Весна Пешић: Анатомија пораза кроз дебеле наочаре

Уместо да Данас озбиљно анализира зашто су Борис Тадић и ДС изгубили изборе, лист се у свом редакцијском коментару названом „Анатомија пораза“, задржао на површној анализи, којој недостају узроци зашто се тако велики број људи није појавио на изборима и није подржао Бориса Тадића.

По Данасу, први разлог пораза је тај што Тадићеви бирачи нису изашли на биралишта, јер их је „изнервирао“ лошом кампањом: гађала је Николићеву прошлост, а није успела да лансира сопствену политичку концепцију и понуду за будућност. Бираче је изнервирала и „виртуализација Србије“ која је у кампањи изгледала као обећана земља.

Тиме су, сматра редакција, банализовани и реални и не мали успеси Тадићеве владавине за последњих осам година. Притом се не каже који су били ти успеси, а о неуспесима, нормално, нема ни речи.

Сем виртуализације Србије која нервира, што мени личи на причу о лошем имиџу Милошевићеве Србије због изгубљеног медијског рата, редакција сматра да је Тадић био жртва своје странке, коју је требало да погура изнад 20 посто (одакле су знали да нема више од тога, када су све анкете говориле супротно) и зато је одлучио да поднесе оставку и закаже и председничке изборе. А то се показало погрешним.

Иако је сваком јасно да та „грешка“ није направљена из пожртвованости него приземних калкулација, Данасов коментатор иде даље, тврдећи да су за Тадићев неуспех криви сви други, а никако, и ни за шта, сам Тадић. У те кривце убрајају се неки људе из саме странке који су Тадићу радили иза леђа, затим је ту и некаква снобовска „нова класа“ која се формирала у Србији (па зар она није баш код Тадића у странци?), чудан недостатак локалних лидера по централној Србији и тако даље, и томе слично.

А ко је помогао Николића? Успешан ТВ дуел који га је наводно стабилизовао, подршка Војислава Коштунице и, гле чуда, моја маленкост. Наводно, тачку „на и„ ставио је „осветнички гнев“ Весне Пешић. Питам се зашто бих ја патила од осветничког гнева, макар и под знацима навода? У неколико махова сам изразила своје становиште о лошој владавини Бориса Тадића, показала сам како је узурпирао власт и покопао демократију, али то свакако нисам чинила из неких „осветничких разлога“, нити сам ја могла ставити тачку на било шта у оркестрираним похвалама и притисцима свих медија који су у небеса дизали и фаворизовали Бориса Тадића.

Уместо забашуривања узрока пораза Бориса Тадића, те приписивањем мени некаквих личних мотива, што није тачно и то сви знају, боље би било да је Данас отворио расправу о мојим аргументима, које сам јавно изнела, о слабостима Тадићеве владавине. Верујем да би анатомија пораза боље изгледала и више личила на анатомију него на забушавање.

(Данас)