Василиј Небензја: Уз подршку колективног Запада режим Зеленског жели да уништи једину канонску цркву у Украјини - Украјинску православну цркву Московске патријаршије

Стални представник Русије при УН Василиј Небензја затражио је састанак СБ УН 17. јануара у вези са прогоном неистомишљеника у Украјини, као и због прогона канонске Украјинске православне цркве.

„У земљи, уз подршку колективног Запада, режим Зеленског се претворио у ауторитарну диктатуру, што је само по себи значајна препрека миру. Недавно је прогон дисидената и опозиционих лидера допуњен жељом да се уништи једина канонска црква у Украјини, Украјинска православна црква“, рекао је Небензја.

Небензја је упозорио на озбиљне последице оваквог деловања по регионални мир и безбедност.

"Стога сматрамо да ова ситуација заслужује велику пажњу чланова Савета безбедности. С тим у вези, тражимо од јапанског председавања да закаже одвојени састанак Савета безбедности на ову тему за поподне 17. јануара", додао је Небензја. .

Према речима дипломате, 20. јануара, на неформалном састанку Савета безбедности УН, Стална мисија планира да говори о томе како је цивилно становништво Донбаса живело под гранатирањем од 2014. године, чему је стремело и како су постигли своје циљеве.

„Верујемо да ће за све државе, а пре свега за нове чланове савета, као и за све заинтересоване, бити изузетно корисно да се из прве руке упознају са сведочењима очевидаца и страних новинара и истраживача који су посетили Донбас“, рекао је он.

Суров обрачун власти у Кијеву са православном црквом и њеним верницимаpic.twitter.com/MVKYxB2uOU

— alexplat 1244 (@alexplat1244) January 15, 2023

Раније је први заменик представника Русије у УН Дмитриј Пољански рекао да ће 17. јануара у 23.00 часа по московском времену на предлог Москве бити одржан састанак Савета безбедности УН о Украјини. Он је појаснио да ће Русија 20. јануара у 19.00 по московском времену одржати неформални састанак Савета безбедности о децембарском гранатирању Донбаса.

Украјинске власти су 2022. године организовале највећи талас прогона Украјинске православне цркве (УПЦ) у новијој историји земље. Позивајући се на њену повезаност са Русијом, локалне власти у различитим регионима земље забраниле су рад УПЦ, а предлог закона о њеној стварној забрани поднет је Ради.

Против неких свештеника уведене су санкције. Служба безбедности Украјине почела је да отвара кривичне поступке против свештенства УПЦ, да спроводи „контраобавештајне мере”, претресе епископа и свештеника, цркава и манастира, укључујући Кијево-печерску лавру, у потрази за доказима о „антиукрајинским активностима“.

(Восток)