Vasilij Nebenzja: Uz podršku kolektivnog Zapada režim Zelenskog želi da uništi jedinu kanonsku crkvu u Ukrajini - Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Moskovske patrijaršije

Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja zatražio je sastanak SB UN 17. januara u vezi sa progonom neistomišljenika u Ukrajini, kao i zbog progona kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve.

„U zemlji, uz podršku kolektivnog Zapada, režim Zelenskog se pretvorio u autoritarnu diktaturu, što je samo po sebi značajna prepreka miru. Nedavno je progon disidenata i opozicionih lidera dopunjen željom da se uništi jedina kanonska crkva u Ukrajini, Ukrajinska pravoslavna crkva“, rekao je Nebenzja.

Nebenzja je upozorio na ozbiljne posledice ovakvog delovanja po regionalni mir i bezbednost.

"Stoga smatramo da ova situacija zaslužuje veliku pažnju članova Saveta bezbednosti. S tim u vezi, tražimo od japanskog predsedavanja da zakaže odvojeni sastanak Saveta bezbednosti na ovu temu za popodne 17. januara", dodao je Nebenzja. .

Prema rečima diplomate, 20. januara, na neformalnom sastanku Saveta bezbednosti UN, Stalna misija planira da govori o tome kako je civilno stanovništvo Donbasa živelo pod granatiranjem od 2014. godine, čemu je stremelo i kako su postigli svoje ciljeve.

„Verujemo da će za sve države, a pre svega za nove članove saveta, kao i za sve zainteresovane, biti izuzetno korisno da se iz prve ruke upoznaju sa svedočenjima očevidaca i stranih novinara i istraživača koji su posetili Donbas“, rekao je on.

Surov obračun vlasti u Kijevu sa pravoslavnom crkvom i njenim vernicimapic.twitter.com/MVKYxB2uOU

— alexplat 1244 (@alexplat1244) January 15, 2023

Ranije je prvi zamenik predstavnika Rusije u UN Dmitrij Poljanski rekao da će 17. januara u 23.00 časa po moskovskom vremenu na predlog Moskve biti održan sastanak Saveta bezbednosti UN o Ukrajini. On je pojasnio da će Rusija 20. januara u 19.00 po moskovskom vremenu održati neformalni sastanak Saveta bezbednosti o decembarskom granatiranju Donbasa.

Ukrajinske vlasti su 2022. godine organizovale najveći talas progona Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) u novijoj istoriji zemlje. Pozivajući se na njenu povezanost sa Rusijom, lokalne vlasti u različitim regionima zemlje zabranile su rad UPC, a predlog zakona o njenoj stvarnoj zabrani podnet je Radi.

Protiv nekih sveštenika uvedene su sankcije. Služba bezbednosti Ukrajine počela je da otvara krivične postupke protiv sveštenstva UPC, da sprovodi „kontraobaveštajne mere”, pretrese episkopa i sveštenika, crkava i manastira, uključujući Kijevo-pečersku lavru, u potrazi za dokazima o „antiukrajinskim aktivnostima“.

(Vostok)