субота, 09. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Велика Британија: Џереми Корбин изабран за председника Лабуристичке партије; Политика - Са успоном Корбина, Британија поцрвенела
Хроника

Велика Британија: Џереми Корбин изабран за председника Лабуристичке партије; Политика - Са успоном Корбина, Британија поцрвенела

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 13. септембар 2015.

Главна опозициона странка у Британији, Лабуристичка партија, данас је за свог новог председника избрала Џеремија Корбина (66), једног од најрадикалнијих левичарских лидера које је Британија имала у протеклих 30 година.

На чело главне опозиционе странке Корбин је дошао за свега три месеца, из анонимности, као посланик најпознатији по својим иступима против рата Ираку.

Вртоглави успон тог ветерана социјалисте наишао је на упозорења значајних имена лабуриста, попут Тонија Блера, да би његова политика могла да се покаже као превише левичарска да би добила подршку бирача, чиме би лабуристи, последњи пут на власти од 1997. до 2010. још више година чекали на повратак.

Присталице Корбина, вегетаријанца и љубитеља бициклизма, верују, међутим, да ће његов једноставни говор и политика против мера штедње, због које га пореде са грчком Сиризом и шпанским Подемосом, пробити цинизам јавности када је реч о политици.

Његова политика укључује већа издавања за јавне службе попут школа и болница, одлагање нуклеарног оружја, ренационализацију индустрија попут железнице и укључивање исламистичких група Хамаса и Хезболаха у мировне преговоре на Блиском истоку.

Корбин је одрастао у породици политичара - његови родитељи су се упознали као активисти током Шпанског грађанског рата, и радио је за синдикате пре него што је изабран у Доњи дом парламента 1983. године.

Потивио се инвазији на Ирак 2003. када је премијер био Блер, против је мера штедње садашњег премијера Дејвида Камерона и верује да "можемо много да научимо" од Карла Маркса.

Иако су многи од Корбинових ставова можда у супротнисти са мејнстрим политичким мишљењем у Британији, подршка овом политичару у његовој изборној јединици Ислингтон је постојана, где је освојио осам узастопних мандата.

Његову кампању пратила је својеврсна еуфорија, а присталице су усвојиле слоган "Jez we can", ехо председничке кампање из 2008. Барака Обаме "Yes we can" (Да ми можемо).

Армија младих обожавалаца, од којих су се многи први пут укључили у политику странке, помогла је у осмишљавању разноврсне кампање, како на Интернету, тако и ван њега - 20 песника се окупило и издало електронску књигу у част Корбина која је скинута са Интернета 5.000 пута прве седмице.

Такође је инспирисао музику, где су многи обожаваоци постављали видео снимке на Јутјуб, док је на друштвеним мрежама приказиван као Џејмс Дин, Супермен или Брејвхарт.

На Интернету су се могле купити и мајце у Че Гевара стилу са Корбиновим ликом, шоља са његовим именом и други предмети, навела је француска агенција.

Вулин честитао Корбину избор за лидера Лабуриста

Председник Покрета социјалиста (ПС) Александар Вулин честитао је данас Џеремију Корбину, новом лидеру британских Лабуриста, победу на партијским изборима, саопштио је ПС.

- Уверен сам, господине Корбин, да ће, Ваше дугогодишње залагање за правичност, мир, смањивање социјалних разлика, обележити политику Лабуристичке странке у будућности - поручио је, између осталог, Вулин, пожелевши успех у раду новом председнику Лабуристичке партије Велике Британије.

Главна опозициона странка у Британији, Лабуристичка партија, данас је за свог новог председника изабрала Корбина (66), једног од најрадикалнијих левичарских лидера које је Британија имала у протеклих 30 година.

На чело главне опозиционе странке Корбин је дошао за свега три месеца, из анонимности, као посланик најпознатији по својим иступима против рата Ираку.

(Танјуг)

Радикални левичар изабран за лидера британских Лабуриста

ЛОНДОН – Главна опозициона странка у Британији, Лабуристичка партија, изабрала је данас радикалног левичара и поштоваоца Карла Маркса Џеремија Корбина за свог новог лидера.

Корбин је тиме постао један од најрадикалнијих левичарских лидера које је Британија имала у протеклих 30 година, а његова политика за окончање штедње и опорезивање богатих блиска је политици Сиризе у Грчкој и Подемоса у Шпанији, пренео је АФП.

Агенција Ројтерс оцењује да његов избор на чело Лабуриста повећава могућност изласка Велике Британије из Европске уније.

Његови критичари унутар странке и ван ње, међу којима је и бивши премијер и Лабуриста Тони Блер, тврде да ће Корбинове социјалистичке идеје удаљити умерене гласаче и да стога та странка неће имати шансе за победу на изборима.

Овај 66-годишњи политичар стекао је широку подршку, од студената који никада раније нису гласали до старијих бирача разочараних лабуристима, од како се та странка приближила центру под вођством Тонија Блера деведесетих и увела Британију у рат у Ираку 2003.

Његова политика укључује већа издавања за јавне службе попут школа и болница, одлагање нуклеарног оружја, ренационализацију индустрија попут железнице и укључивање исламистичких група Хамаса и Хезболаха у мировне преговоре на Блиском истоку.

Корбин, који се снажно противи примени мера штедње и чланству Британије у НАТО-у, сматран је аутсајдером за место председника Лабуристичке странке, али је током последњих неколико месеци успео да се издвоји као фаворит између још троје кандидата лабуриста ближих центру - Ивет Купер, Енди Бурнхем и Лиз Кендал .

