UN: Crno more uništavaju preterani ribolov, prljave reke, brane i klimatske promene

 Život u Crnom moru sve je siromašniji zbog njegove poluzatvorenosti koja dovodi do slabijeg protoka kiseonika i drugih materija, a situaciju dodatno pogoršavaju preterani ribolov, prljave reke, izgrađene brane, invanzivne vrste i promena klime, upozoreno je ove nedelje na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.

Specifičan položaj Crnog mora, koje sa Sredozemnim spaja Bosforski moreuz, uzrokuje slabi protok vode što dovodi do brojnih problema u bioraznolikosti tog područja.

„Crno more je blizu takozvane crvene linije iza koje bi proces propadanja ekosistema mogao da postane nepovratan“, upozorila je dr Radoslava Bekova sa Instituta za okeanologiju Bugarske akademije nauka u studiji „Bugarsko ribarstvo i akvakulture u Crnom moru“, dodajući da na bioraznolikost najveći uticaj ima industrijski ribolov.

Zalihe ribe se ubrzano smanjuju, a izumiranje pojedinih vrsta dostiglo je kritičan nivo. Najugroženije su skuša, jesetra i haringa, a izrazito je ugrožen obični delfin, navodi se u studiji koju je u saradnji s bugarskom akademijom objavila Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF).

Crno more ugrožavaju i klimatske promene, zagađenje i sve lošije stanje obale. Prema nedavnim istraživanjima, najvidljiviji zagađivač je plastika koja čini 85 posto smeća, a promena klime utiče na višu temperaturu mora.

Bugarski evroposlanik Ivo Hristov iz redova socijaldemokrata upozorio je u Evropskom parlamentu prošle nedelje da su u opasnosti sve vrste osim papaline. Evroparlamentarci su u sredu na plenarnoj sednici usvojili njegov izveštaj „o izazovima i mogućnostima za crnomorski ribarski sektor“, u kojem poziva na preduzimanje hitnih mera.

Sve veće mrtve zone

Sve su veća područja sa izrazito niskom zasićenošću kiseonikom (poznata kao mrtve zone) gde život ribljeg fonda nije moguć. Gotovo 90 odsto vode toliko je siromašno kiseonikom da je nastanjiv samo površinski sloj.

Prirodnu ravnotežu narušavaju različiti antropogeni faktori, poput industrijske proizvodnje i poljoprivrede, a zbog intenzivne gradnje brana i sistema navodnjavanja proteklih decenija smanjen je dotok slatke vode i kiseonika.

Gradnja brana, osim toga, sprečava migraciju pa je ribama onemogućeno da dođu do svojih tradicionalnih područja mrešćenja, pa Hristov u izveštaju poziva na stvaranje koridora.

Zbog degradacije staništa, poremećaja migracijskih koridora, prekomernog iskorišćavanja radi kavijara i mesa, kao i zbog zagađenja, jesetra je u Dunavu i Crnom moru na rubu izumiranja, pa je hitno potrebno uspostaviti područja u kojima se može oporaviti, upozorava se u izveštaju bugarskog poslanika.

Ribolov jesetre u Bugarskoj i Rumuniji trenutno je zabranjen.

(N1)