Умрла Јованка Броз

После тешке болести, у осамдесет деветој години живота, умрла је Јованка Броз, супруга некадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.

Она је преминула у београдском Ургентном центру.

Да је тешко билесна до скоро нико није ни знао. Тек када јој је јако позлило крајем августа, јавност је сазнала да госпођа Броз болује од рака. Тада је примљена у ургентни центар у јако лошем стању. Она је тада реанимирана и лекари су се буквално борили за њен живот.

(НСПМ)

Ивица Дачић изразио саучешће породици Јованке Броз

Београд -- Премијер Ивица Дачић изразио је саучешће породици Јованке Броз која је данас преминула у Београду.

Дачић је упутио телеграм са изразима најдубљег саучешћа породици Јованке Броз, истичући да "њеном смрћу одлази и један од последњих најпоузданијих сведока историје наше некадашње државе, која је прогоном платила ту чињеницу".

"На жалост, историјска неправда према њој почела је да се исправља тек пред крај на њеног живота. Влада Републике Србије сматра да Јованка Броз треба да буде сахрањена поред свог супруга Јосипа Броза Тита и у том смислу ће донети одговарајуће одлуке", наведено је у телеграму.

Расим Љајић: Влада сутра одлучује о сахрани Брозове, највероватније у Кући цвећа

Београд -- Министар Љајић изјавио да ће Влада сутра вероватно да одлучи да Јованка Броз буде сахрањена у Кући цвећа, у суседној просторији од оне где је сахрањен Тито.

Расим Љајић је рекао за Б92 да би тиме била бар делимично исправљена неправда према удовици доживотног председника СФРЈ.

Сутра ће бити одлучено и о времену и месту сахране, рекао је Љајић, и додао да су у току консултације са члановима њене породице.

Јованка Броз биће сахрањена у просторији уз Титов гроб

Пошто би сахрана у самој крипти у Кући цвећа била компликована због померања мермерне плоче тешке неколико тона, али и законске процедуре, јер је Кућа цвећа направљена као маузолеј, представници државе раније овог месеца предложили су породици Јованке Броз да она буде сахрањена у просторији уз Титов гроб. Пороодица се сложила са таквим предлогом, па ће последња жеља госпође Броз бити испуњена.

Представници Управе за заједничке послове републичких органа, генералног Секретаријата Владе Србије, министарства које води Расим Љајић и сестрић Јованке Броз Горан, заједно са представницима Музеја историје Југославије почетком овог месеца обишли су Кућу цвећа како би установили могућности сахране некадашње прве даме бивше Југославије.

Установљено је да је опција подизања девет тона тешке плоче од белог венчачког мермера најмање реална. То би, наиме, био прилично компликован и скуп подухват. Отежавајућу околност представља и то што се, како је "Блиц" сазнао, целокупна документација о изградњи Куће цвећа налази у Војци Србије, будући да је радове на њој изводило Војно грађевинско предузеће "Бели поток".

Још један проблем био је формалне природе, с обзиром на то да се, према Закону о гробљима, умрли покопавају само на местима која су за то одређена општинским одлукама. Тито је, наравно, сахрањен по посебном закону.

Међутим, у Влади Србије су истакли да не постоји никаква стриктна забрана да у Кући цвећа буде сахрањен још неко.

Кућа цвећа је, иначе, из резиденције у маузолеј претворена за свега неколико месеци, током којих је уместо фонтане, смештене у средишњем делу некадашње зимске баште, ископано гробно место. Па, пак, последњи радови завршени су непосредно пе почетка Титове сахране 8. маја 1980. године.

Посмртни остаци биће пребачени у капелу Клинчког центра

Посмртни остаци Јованке Броз остаће у Ургентном центру све док породица не дође да их преузме, каже за "Блиц" проф. др Миљко Ристић, директор Клиничког центра Србије.

" Дужни смо да чувамо тело у болничком кревету два сата након смрти. Након тога тело се преноси у капелу Клиничког центра. С обзиром да је Јованка умрла у Ургентном центру, њени посмртни остаци ће ту и остати, јер ова болница има сопствену капелу - објашњава др Ристић.

За свега 72 сата, од тренутка када је 4. маја увече обајвљено да је Тито умро, изебонирана је површина од 200 квадрата у чијем склопу је била гробница, простор за мимоход и трибине за више од сто светских државника.

Светлана Палић/М.Р. Петровић

(Блиц)

Вест о смрти Јованке Броз ударна у медијима региона

Београд/Љубљана/Загреб -- Вест о смрти Јованке Броз ударна је и у медијима региона. Јутарњи лист: Некадашња краљица Југославије отишла у 89. години живота.

