Вијести: Андрија Мандић подржао одлуку да официри Војске Црне Горе обучавају украјинске војнике

Члан врховне команде, шеф парламента и Нове српске демократије Андрија Мандић подржао је крајем августа одлуку да официри Војске Црне Горе обучавају украјинске војнике, иако је прије двије године рекао да тадашња влада “не треба да долива уље на ватру” слањем војне помоћи Украјини, коју је 2014. па поново 2022., напала Русија.

Мандић је 28. августа на сједници Савјета за одбрану и безбједност гласао за Предлог одлуке о ангажовању припадника Војске Црне Горе у саставу мисије војне помоћи Европске уније (ЕУ) за подршку Украјини, који је упућен Скупштини на одлучивање.

Извор “Вијести” је рекао да је ријеч о слању три инструктора у неку од земаља ЕУ (могуће у Словенију), официра ВЦГ, који ће обучавати украјинске колеге за области из својих специјалности. У тој мисији од 2022. године учествује готово свака чланица ЕУ, осим оних које имају амбивалентан став према агресији Русије на Украјину. У мисији могу учествовати и треће земље, попут Црне Горе, која први пут шаље своје официре у овакву мисију.

Поред Мандића, Савјет за одбрану и безбједност чине шефови државе и Владе Јаков Милатовић и Милојко Спајић, све одлуке морају доносити једногласно, али је шеф парламента прошлог мјесеца тражио да се то промијени.

У саопштењу кабинета Милатовића, који и предсједава Савјетом за безбједност и одбрану, након сједнице 28. августа каже се да су чланови Савјета на сједници информисани о могућностима ангажовања припадника ВЦГ у саставу мисије војне помоћи ЕУ за подршку Украјини (ЕУМАМ) кроз билатерални ангажман са Републиком Словенијом:

“Гдје је посебно наглашено да ће све активности у оквиру наведене мисије бити реализоване на територији неке од земаља Европске уније и да нити један припадник Војске Црне Горе неће ући на територију Украјине”.

У јуну 2022. године, дан након што је Влада Дритана Абазовића објавила да је усвојила одлуку о пружању додатне војне помоћи Украјини као “континуитет у пружању подршке за очување интегритета и суверенитета Украјине”, тадашњи посланик и лидер Демократског фронта, на свом твитер налогу навео је да “Влада Црне Горе не треба да долива уље на ватру додатним слањем војне помоћи Украјини”, јер је њена обавеза првенствено да помогне збрињавању украјинских избјеглица у Црној Гори.

“Од почетка рата у Украјини до данас, Црна Гора је, као пуноправна чланица НАТО и кандидат за ЕУ, као и искрени пријатељ украјинске нације, осудила неоправдану и нелегалну инвазију Руске Федерације на суверену европску државу. Војна и хуманитарна помоћ коју је Црна Гора до сада обезбиједила, доказ је несебичне подршке храбром украјинском народу и континуиране посвећености уједињеном дјеловању против недемократских принципа”, наводи се у саопштењу министарства одбране од 9. јуна 2022, и додаје да ће се и у наредном периоду сагледавати потребе у сарадњи са украјинском страном и партнерима, “у циљу пружања неопходне финансијске, хуманитарне и војне подршке.”

Дан касније, Мандић је у свом твиту критиковао ту одлуку као лицемјерну. “Нарочито је лицемјерно говорити да то раде ‘због агресије на међународно признату државу чији интегритет и суверенитет Влада поштује’. Такав однос у вријеме НАТО агресије на Србију и Црну Гору црногорска власт није имала. Она је отворено подржавала нападе на властиту државу, а потом била међу првима који су угрозили територијални интегритет и државни суверенитет Србије”.

Мандићев твит из 2022.

Из Мандићевог кабинета од понедјељка није одговорено зашто је на сједници Савјета гласао за одлуку о слању црногорских официра да обучавају украјинске колеге.