Са успоном Корбина, Британија поцрвенела

Ветеран међу лабуристима, пацифиста и заклети левичар пробудио младе у Британији и унео нову енергију у посустали левичарски покрет у Европи.

Успон Џеремија Корбина у врх британске опозиције улио је нову енергију посусталим бунтовницима широм Европе. Јанис Варуфакис, бивши грчки министар финансија, подсетио је да је својевремено са Корбином учествовао у демонстрацијама против Маргарет Тачер и рекао да ће се са њим већ у понедељак састати на лондонској конференцији поводом катастрофалних последица политике стезања каиша. Пабло Иглесијас, предводник шпанске партије Подемос, очекује да ће нови лидер лабуриста постати савезник у борби за нову и другачију Европу. А Џулијан Асанж, оснивач „Викиликса”, саветује га да мало спусти тон кад говори о изласку Британије из НАТО-а или кад осуђује војне интервенције по свету, јер то може да му угрози положај. Асанж је иначе још заточен у амбасади Еквадора у Лондону и не може као сваки нормални азилант да отпутује у Кито, јер постоји опасност да буде изручен Америци, где га чека судски процес и можда најгора казна.

Свој тројици је после пада Сиризе неопходан један нови доследнији Ципрас, а чињеница да се он појавио баш у Лондону, центру финансијске моћи и банкарских трансакција, буди нови ентузијазам за промене у Европи.

Да садашње стање није свето писмо и да је могуће мењати и унутрашњу и спољну политику, верују и млади људи, чија је политичка апатија с изласком Корбина на главну сцену као руком однесена. У последња два месеца Лабуристичка странка примила је најмање сто хиљада нових чланова, што се ретко дешава једној опозиционој партији, поготово што су парламентарни избори тек прошли и што је нова шанса да се дође на власт тек за пет година.

На последњем скупу пред данашње објављивање резултата, Корбин је говорио 33 минута. Громким аплаузима поздрављени су нарочито Корбинови позиви на комплетно нуклеарно разоружање и на моментално одустајање Велике Британије од бомбардовања по свету. Британија има моралну обавезу да се ослободи нуклеарног арсенала, узвикује овај ветеран пацифизма, који тражи да његов партијски колега и бивши премијер Тони Блер одговара што је Британију увео у рат против Ирака и што је тврдио да Садам Хусеин има оружје за масовно уништење иако је знао да је то лаж. Корбин се не устеже ни кад говори о избеглицама, теми коју пред изборе већина етаблираних политичара гура под тепих. Левичар позива Британце да им пруже руку и поздравља га одушевљена маса људи.

Не само Тони Блер већ и готово сви лабуристи из прве поставе затечени су Корбиновим избијањем у први план. Шездесетшестогодишњи посланик Ислингтон норта до пре три месеца важио је за потпуног аутсајдера. Као представник „тврде леве линије”, од почетка до данас није ниједном одступио од својих принципа и због њих је много пута прекршио партијску дисциплину, гласајући против предлога које је гурала његова странка у парламенту. Изразито је скроман, не вози кола, не троши ни пени из државног буџета за парламентарне издатке, није похађао ни Оксфорд ни Кембриџ, што је неписани услов за напредовање у енглеској политичкој или новинарској каријери.

Противници му признају да је друкчији од свих осталих и да говори јасно и отворено, што привлачи народ, радничку класу, младе. Али сматрају да су „корбинисти” људи који гласају срцем, а не главом. За ова три узбудљива месеца медији и главни лабуристи, који су своју политику још од Тонија Блера настојали да придруже центру, па чак и десници, непрекидно су упозоравали како ће избор Корбина на чело странке значити избор „превазиђене идеологије”, која ће опозицију одвести у пропаст. То није помогло, што су више застрашивали чланство и ниподаштавали свог партијског колегу, то је број људи око Корбина све више растао, а аплаузи су постајали јачи.

Тек пред крај кампање противници су се окомили на Корбинове „пријатеље” по свету.

Корбин је као председник Коалиције за заустављање рата многе организације „дипломатски” називао својим пријатељима. Својевремено је то био Афрички национални конгрес Нелсона Манделе, који је у Британији тада још важио за терористичку организацију. Корбин изазива буру негодовања код израелског лобија када чланове Хамаса и Хезболаха назива пријатељима. У парламенту је похвалио новинара Џона Пилџера и сложио се са његовим речима о огромним жртвама „хуманитарне инвазије” на Косову 1999, за коју НАТО и САД никад нису добили сагласност УН. Имао је разумевања за Путина и упозоравао НАТО да не стеже обруч око Русије. Све су то греси које му спочитавају етаблирани политичари у обе странке. Али за масу обичног света, разочараног у досадашњу спољну политику чијих су последица данас очевици, Џереми Корбин је јединствен баш због тога што тражи оштар заокрет и у том погледу.

Да ли се после свега овога може поверовати да ће овакав човек, спреман да преокрене лабуристе наглавачке и да у британску политику уведе јаку опозицију, заиста данас постати председник лабуриста, као што говоре све прогнозе и испитивања јавног мњења.

Јуче по подне стигла је вест да је Садик Кан изабран за кандидата лабуриста који ће следећег пролећа учествовати у трци за градоначелника Лондона. Британски Пакистанац био је један од 36 парламентараца који су номиновали Џеремија Корбина за кандидата за председника Лабуристичке странке. Медији су избор Кана протумачили као сигуран знак да је највећа опозициона странка скренула улево и да Џереми Корбин данас постаје председник Лабуристичке партије, која се враћа својим коренима. За то су заслужни нови млади чланови, које је човек без оксфордске дипломе успео да убеди да је промена могућа.

Зорана Шуваковић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер