срба), а не главном улицом, која би значила потписивање споразума. Како год да се процес заврши, не видим шта би могло гарантовати безбедан опстанак Срба на Косову.

(Данас)