Саговорници “Вијести” тврде да Мандић покушава да балансира између функција шефа парламента и лидера НСД, при чему примјењује “рецепт из Београда”, не желећи отворено да се супротстави званичној политици Подгорице, али и да је иницирао да се на Савјету за безбједност одлуке не доносе једногласно, како би се убудуће оградио од сличних одлука.

Политички аналитичар из Београда Бошко Јакшић рекао је “Вијестима” да Мандић “добро учи занат од свог идола Александра Вучића који је познат по својој политици лелујања, или како се то љепше каже балансирања”.

“Спреман је да подржи сваки раздор рачунајући да ће на њему капиталисати. Током политизиране дебате око пензионисања начелника Генералштаба противио се предсједнику, а солидарисао са премијером. Овога пута поново је користио рецепт из Београда који је званично неутралан око рата у Украјини али, јавна је тајна, продаје муницију Америци која завршава на украјинској страни фронта”, казао је Јакшић.

Он је оцијенио да је Црна Гора у НАТО савезу и да Мандић “препознаје да би противљење слању припадника Војске Црне Горе у састав мисије војне помоћи ЕУ Украјини било најдиректније супротстављање званичној политици Подгорице”.

“Поново је послушао савјет из Београда, мада је просрпском русофилу лично тешко пало да припадници Војске Црне Горе директно помажу властима у Кијеву”, оцијенио је Јакшић.

Правник и бивши министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић сматра да се Мандић налази у расцјепу између функција предсједника НСД и предсједника Скупшине, односно између политичког програма своје партије и обавеза које проистичу из политичког споразума по основу кога је његова партија постала дио извршне власти.

“У том контексту, покушава да се политички понаша на начин који ће бити прихватљив за чланове и симпатизере своје странке, али и да исту позиционира на начин да буде прихватљива евро-атлантским партнерима, међу којима постоје и они који и даље имају скепсу према учешћу НСД у власти”.

Мандић је средином августа предложио да Савјет за одбрану и безбједност више не одлучује једногласно, консензусом тројице чланова, него већином гласова. Он је тада саопштио “Вијестима”, да је формално предложио измјену Пословника о раду врховне команде, у дијелу одлучивања. Међутим, тада није одговорио на питање зашто тражи ту промјену, која се може донијети само консензусом чланова Савјета.

Сергеј Секуловић је казао “Вијестима” да је предлог за промјену једногласности у одлучивању у Савјету мотивисан и потребом да се Мандић дистанцира од учешћа у доношењу одлука овог типа, без посљедица које би водиле њиховом блокирању.

“Лично мислим да је политика коју води предвидљива и политички прагматична. Да ли ће је разумјети његови бирачи, показаће, између осталог, и резултати подгоричких избора”, казао је Секуловић.

Бивши дипломата из Србије Срећко Ђукић је казао “Вијестима” да је методологија коју примјењује Мандић једноставно камелеонство и додворавање, те Москви, те Београду:

“А као што видимо нађе се мјеста и за Брисел, јер отуда стижу паре - нема их, поготово из Москве. Зато имате честитке које се упућују Бањалуци и Београду, али не и Подгорици, својој држави и грађанима Црне Горе. Зато имате и уступке Бриселу, чак сврставање против Москве, уз Украјину, да неким случајем не пресуши доток пара”, казао је Ђукић.

Он је истакао да, уосталом, тако исто ради и Београд “извозећи прилично муниције у Украјину, противно интересима “мајчице Русије”, јер “паре не миришу”.

“У основи се ту води једна нечасна политика, еквилибристика, играње на жици, и она нема објективно перспективу и историјско утемељење”, казао је Ђукић.

Прије гласања за помоћ Украјини, Мандићу је Путин био предсједник “већинске Црне Горе”

Мандић и други лидер тадашњег ДФ-а Милан Кнежевић, састали су се 2019. у Београду са руским предсједником Владимиром Путином.

“Мандић и Кнежевић су предсједнику Русије пренијели поздраве српског народа из Црне Горе и истакли да га већинска Црна Гора доживљава и као свог предсједника, као што су у вријеме краљевине Црне Горе руског цара доживљавали као свог”, саопштено је тада из ДФ.

