Уставни суд БиХ: Пољопривредно земљиште у Републици Српској припада држави БиХ

Уставни суд Босне и Херцеговине је одлучио у корист Бошњака и Хрвата (седам делегата Вијећа народа Републике Српске) да се сво пољопривредно земљиште у Републици Српској сматра имовином Босне и Херцеговине, а не ентитета, како је то изгласала Скупштина РС, крајем 2019.

Одлуком, донесеном на дводневној сједници 6. и 7. фебруара, Уставни суд БиХ је оспорио дијелове Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске.

Чланом 53. Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске је прописано да предметно пољопривредно земљиште које је по својој природи јавно добро, односно државно власништво, по сили закона постаје власништво и посјед Републике Српске.

"Уставни суд је утврдио да је оспорена одредба противна члану И/1, члану ИИИ/3.б) и члану ИВ/4.е) Устава БиХ јер се ради о искључивој надлежности БиХ у регулирању питања државне имовине", саопштено је из овог суда.

Посланик Коалиције Заједно за Босну и Херцеговину, Един Рамић, објашњава да до оваквих ситуација долази, јер питање државне имовине није регулисано на нивоу Босне и Херцеговине због опструкција из РС.

"Они опструирају доношење таквог закона на нивоу Босне и Херцеговине, а онда ту област покушавају да регулишу на подручју ентитета. Први закон који је оспорен из те области јесте питање забране располагања државном имовином, којег је оспорила Канцеларија високог представника (ОХР) 2005. и 2011.године. Уставни суд Босне и Херцеговине је у образложењу те одлуке врло јасно третирао пут како треба регулисати и шта се сматра државном имовином. Међутим, то очигледно Владу Републике Српске не интересира нити их је занимала било каква расправа у Народној скупштини гдје смо указивали на могућност да се ти закони оспоре. Ради се о четири или пет закона“, наводи Рамић.

Уставни суд Босне и Херцеговине, такође, је одлучујући о захтјеву седам делегата из клуба Бошњака у Вијећу народа Републике Српске оцијенио неуставним и више чланова Закона о унутрашњој пловидби Републике Српске.

Према мишљењу Уставног суда, питања која се односе на пловидбу међудржавним и међународним ријекама, као и надлежност у вези с тим између државних и ентитетских органа требају се регулирати законом који ће бити донесен на државном нивоу јер су та питања, према наведеним одредбама Устава Босне и Херцеговине, у искључивој надлежности државе БиХ.

(Радио Слободна Европа)