Ursula fon der Lajen posle radnog ručka za „lidere Zapadnog Balkana“: Svih šest zemalja pripada Evropi. Aleksandar Vučić: Sve smo ispunili, sve potpisali, prvi novac ćemo dobiti krajem oktobra

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen organizovala je u Briselu radni ručak na kojem je tema bila evropski Plan rasta za Zapadni Balkan. Lajen je izjavila da „svih šest zemalja“ Zapadnog Balkana pripada Evropi i da njen tim radi na njihovom približavanju Evropskoj uniji. Nakon ručka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se nada da će prva tranša novca predviđenog ovim planom mogla da bude uplaćena „već krajem oktobra“.

Uoči radnog ručka koji je organizovala za lidere sa Zapadnog Balkana, Fon der Lajen je na društvenoj mreži Iks napisala da EU približava ekonomije i tržišta zapadnobalkanske šestorke svojim ekonomijama i tržištima pomoću Plana rasta za Zapadni Balkan.

„Danas sam ugostila lidere šest zapadnobalkanskih partnera. Svih šest zemalja pripada Evropi. To je ono na čemu radimo. Paralelno, približavamo njihove ekonomije i tržišta našim pomoću našeg Plana rasta za region vrednog šest milijardi evra“, navela je Fon der Lajen.

Ona je uz tu poruku objavila snimak na kojem se vidi kako dočekuje lidere, među kojima su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijeri Crne Gore, Kosova, Albanije i Severne Makedonije, Milojko Spajić, Aljbin Kurti, Edi Rama i Hristijan Mickoski, i predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto. Na radnom ručku je bio i odlazeći evropski komesar za proširenje Oliver Varheji.

Today I received the leaders of the six Western Balkan partners.

All six countries belong in Europe.

This is what we are working on.

In parallel, we are bringing their economies and markets closer to ours with our €6 billion Growth Plan for the region. pic.twitter.com/FDk7fPeXLc

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) September 19, 2024

Predsednik Srbije kazao je novinarima posle tog radnog ručka da je Srbija ispunila sve kriterijume iz Plana rasta. Radi se, naime, o prvih sedam posto Plana koji treba da se odobri.

„Sve smo ispunili, sve potpisali, mislim da samo jedna zemlja nije došla sa ispunjenim kriterijumima“, kazao je Vučić.

Vučić je rekao da je „naša tranša 112 miliona evra“. „Od toga je 32 miliona poklon, a 80 miliona evra su na kredit na 40 godina, to je gotovo džaba novac, pod najpovoljnijim uslovima i ide nam u javni dug, da znaju građani“, naveo je.

Ali, kako je rekao, novac nije najvažnija stvar, već reforme.

„Prave, istinske reforme su od najvećeg značaja za nas. U celoj agendi rasta za Srbiju je predviđeno 1,580 milijardi, od toga je 380 miliona poklon, a 1,2 milijarde su ovi povoljni krediti. Hvala im mnogo, deo su budžetska sredstva, a deo projektno finansiranje“, dodao je Vučić.

Na pitanje koliko je realno jedinstveno tržište Zapadnog Balkana, Vučić je rekao da je to „osnovni uslov za pristupanje jedinstvenom evropskom tržištu“.

„Svi koji to prihvataju ostaju u igru, ko ne prihvati, ispada iz igre. Mi ostajemo u igri, mi želimo otvoreni Zapadni Balkan, slobodni protok robe i usluga. Bolje da vam ne kažem šta je bio argument iz Prištine – da se Srbi teroristi penju u kamione sa udžbenicima i mlekom, pa će to da ih ugrozi. Ja sam na to reagovao vrlo snažno“, ispričao je.

Pregovori o klasterima – u decembru

O evrointegracijama i pomaku u poglavljima, odnosno klasterima, Vučić kaže da će nastavak tih pregovora biti – u decembru.

„Ja verujem da će biti u decembru. Ali, zavisi od političkih uslova i drugih stvari vezanih za pojedine zemlje a ne samo za ljude u Briselu. Nadam se da je moguće u decembru da se desi. Ali, ovo što se tiče Agende rasta i reformskih procesa očekujem u oktobru, verujem da ćemo prvi novac dobiti krajem oktobra ili početkom novembra“, izjavio je Vučić.

Vučić je izjavio i da je sa Ursulom fon der Lajen, osim razgovora o evropskom putu, razgovarao i o tome da Srbija od 1. januara postane deo SEPA (Single European Payment Area).

„To je važno ne samo zbog plaćanja doznaka, već i zbog naših pre svega manjih preduzeća, zbog naših kompanija“, rekao je.

Vučić je rekao da, bez obzira na našu krivicu i tehnička kašnjenja u pojedinim aspektima, poput SEPA, ostaje pri uverenju da „smo uspeli da uskočimo u taj voz“ i da će Srbija od 1. januara biti deo onoga što se naziva Single European Payment Area.

Bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović rekao je ranije danas za N1 da se Zapadni Balkan, kada je u pitanju ekonomski rast, u proseku između 27 i 50 posto od prosečnog rasta EU.

„Dakle, jako smo nisko. I ovo je sada injekcija od šest milijardi evra koje bi trebalo u idealnom scenariju da pomogne da u narednih 10 godina udvostručimo ekonomski rast i malo se približimo proseku“, naglasio je Svilanović.

(N1)