УН: Црно море уништавају претерани риболов, прљаве реке, бране и климатске промене

 Живот у Црном мору све је сиромашнији због његове полузатворености која доводи до слабијег протока кисеоника и других материја, а ситуацију додатно погоршавају претерани риболов, прљаве реке, изграђене бране, инванзивне врсте и промена климе, упозорено је ове недеље на пленарној седници Европског парламента.

Специфичан положај Црног мора, које са Средоземним спаја Босфорски мореуз, узрокује слаби проток воде што доводи до бројних проблема у биоразноликости тог подручја.

„Црно море је близу такозване црвене линије иза које би процес пропадања екосистема могао да постане неповратан“, упозорила је др Радослава Бекова са Института за океанологију Бугарске академије наука у студији „Бугарско рибарство и аквакултуре у Црном мору“, додајући да на биоразноликост највећи утицај има индустријски риболов.

Залихе рибе се убрзано смањују, а изумирање појединих врста достигло је критичан ниво. Најугроженије су скуша, јесетра и харинга, а изразито је угрожен обични делфин, наводи се у студији коју је у сарадњи с бугарском академијом објавила Светска организација за заштиту природе (WWФ).

Црно море угрожавају и климатске промене, загађење и све лошије стање обале. Према недавним истраживањима, највидљивији загађивач је пластика која чини 85 посто смећа, а промена климе утиче на вишу температуру мора.

Бугарски европосланик Иво Христов из редова социјалдемократа упозорио је у Европском парламенту прошле недеље да су у опасности све врсте осим папалине. Европарламентарци су у среду на пленарној седници усвојили његов извештај „о изазовима и могућностима за црноморски рибарски сектор“, у којем позива на предузимање хитних мера.

Све веће мртве зоне

Све су већа подручја са изразито ниском засићеношћу кисеоником (позната као мртве зоне) где живот рибљег фонда није могућ. Готово 90 одсто воде толико је сиромашно кисеоником да је настањив само површински слој.

Природну равнотежу нарушавају различити антропогени фактори, попут индустријске производње и пољопривреде, а због интензивне градње брана и система наводњавања протеклих деценија смањен је доток слатке воде и кисеоника.

Градња брана, осим тога, спречава миграцију па је рибама онемогућено да дођу до својих традиционалних подручја мрешћења, па Христов у извештају позива на стварање коридора.

Због деградације станишта, поремећаја миграцијских коридора, прекомерног искоришћавања ради кавијара и меса, као и због загађења, јесетра је у Дунаву и Црном мору на рубу изумирања, па је хитно потребно успоставити подручја у којима се може опоравити, упозорава се у извештају бугарског посланика.

Риболов јесетре у Бугарској и Румунији тренутно је забрањен.

(Н1)