Влада Црне Горе усвојила Предлог закона о слободи вероисповести који подразумева да све верске заједнице морају доказати да су пре 1918. били власници црквене имовине - иначе ће им бити одузета

Влада Црне Горе усвојила је данас Предлог закона о слободи вероисповести, који подразумева да све верске заједнице морају доказати да су пре 1918. били власници црквене имовине, иначе ће им бити одузета, а којем се оштро противила Српска православна црква (СПЦ).

Потпредседник Владе Зоран Пажин је након седнице Владе изјавио да су у потпуности поштоване препоруке Венецијанске комисије.

Подсетимо, Венецијанска комисија је у јуну подржала намеру Владе у Подгорици да на модеран начин уреди ту област, али и указула да нема прекњижавања верске имовине без одлуке суда.

Пажин је рекао да су разговарали са представницима СПЦ, али да они нису прихватили дијалог, већ да су га „условљавали истовременим доношењем Закона о реституцији црквене имовине” и захтевајући да се прво отвори расправа о свим другим питањима која уређује овај закон, што за Владу није било прихватљиво.

„Митрополија нема од кога да брани храмове, јер не намерава Влада да улази у те храмове, нити Влада има намеру да онемогући било кога да ужива верска права управо у тим храмовима”, рекао је он.

Додао је да се гарантује правна сигурност свакој верској заједници.

„Потпуно су неосноване и неутемељене спекулације да Влада има намеру да било кога исељава из храмова, да било коме отима храмове. Напротив, експлицитно је речено, у новом члану 64 овог Предлога закона, да верске заједнице које су корисници храмова и других непокретности настављају да користе ове објекте до одлуке државног органа надлежног за питање коришћења и располагања државном имовином”, навео је он.

Како је прецизирао, Закон прописује рок у којем је Управа за имовину дужна да попише све ове објекте, након чега креће поступак пријављивања, односно захтева за вођење одговарајућег управног поступка пред Управом за некретнине. Додао је да је Управа за некретнине дужна да, без одлагања обавести верску заједницу која је у питању, како би имала прилику да остварује сва своја процесна права.

У Црној Гори постоји између 650 и 700 православних верских објеката који су уписани на Митрополију црногорско-приморску и њене епархије. Протеклих година Црногорска православна црква (ЦПЦ), која је регистрована као невладина организација, подносила је и кривичне пријаве против службеника црногорске Управе за некретнине због наводног незаконитог уписа цркава и манастира на Митрополију током ратних деведесетих и после референдума 2006. Према расположивим подацима све су одбачене.

Предлог Закона био је повод за затезање односа између Црне Горе и Србије.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије летос је Предлог закона о слободи вероисповести назвао „примитивнијим него законом из периода комунистичке Југославије“, оценивши да су људи који предлажу тај закон „пре свега васпитавани у антицрквеном духу послератног времена“.

На то је тада реаговао црногорски председник Мило Ђукановић који је оптужио Српску православну цркву да покушава да чува инфраструктуру „велике Србије” у Црној Гори и навео да ће обновити Црногорску православну цркву „свидело се то некоме или не”.

(Бета, Инсајдер)