Мандић је 2022. године, као посланик у Скупштини током разматрања Резолуције о војној агресији Руске Федерације на Украјину, рекао да ДФ неће подржати, јер се зна “ко ће бити побједник”, упоређујући то са нападом НАТО на СРЈ Југославију 1999. када Русија није реаговала јер су “Руси знали ко ће бити побједник”.

Мандић је оптужио предлагаче ове Резолуције да они и њихови савезници савјетују Украјинцима да гину до посљедњег, а сви знају како ће се рат завршити.

“Зашто доливате уље на ватру и зашто распирујете сукобе”, рекао је Мандић у Скупштини.

“Можете стотину резолуција да доносите, сви војни и политички аналитичари знају какав ће да буде ресет великих сила и да ништа неће бити исто након војне интервенције. Има ли ко дилему да ће Русија да изгуби рат и да ће ова Резолуција нешто да промијени?”.

Као предсједник Скупштине је заступао је “неутралан” став, па је након сусрета са предсједником Велике народне Скупштине Турске Нуманом Куртулумушом у Анкари 7. децембра 2023. саопштено да је Мандић рекао да се Црна Гора снажно залаже за мир у регионима сјеверно и јужно од Турске, односно у Украјини и Гази.

“Србија преча од Црне Горе”

Мандић је у недјељу честитао празник - Дан српског јединства, слободе и националне заставе Србији и Републици Српској, а грађанима Црне Горе није честитао 21. мај - Дан независности.

Из његовог кабинета од понедјељка нису одговорили на питање због чега је то урадио.

Бошко Јакшић је казао да Мандић на све начине даје до знања да му је Србија преча од Црне Горе:

“То што је изабран за предсједника Скупштине, позицију коју користи да пласира своје рушилачке ставове који поларизују Црну Гору, тужна је потврда колико су танки коалициони потенцијали власти у Подгорици. Честитка упућена Београду би у неким другим околностима била гест дипломатске етикеције, али избјегавање честитке Дана независности грађанима Црне Горе је осиона провокација због које би у некој другој земљи он одмах био приморан да поднесе оставку”.

ЕУМАМ обучава украјинске војнике у области РБХ заштите, преко тактике, до гађања бојевом муницијом

ЕУМАМ је основао Европски Савјет 2022. године након војне агресије Русије на Украјину са циљем пружања помоћи тој држави, кроз јачање војне способности за одбрану територијалне цјеловитости и суверенитета.

У документу ЕУ из маја ове године, наводи се да се све активности мисије одвијају у мултинационалној Команди за обуку здружених снага (ЦАТ-Ц) која је успостављена у Пољској, у мултинационалној Специјалној команди за обуку (СТЦ) одговорној за обуке у Њемачкој, као и на другим локацијама широм Европске уније.

“Циљ Мисије војне помоћи ЕУ за подршку Украјини је јачање капацитета Украјинских оружаних снага за одбрану територијалног интегритета Украјине у оквиру њених међународно признатих граница и одвраћање и одговор на могуће будуће војне офанзиве од стране Русије и других потенцијалних агресора. Конкретно, ЕУМАМ Украјина обезбјеђује обуку за припаднике Украјинских оружаних снага на основним, напредним и специјалистичким нивоима у областима медицинске помоћи, хемијске, биолошке, радиолошке и нуклеарне одбране, деминирања, логистике и комуникација, одржавању и оправци, између осталог. Такође пружа обуку млађег руководећег кадра до нивоа чете, као и оперативну обуку: припрему чета, батаљона и бригада у колективним маневрима и тактици до нивоа батаљона, и пружање савјета за планирање, припрему и спровођење вјежби гађања бојевом муницијом”, стоји у документу ЕУ.

До маја су 24 државе чланице ЕУ и Норвешка понудиле модуле за обуку и своје официре, а обучено је око 52.000 војника, а до љета ове године је требало да се обучи укупно 60.000.

(Вијести)