Весна Илић Прелић изабрана за председника Уставног суда

Весна Илић Прелић изабрана за председницу Уставног суда. Њена стручност, радно ангажовање и организационе способности представаљају више него довољну препоруку да ће са успехом и одговорно обављати фунакцију председника Уставног суда - навело је троје судија које је предложило.

Судија Уставног суда Србије Весна Илић Прелић изабрана је данас за председника тог суда, а на дужност ће ступити 3. фебруара. На месту председника Уставног суда Илић Прелић ће заменити судију Драгишу Слијепшевића коме истиче трогодишњи мандат.

Судију Весну Илић Прелић за функцију председника Уставног суда предложило је троје судија уз образложење да је као судија тог суда у претходних шест година исказала изузетну стручност приликом израде одлука, нарочито у неким од најсложенијих предмета из области нормативне контроле који су у Суду решени у претходном периоду.

У образложењу предлога је наведено да је судија Илић Прелић, својим конструктивним предлозима и сугестијама, на седницама Суда дала значајан допринос и у доношењу одлука у судским предметима у којима није била судија известилац.

Њена стручност, радно ангажовање и организационе способности представаљају више него довољну препоруку да ће са успехом и одговорно обављати фунакцију председника Уставног суда, навели су њени предлагачи.

Новоизабрана председница Уставног суда рођена је 1. марта 1960. године у Београду. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду као студент генерације, у јуну 1982. године, с просечном оценом 10. Правосудни испит положила је 1983. године.

Професионалну каријеру започела је 1982. године као приправник, а потом стручни сарадник у Првом општинском јавном тужилаштву у Београду, да би од 1986. отпочела рад у органима државне управе.

Након краћег рада у привреди, од 2000. године наставља да ради у државним органима. На функцију судије Уставног суда именована је у децембру 2007. године.

Као правни саветник савезног министра за телекомуникације радила је од 2000. да би у марту 2004. године била постављена за заменика министра за државну управу и локалну самоуправу, од ступања на снагу Закона о државној управи 2005. за државног секретара у истом министарству, а потом за државног секретара у Министарству просвете.

У току досадашњег рада посебно је била ангажована на усклађивању домаћег законодавства са правилима и стандардима Европске уније и то, између осталог, као координатор експертског тима за израду првог Закона о телекомуникацијама.

Радила је као правни експерт у оквиру пројекта ОЕБС-а за израду Закона о радиодифузији, пројекта израде Закона о јавном информисању који су реализовали Медија центар, НУНС, YUCOM и Београдски центар, руководилац пројекта израде Закона о удружењима и као руководилац тима који је сачинио Стратегију реформе државне управе у Републици Србији.

Од 1999. до 2003. године била је представник Републике Србије у радној групи ЦЕПТ-а (Европска организација за пошту и телекомуникације) за регулативу у области радиокомуникација.

Од 2004. до 2007. године била је у саставу делегације Републике Србије у Конгресу локалних и регионалних власти Савета Европе и представник Републике Србије у Надзорном одбору Регионалне школе за државну управу (РеСПА), формиране у оквиру пројекта Европске комисије за земље западног Балкана.

Члан Владине радне групе за припрему преговарачке позиције за преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању била је 2005. године. У мају 2007. године била је шеф делегације Републике Србије за одбрану Иницијалног извештаја о примени Конвенције за елиминисање свих облика дискриминације жена пред CEDAW комитетом Уједињених нација.

Учесник је већег броја домаћих и међународних стручних скупова и аутор стручних радова, посебно на тему децентрализације и структурних реформи државне управе.

(РТС)