Хроника | |||
Велика Британија одобрила изручење Џулијана Асанжа САД. Асанж најавио жалбу на одлуку о изручењу у САД |
петак, 17. јун 2022. | |
Министарка унутрашњих послова Велике Британије Прити Пател потписала је налог за изручење Џулијана Асанжа у САД како би се суочио са оптужбама за шпијунажу. „У овом случају, судови Уједињеног Краљевства нису утврдили да би изручење Асанжа било репресивно, неправедно или злоупотреба поступка“, наведено је у образложењу. Из тужилаштва је саопштено да Асанж има право жалбе у року од 14 дана на ову одлуку. Уколико одлучи да се жали, прва адреса којој мора да се обрати је Високи суд у Лондону, а на крају може тражити и да свој случај изнесе пред Врховни суд Уједињеног Краљевства. Уколико жалба буде одбијена, Асанж мора бити изручен Америци у року од 28 дана. Подсетимо, Асанж годинама покушава да избегне суђење у САД по оптужбама у вези са објављивањем огромне количине поверљивих докумената и дипломатских депеша 2010. године. Уколико у САД буде проглашен кривим, прети му казна до 175 година затвора. Асанж најавио жалбу на одлуку о изручењу у САД Оснивач Викиликса Џулијан Асанж ће уложити жалбу на одлуку британске владе да буде изручен Сједињеним Америчким Државама, саопштио је данас Викиликс. „Данас се борба не завршава. То је само почетак нове правне битке. Жалићемо се кроз правни систем“, наводи се у саопштењу објављеном на Викиликсовим Твитер налозима. Британска министарка унутрашњих послова Прити Пател одобрила је данас изручење Асанжа Сједињеним Америчким Државама, где ће се суочити са оптужбама за шпијунажу. Британско Министарство унутрашњих послова у саопштењу је навело да Асанж има рок од 14 дана да поднесе жалбу на ову одлуку. Он може да се жали Високом суду у Лондону, који мора да да одобрење за наставак жалбеног процеса. На крају му остаје да се жали Врховном суду Велике Британије, али ако жалба буде одбијена, он мора да буде изручен у року од 28 дана, преноси Ројтерс. САД терете Асанжа по 18 тачака оптужнице, међу којима је шпијунирање и хаковање државних компјутера, као и објављивање стотина хиљада поверљивих докумената, чиме, је, како тврде, угрозио људске животе. За та дела могао би да добије казну до 175 година затвора. (Агенције)
|