Скупштина РС усвојила Закон о непримењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске

Народна скупштина Републике Српске данас је по хитном поступку усвојила Закону о непримењивању одлука Уставног суда на територији Републике Српске.

Гласању је присуствовало 65 посланика, од 83 колико их броји парламент РС, а за усвајање закона гласало је 57 посланика.

Осам посланика није уопште гласало.

У усвојеном закону се наводи да се на територији РС неће примењивати и извршавати одлуке Уставног суда БиХ које ће бити донете после 19. јуна, када је Уставни суд БиХ променио правила о свом раду и одлучио да се пленарне седнице могу одржавати и ако њима не присуствује најмање троје судија које је изабрао Представнички дом парламента Федерације БиХ и најмање један судија којег је изабрала Народна скупштина Републике Српске.

Према усвојеном закону, одлуке Уставног суда БиХ неће се примењивати и извршавати на територији Републике Српске док Парламентарна скупштина БиХ не донесе Закон о Уставном суду БиХ, којим је предвиђено уклањање страних судија из Уставног суда БиХ.

У закону је дефинисано да ће све особе, које не буду извршавале одлуке Уставног суда БиХ, бити заштићене од кривичне одговорности, прописане Кривичном законом БиХ, јер ће, како се истиче, бити заштићене од институција Републике Српске.

Закон ће, како је најављено, ступити на снагу одмах након што буде објављен у „Службеном гласнику“ РС, а не осам дана од његовог објављивања, што је редовна процедура, јер се овим законом „штити правни поредак и уставни систем РС“.

„Циљ доношења овог закона је да се крећемо у правцу – да ли има Босне и Херцеговине или да је нема“, рекао је у завршној речи посланицима парламента РС ентитетски председник Милорад Додик.

Он је истакао да ће се усвојени закон проводити, упркос упозорењима која стижу из кругова међународне заједнице, све док се на државном нивоу не усвоји Закон о Уставном суду БиХ, којим ће из те правосудне институције бити уклоњене стране судије.

„Ако Суд и Тужилаштво БиХ буду покушали да делују, донећемо одлуке о непровођењу одлука Суда и Тужилаштва БиХ“, рекао је Додик, одбацивши могућност да Оружане снаге БиХ због овакве одлуке парламента РС делују на подручју овог бх. ентитета.

Према његовим речима, у БиХ не може бити оружаног сукоба, додавши да не искључује могућност деловања НАТО-а.

„Ако буде деловали, могу само против Милорада Додика, могу да дођу овде пред парламент, али ће их дочекати педесет хиљада људи, али не са пушкама. Јаја, па у главу, не пушку или метак“, навео је Додик.

Додао је да су предвиђене затворске казне за све оне из РС који не буду поштовали Закон о непровођењу одлука Уставног суда БиХ.

Током расправе шеф Клуба посланика опозиционе Српске демократске странке (СДС) Вукота Говедарица је рекао да Народна скупштина РС разматра акт о којем ће на крају, пошто што у вези с њим у Већу народа РС Бошњаци потегну витални национални интерес, расправљати управо Уставни суд БиХ.

Шеф клуба посланика опозиционе Партије демократског прогреса (ПДП) Игор Црнадак изразио је сумњу у проводивост закона, затраживши од власти РС појашњење како мисле спречити припаднике државне Агенције за истрагу и заштиту (СИПА) да хапсе оне који не буду поштовали одлуке Уставног суда, што је по Кривичном закону БиХ кривично дело.

Доношење овог закона предложили су председник РС Милорад Додик, Влада РС и група народних посланика после одлуке Уставног суда да пленарне седнице може одржавати и ако њима не присуствује најмање троје судија које је изабрао Представнички дом Парламента Федерације БиХ и најмање један судија којег је изабрала Народна скупштина Републике Српске.

Претходно је судија из РС Златко Кнежевић, под притиском власти из РС, отишао на боловање, док је други српски судија Миодраг Симовић раније отишао у пензију.

Народна скупштина РС на његово место није именовала новог судију, као што ни парламент Федерације БиХ није именовао једног хрватског судију који треба да наследи Мату Тадића, који је отишао у пензију.

Уставни суд БиХ има девет судија, четири судије које бира Представнички дом партламента Федерације БиХ, двоје судија које бира Народна скупштина РС и троје страних судија, које именује Европски суд за људска права, уз консултације са Председништвом БиХ.

После ове посебне седнице одмах ће бити одржана и друга, на којој ће се посланици изјаснити о вету српског члана и председавајуће Председништва Жељке Цвијановић на неколико споразума дефинисаних Берлинским процесом.

(Н1)