Grčka: Siriza pobedila na vanrednim parlamentarnim izbporima sa 35,47 odsto glasova; Aleksis Cipras - Grčki narod nam je dao jasan četvorogodišnji mandat za borbu

Grci su danas većinom glasova na vanrednim parlamentarnim izborima ponovo ukazali poverenje bivšem premijeru i lideru levičarske Sirize Aleksisu Ciprasu koji je u pobedničkom govoru poručio sunarodnicima da im predstoji težak posao za oporavak zemlje.

Siriza je osvojila 35,47 odsto glasova u odnosu na opozicionu Novu Demokratiju koja je dobila 28,09 odsto poverenja, pokazali su rezultati na osnovu 99,44 odsto prebrojanih glasova.

Cipras će tako, drugi put ove godine, ponovo dobiti mandat za formiranje vlade. U prvim ocenama ishoda glasanja, strana štampa ne krije iznenađenje podrškom koju je Cipras dobio treći put ove godine.

Na osnovu 92 odsto prebrojanih glasova, Siriza je osvojila 35,54 odsto glasova, a konzervativna Nova demokratija 28,03 odsto, obavilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Siriza će na osnovu ovih rezultata imati 145 od ukupno 300 mesta u parlamentu, a Nova demokratija 75.

Na trećem mestu po broju glasova je Zlatna zora sa 6,95 odsto osvojenih glasova, odnosno 18 poslanika, a sledi Pasok sa 6,27 odsto koji će imati 17 predstavnika u skupštini.

Komunisti su osvojili 5,59 odsto i imaće 15 mesta u skupštini, Potami 4,12 odsto i 11 poslaničkih mesta.

Za njima su Nezavisni Grci, koalicioni partner Sirize u prethodnoj vladi, koji su osvojili 3,67 odsto glasova odnosno 10 poslaničkih mesta, najavili su da će ponovo ući u koaliciju sa Sirizom.

"Od sutra ujutru, formiraćemo vladu sa Aleksisom Ciprasom kao premijerom", rekao je njihov lider Panos Kamenos.

U parlament još ulazi, po prvi put, i Unija centra, sa 3,40 odsto glasova i devet poslaničkih mesta, dok novoformirani blok Narodno jedinstvo Panajotisa Lafazanisa, koji se otcepio od Sirize, nije prešao cenzus od tri procenta.

Odziv na izborima je bio 55,4 odsto, dok je na januarskim izborima bio 63,6 odsto.

Britanski "Gardijan" navodi da je očigledno da Cipras ima takav nivo političke trajnosti koji bi mali broj ljudi predvideo, a da veliki deo grčkog društva pokazuje neverovatno strpljenje prema njemu.

Aleksis Cipras: Grčki narod nam je dao jasan četvorogodišnji mandat za borbu

Cipras je, u prvom obraćanju po proglašenju pobede poručio da je Siriza dobila nov četvorogodišnji mandat za oporavak zemlje, ali da on neće doći pomoću magije, već pomoću teškog rada.

"Postigli smo ogromnu pobedu, to je narodna pobeda. Žestoko smo se borili. Grčki narod nam je dao jasan četvorogodišnji mandat za borbu", rekao je Cipras obraćajući se vatrenim pristalicama u centru Atine.

"U Evropi danas, Grčka i grčki narod postali su sinonim za otpor i dostojanstvo i ova borba će se nastaviti još četiri godine", istakao je Cipras.

"Čekaju nas teškoće, ali smo takođe na čvrstom tlu. Iz te bitke nećemo se oporaviti magijom, već samo sa teškim radom", poručio je lider Sirize.

Cipras je, na trećem ključnom glasanju ove godine, posle izbora u januaru i referenduma u julu - ponovo izašao kao pobednik.

Dok se prethodnih nedelja činilo da će izbori biti neizvesni, ispostavilo se da se lider Sirize "samo lagano prošetao", piše britanski list.

Nemački "Zidojče cajtung" ocenjuje da je Cipras učinio nezamislivo: prihvatio paket štednje i ne samo da je politički preživeo, već je sa Sirizom osvojio nov mandat.

Grčka već ima iskustva sa politikom štednje. Prvi paket pomoći je 2011. godine koštao vlasti šefa Pasoka Jorgosa Papandreua, a drugi Antonisa Samarasa iz Nove demokratije. Cipras je, međutim, preživeo.

"Siriza nastavlja primenu sporazuma sa kreditorima"

Siriza će primeniti sporazum koji je prethodno postignut sa međunarodnim kreditorima, rekla je portparolka Sirize Olga Gerovasili.

- Biće ovo četvorogodišnja vlada sa snažnom parlamentarnom većinom koja će primeniti program koji je obećala - rekla je ona Rojtersu.

Siriza će, kako je dodala, nastaviti teške pregovore sa kreditorima, uviđajući da je to početak borbe.

Grčka: Prema prvim rezultatima na prevremenim parlamentarnim izborima Siriza vodi sa 35,07 odsto glasova, sledi Nova demokratija sa 28,64 odsto i Zlatna Zora sa 7,32 odsto glasova

ATINA - Posle prebrojavanja 50 odsto glasova sa današnjih prevremenih izbora u Grčkoj, po zvaničnim rezultatima vodi levičarska i do avgusta vladajuća stranka Siriza, sa 35,54 odsto glasova. Siriza time dobija 144 mesta među ukupno 300 poslanika Skupštine Grčke, dok bi joj za samostalnu vlast bilo potrebno bar još sedam mesta.

Na drugom mestu po zvaničnim rezultatima koje večeras objavljuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, nalazi se konzervativna Nova demokratija sa 28,07 odsto glasova i 75 poslaničkih mesta.

Treća je, kako se po predizbornim anketama i očekivalo, neonacistička partija "Zlatna zora" sa 7,2 odsto glasova i 19 poslaničkih mesta.

Tek četvrti je nekada vladajući socijalistički PASOK sa 6,4 odsto glasova i 17 poslaničkih mesta, peta je Komunistička partija Grčke sa 5,5 odsto glasova i 15 poslaničkih mesta, a šesta centristička stranka "To potami" sa 3,8 odsto glasova i 10 poslaničkih mesta.

Sa 10 poslaničkih mesta je i desničarska partija "Nezavisni Grci" - koalicioni partner Sirize u donedavnoj vladi, koja je osvojila 3,7 odsto glasova.

Sledi marginalna stranka desnice koja postoji decenijama i povremeno ulazi u Skupštinu - "Savez centrista" sa 3,51 odsto glasova i deset poslaničkih mesta.

Ulazak u Skupštinu za šta je izborni prag tri odsto, nije izvestan za letos otcepljenu frakciju Sirize - "Narodno jedinstvo" 2,8 odsto, dok je pet stranaka još manjih od nje, osvojilo po manje od jednog procenta glasova.

Na današnjim izborima je, po dosadašnjim podacima, glasalo svega 54,7 odsto birača što je desetak procenata manje nego na prethodnim, januarskim koji su takođe bili prevremeni i jedni od izbora s najmanjim odzivom glasača u istoriji Grčke.

Praznih i nevažećih listića je bilo svega 2,44 odsto.

Veoma mala izlaznost na izborima u Grčkoj

ATINA - Prvi podaci sa birališta u Grčkoj, gde se danas održavaju prevremeni parlamentarni izbori, pokazuju da je izlaznost slaba, što ukazuje na umor glasača koji već treći put ove godine izlaze na biračka mesta.

Do podneva je na jednom biralištu u centru Atine glasalo samo 37 od ukupno 530 registrovanih glasača, a na drugom samo 51 od 512, rekli su za Rojters zvaničnici na tim glasačkim mestima.

Grčka televizija ERT je objavila da je na jednom biralištu u predgrađu Atine u prva tri sata od početka glasanja, u sedam sati izjutra po lokalnom vremenu, glasalo tek 25 glasača.

Pravo glasa ima 9,8 miliona Grka, glasačka mesta se zatvaraju u 19 sati po lokalnom vremena, a konačni rezultati se očekuju sutra ujutro, prenela je agencija AFP.

Sudeći prema anketama, ishod će biti neizvestan s obzirom na "mrtvu trku" u glasovima koje Grci nameravaju da daju radikalno levičarskoj Sirizi i konzervativnoj Novoj demokratiji, ali ko god da pobedi - imaće ograničen prostor za manevrisanje.

Ne očekuje se da će ijedna stranka imati dovoljan broj glasova, odnosno oko 38 odsto, koliko je potrebno da bi osvojila većinu u parlamentu od 300 poslaničkih mesta, što znači da je koalicija gotovo izvesna.

Grci treći put ove godine izlaze na birališta, posle parlamentarnih izbora u januaru koji su na vlast doveli lidera Sirize, sada već bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa, i julskog referenduma na kojem su glasači jasno i glasno odbacili predloge stranih kreditora o reformama, mada ih je Ciprasova vlada malo kasnije usvojila.

Nakon što mu je naglo opala podrška u redovima Sirize, koja se pocepala na dva dela pošto se radikalno levičarska frakcija suprotstavila novom paketu strane pomoći, Cipras je krajem avgusta podneo ostavku kako bi bili održani vanredni izbori iz kojih bi, kako se nada, mogao da izađe sa snažnijim mandatom birača.

Za razliku od prethodna dva glasanja, ovog puta među Grcima ne vlada entuzijazam, u trenutku kada im je ekonomija i dalje slaba, četvrtina radno sposobnog stanovništva nezaposlena, a kontrola kapitala ograničava pristup gotovini na 420 evra nedeljno, navodi AP.

Ankete pokazuju gotovo izjednačene rezultate dva glavna takmaca - Sirize i Nove demokratije, koje svaka uživaju po 28 odsto glasova među ispitanicima, dok se krajnje desničarska Zlatna zora sa oko šest odsto glasova, i stranka PASOK levog centra utrkuju za treće mesto, a prate ih komunistička partija KKE i centristička To Potami, prenosi Rojters.

Anketa: Siriza vodi

Levičarska stranka Siriza vodi sa 32 odsto od ukupnog broja glasova na vanrednim parlamentarnim izborima, koji se danas održavaju u Grčkoj, pokazala je prva izlazna anketa.

Najveći Sirizin rival, konzervativna Nova demokratija, je druga sa podrškom 29,6 odsto birača, prenosi Sputnjik.

Sledi desničarska partija Zlatna zora sa 6,8 odsto, Komunistička partija ima 6,5 odsto, dok je PASOK dobio 6,2 odsto glasova, a proevropska Potami 4,8 odsto glasova.

Lideri obećali promene

Lideri najvećih grčkih stranaka, Aleksis Cipras iz Sirize i iz Nove demokratije, posle današnjeg glasanja na prevremenim poslaničkim izborima, obećali su "novu eru i promene".

Bivši premijer levičarske Sirize koji je na vlasti bio od februara do avgusta, izrazio je uverenje da će pobediti na izborima i rekao da će "njegova buduća vlada" biti "borbena".

Cipras je rekao da će nastaviti sa istom "odlučnošću i požrtvovanjem" da "dobija bitke" za ostvarivanje prava grčkog naroda.

Cipras je pred novinarima koji su ga dočekli na glasačkom mestu, izgledao uveren u pobedu. Po poslednjim anketama, njegova Siriza ima malu prednost u odnosu na Novu demokratiju.

Ankete, koje su pokazale da je dva dana pred izbore dvadesetak odsto od 9,9 miliona glasača bilo neopredeljeno ili bi moglo da apstinira, ukazuju da je ishod izbora neizvestan i da pobednik neće imati dovoljno glasova da sam formira vladu.

Vođa konzervativaca Vangelis Meimarakis je posle glasanja izjavio da će Grcima vratiti poverenje ako pobedi, navodeći da je porodica stub društva.

Grčka je od 2009. godine četiri puta izlazila na parlamentarne izbore i promenila šest vlada. Ove godine je dvaput imala prevremene izbore, a letos i referendum o sporazumu s poveriocima o merama štednje.

Pravo pitanje na današnjim izborima jeste da li će pobednik moći da izdrži na vlasti duže od Sirize, koja je vladala sedam meseci.

Po svemu sudeći, za formiranje vlade biće potrebna bar tropartijska koalicija, do čega bi vrlo lako moglo da se dođe uz pomoć dve male centrističke proevropske stranke.

Devet stranaka bi moglo da uđe u Skupštinu Grčke, u kojoj čvrsto ostaje i ultradesničarska, neonacistička Zlatna zora koja je na januarskim izborima bila treća po broju glasova i još se kotira dobro.

Vanredni parlamentarni izbori u Grčkoj - glasačka mesta otvorena do 16 časova

U Grčkoj su jutros u šest sati otvorena birališta, na kojima će na vanrednim parlamentarnim izborima glasati više od 9,8 miliona Grka koji imaju pravo glasa.

Glasačka mesta će biti otvorena do 16 sati, a konačni rezultati se očekuju sutra ujutro, prenela je agencija AFP.

Sudeći prema anketama, ishod će biti neizvestan s obzirom na "mrtvu trku" u glasovima koje Grci nameravaju da daju radikalno levičarskoj Sirizi i konzervativnoj Novoj demokratiji, ali ko god da pobedi - imaće ograničen prostor za manevrisanje.

Ne očekuje se da će ijedna stranka imati dovoljan broj glasova, odnosno oko 38 odsto, koliko je potrebno da bi osvojila većinu u parlamentu od 300 poslaničkih mesta, što znači da je koalicija gotovo izvesna.

Grci treći put ove godine izlaze na birališta, posle parlamentarnih izbora u januaru koji su na vlast doveli lidera Sirize, sada već bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa, i julskog referenduma na kojem su glasači jasno i glasno odbacili predloge stranih kreditora o reformama, mada ih je Ciprasova vlada malo kasnije usvojila.

Nakon što mu je naglo opala podrška u redovima Sirize, koja se pocepala na dva dela pošto se radikalno levičarska frakcija suprotstavila novom paketu strane pomoći, Cipras je krajem avgusta podneo ostavku kako bi bili održani vanredni izbori iz kojih bi, kako se nada, mogao da izađe sa snažnijim mandatom birača.

Za razliku od prethodna dva glasanja, ovog puta među Grcima ne vlada entuzijazam, u trenutku kada im je ekonomija i dalje slaba, četvrtina radno sposobnog stanovništva nezaposlena, a kontrola kapitala ograničava pristup gotovini na 420 evra nedeljno, navodi AP.

Ankete pokazuju gotovo izjednačene rezultate dva glavna takmaca - Sirize i Nove demokratije, koje svaka uživaju po 28 odsto glasova među ispitanicima, dok se krajnje desničarska Zlatna zora sa oko šest odsto glasova, i stranka PASOK levog centra utrkuju za treće mesto, a prate ih komunistička partija KKE i centristička To Potami, prenosi Rojters.

(Tanjug-Srna-Beta)