У многим медијима из региона централно место заузела је вест о смрти удовице доживотног председника некадашње СФРЈ Јосипа Броза Тита.

Регионални медији, уз вест о смрти, пишу о њеном тешком животу у изолацији која је трајала више од три деценије и наводе делове из биографије некадашње прве даме СФРЈ.

Словеначко "Дело" вест је објавило под насловом: "Јованка Броз: Опасна владарка из сенке или трагична жртва?". На насловној страни су и бројни текстови о животу и протеклим "критичним" данима Јованке Броз. Дневник наводи: Умрла је најпознатија и најмистериознија жена у социјалистичкој Југославији.

Јутарњи.хр пише: Некадашња краљица Југославије отишла је у 89. години живота. Пуних 33 године након што је постала удовица најмоћнијег човека са ових простора Јосипа Броза Тита.

"Управо је она својом појавом и трагичним животом најбоља персонификација те несрећне земље која је нестала у вихору крвавог рата. Млада, једра партизанка након блиставе ратне победе и заузимања власти постаје супруга већ тада харизматичног партизанског вође и "највећег сина наших народа и народности" готово 30 година старијег. Идеолошки идеална брачна комбинација за државу коју је он осмислио, он Хрват она Српкиња", пише Јутарњи.

"Прича о Јованки Будисављевић, првој дами међу другарицама и првој удовици Југославије, фасцинатна је, готово холивудска. Пепељуга комунизма: од личког “чобанчета” и партизанске болничарке до краљице из бајке којој је свет био под ногама, да би се касније “покондирила” и пала у политичким сплеткама којима није била дорасла да би у старости завршила као трагична личност и паћеница. Но, у свим тим улогама она је била на висини па тако и у овој задњој", наводи се у тексту Јутарњег листа.

Јутарњи на насловној страни свог портала истиче и почетком октобра објављени текст у коме се каже да је Брозова "посвађала Србију" и "узнемирила и узбуркала србијанску јавност својим захтевом" да буде сахрањена у Кући цвећа. "Жеља бивше прве даме Југославије отворила је низ питања - од оних етичких до техничких. Воде се расправе о томе како помаћи пар тона тешку мермерну плочу с Титовог гроба и, на крају, би ли то Тито уопште желео", наводи Јутарњи лист.

Подсетимо, премијер Србије Ивица Дачић је данас изјавио да Влада Србије сматра да Јованка Броз треба да буде сахрањена у Кући цвећа.

И медији у БиХ и Црној Гори објавили су биографије и вест о смрти Јованке Броз на насловним странама медијских сајтова.

Македонски медији, с друге стране, мање су пажње придали овој вести него портали других земаља бивше Југославије. Кратка вест о смрти објављена је на неколико медијских портала, без посебног истицања.

Светски медији: Јованка Броз, од гламура до заборава

Стране новинске агенције и медији пренеле су данас вест да је удовица бившег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, Јованка Броз преминула, уз коментаре да је, после смрти супруга, била заборављена, али и да је за његовог живота уживала у разметању и гламуру.

Британска агенција Ројтерс објавила је да је умрла "Јованка Броз, која је три деценије била прва дама Југославије, али је остала заборављена и без државе пошто је рат разорио социјалистичку федерацију коју је изградио њен муж Тито".

Рођена у Хрватској, Јованка је прво била медицинска сестра у партизанима током Другог светског рата, затим Титова лична секретарица, а на крају је 1952. постала њега жена.

Британска агенција наводи да је Тито био 32 године старији од ње и да се налазио на челу федерације од 22 милиона становника, која је балансирала између истока и запада током "хладног рата".

Та агенција истиче да су, за разлику од безличних и озбиљних комунистичких лидера совјетског блока, Тито и његова супруга уживали у разметању и гламуру.

Америчка агенција АП је објавила да је умрла "удовица бившег југославенског диктатора Јосипа Броза Тита", која је са њим била у браку готово 30 година.

АП је навео да је Тито, чији су се герилски борци - партизани борили против немачких нацистичких окупатора током Другог светског рата, дошао на чело Југославије након завршетка рата. Та агенција наводи да је он све до своје смрти 1980. године гвозденом руком владао мултиетничком федерацијом.

Та америчка агенција истиче да су наследници Тита на челу државе касније Јованку Броз лишили њених права, услед чега је она практично била у кућном притвору.

Француски АФП је навео да је "удовица бившег југословенског комунистичког диктатора" Тита преминула данас услед застоја у раду срчаног мишића, додавши да је она након мужевљеве смрти "провела око 30 година у изолацији и сиромаштву".

АФП наводи да је Јованка Броз, на коју су Титови политички сарадници сумњали да је планирала државни удар, стављена неколико године пре смрти мужа 1980. у готово кућни притвор.

Франс прес истиче да се Јованка последњи пут у јавности појавила на Титовој сахрани у мају 1980. године, а након његове смрти је била присиљена да напусти некадашњу српску краљевску палату, у којој је брачни пар Броз живео у луксузу. Та агенција додаје да су тада Јованки одузети лични документи, који су јој српске власти поново уручиле тек 2009. године, кад је добила и пензију.

Немачки електронски медији и штампа у онлајн издању наводе да је деценијама живела изолована, у немилости у запуштеној кући, а последње дане провела у болници.

Лист ''Зидојче цајтунг'' је с малим изменама поновио један раније објављен портрет Јованке, наводећи да је живела у условима које сиромашни Срби познају из сопствених живота и да је скоро четири деценије била у немилости, далеко од јавне сцене ''којом је деценијама брилијантно и виртуозно владала, као ни једна друга жена социјалисточог лагера''.

Указујући на то да је од Титове смрти, пре 33 године, Јованка Броз живела изоловано и у скромним материјалним условима и да јој је богаство и луксуз, у коме је живела било одузето, а контакти с остатком света ограничени и забрањени, лист наводи да је пад Јованке Броз био исто толико велики, као што је био и њен метеорски успех.

''Зидојче цајтунг'' пише да је Јованка Броз својом лепотом, елеганцијом и осмехом који зрачи, пленила у Београду и на више од 100 иностраних путовања с Титом.

Према наводима овог листа, Јованка Броз је шездесетих година имала, иза кулиса, растућу политичку улогу, а седамдесетих година, када је почела борба за Титовог наследника, његово окружење оптужило да је шпијун Москве и да планира војни пуч.

У листу се наводи да је Тито који је, како се каже, Јованку дуго у себи волео, у лето 1977. године искључи је Јованку из јавог живота, али да није тражио развод.

(Б92-Танјуг)

Биографија Јованке Броз

Јованка Будисављевић је рођена 7. децембра 1924. селу Пећанима, у Лици као друго дете у породици. Са 17 година је ступила у Савез комунистичке омладине Југославије.

У 21. години је добила два Ордена за храброст, а такође је и носилац Партизанске споменице 1941. Јосипа Броза Тита је упознала приликом немачког десанта на Дрвар 1944. године.

Како је тачно млада партизанка из Лике постала жена југословенског комунистичког вође није сасвим јасно.

Према једној верзији, одмах након завршетка Другог светског рата, министар унутрашњих послова Александар Ранковић је затражио од својих републичких подсекретара да му пошаљу групу проверених девојака за рад у Маршаловом кабинету.

Од око 50 кандидаткиња, Ранковић је наводно одабрао пет девојака и лично их представио Титу коме се допала партизанка Јованка Будисављевић, стара 24 године.

Ову верзију је потврдио генерал Ђоко Јованић, који је био на челу југословенске Контра-обавештајне службе, према којој је управо он одговорио на Ранковићев захтев и предложио Јованку за Титову сарадницу.

Друга верзија тврди да је Јованку одабрао Иван Стево Крајачић, тадашњи повереник НКВД-а за Југославију, одакле вероватно потиче прича која приказује Јованку као совјетског шпијуна.

Трећа верзија, овог пута од бившег генерала ЈНА Марјана Крањца, каже да је Јованка додељена Маршалу већ 1945. године као хигијеничарка задужена за контролисање хране и чистоће и здравља особља. После смрти велике Титове љубави Даворјанке Пауновић 1946. године, Јованка је, према Крањцу, постала Титова лична секретарица.

Тито и Јованка тајно су се венчали 1952. године. Апсолутни господар Југославије од Јованке је био старији 32 године.

Тито и Јованка на венчању са кумовима Александром Ранковићем и Иваном Гошњаком

Седамдесетих година однос између Јованке и Тита постао је тема оштрих политичких расправа.

Оптуживали су је да ради против супруга, да жели власт, планира пуч, да је совјетски шпијун. Оптужбе је негирала. Последње три године маршаловог живота били су раздвојени, иако се званично нису развели.

После смрти супруга 1980. године одузели су јој кућу, имовину, документа. Повукла се из јавности, а тек 2009. добила је личну карту.

Нико не зна колико се Јованка Броз мешала у државну политику и да ли је била више од обичне супруге. Многи верују да је била жртва амбиција разних политичара.

Није пристала да изнесе своју верзију приче о догађањима у бившој Југославији, иако су од ње интервју тражили и Руси, Американци, Енглези. За камере је остала нема. Можда ће мемоари, за које многи тврде да је писала, открити тајну.

(РТС)