четвртак, 09. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > „Велт“: Појавили се детаљи пропалог мировног споразума Русије и Украјине из 2022. године – Кијев би се обавезао на трајну неутралност и добио међународне безбедносне гаранције, али без гаранција за Крим и Донбас
Хроника

„Велт“: Појавили се детаљи пропалог мировног споразума Русије и Украјине из 2022. године – Кијев би се обавезао на трајну неутралност и добио међународне безбедносне гаранције, али без гаранција за Крим и Донбас

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 27. април 2024.

Русија и Украјина биле су близу постизања мировног споразума у ​​пролеће 2022. године, према којем је Кијев био спреман да се обавеже на неутралност, известио је у петак Велт, позивајући се на нацрт споразума. Инсистирање Москве да Украјина учини руски језик својим другим службеним језиком је наводно кочило споразум.

Позивајући се на документ од 17 страница од 15. априла 2022. године, немачки лист тврди да су споразум у великој мери постигли Москва и Кијев и да би се о свим преосталим разликама разговарало на самиту између руског председника Владимира Путина и Владимира Зеленског.

Према Велту, Украјина би се обавезала на „трајну неутралност“, пристала би да неће дозволити страно оружје и трупе у земљу, и обавезала би се да неће „примати, производити или набавити“ нуклеарно оружје. Кијев би наводно такође гарантовао да неће одржавати војне вежбе са другим земљама.

Заузврат, Русија би се обавезала да више неће нападати Украјину, док би се сложила да Кијев може добити безбедносне гаранције од САД, Велике Британије, Француске и Кине. Ако би Украјина била нападнута, њени гаранти би подржали њено право на самоодбрану у року од три дана, уз ратификацију релевантних споразума од стране сваке државе учеснице, чиме би они постали правно обавезујући.

Велт је такође тврдио да је споразум искључио руско полуострво Крим, као и делове Донбаса, из било каквих безбедносних гаранција датих Украјини.

Међутим, нејасно је који делови Донбаса су били обухваћени клаузулом. Лист је приметио да иако је Русија желела да се тачне границе утврде на самиту Путин-Зеленски, Кијев је то одбио, инсистирајући да се оне заснивају на украјинском тумачењу.

Истовремено, Москва је наводно сигнализирала да је спремна да повуче своје трупе са украјинске територије, али не и са Крима и Донбаса. Речено је да су о детаљима разговарали Путин и Зеленски.

Две стране су такође наводно имале велика неслагања око величине украјинске војске, пошто је Кијев желео да задржи много више трупа него што је Москва била спремна да дозволи.

Велт је известио да, иако су зараћене стране биле близу споразума, Москва је накнадно захтевала да руски постане други званични језик у Украјини. Такође је наводно желела да се укину све међусобне санкције и одустану од тужби пред међународним судовима, истовремено инсистирајући да Кијев забрани нацизам и „агресивни национализам“. Те захтеве је Украјина одбила, тврди лист.

Коментаришући потенцијални споразум, један украјински преговарач је за Велт изјавио: „То је био најбољи договор који смо могли имати“, тврдећи да је Кијев био у јачој преговарачкој позицији 2022. него сада.

Руски званичници су раније потврдили да су Украјина и Русија биле близу мировног споразума, али су тврдили да је напредак пореметио тадашњи премијер Велике Британије Борис Џонсон, који је наводно саветовао Кијев да настави борбу. Џонсон је негирао оптужбе.

(РТ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер