Ulrike Lunaček: Evropa neće drugi Kipar

Ponovno uvođenje graničnih kontrola u Evropskoj uniji i nesolidarne mere u ekonomskoj i politici prema imigrantima su bile teško iskušenje za zajednicu 27 država, bar prema mišljenju Ulrike Lunaček, poslanice Evropskog parlamenta iz austrijskih “Zelenih”, koja je zadužena da u tom telu referiše i o pitanjima Kosova.

Ima li odjeka na pismo vas i vaših kolega Hanesa Svobode i Tanje Fajon o liberalizaciji viznog režima za Kosovo?

– Od mađarskog predsedništva EU smo dobili uveravanja da će se o tome raspravljati u junu na sesiji Saveta ministara u širem kontekstu bezviznog režima. Još jedan problem u državama članicama Evropske unije je novi talas azilanata iz Srbije i Makedonije, koji putuju zahvaljujući viznim slobodama, posebno u Belgiju i Švedsku. To ima veliki uticaj na naše napore za otvaranje viznog dijaloga sa Kosovom, jer svaka dalja odluka u vezi s Kosovom zavisi od rezultata procena “viznih poruka” u mehanizmu monitoringa Srbije i Makedonije. Zbog toga Srbija i Makedonija treba da preduzmu oštre mere da bi poručile jasno svojim građanima da putovanje bez viza nije za one koji traže azil.

Kako komentarišete odluku predsednika Tadića da ne ide u Poljsku budući da je predsednica Kosova Atifete Jahjaga bila prisutna na Samitu zemalja centralne i jugoistočne Evrope?

– Jedan od ciljeva dijaloga Kosovo - Srbija su „dobrosusedski odnosi”. Srbija, dakle, mora da pokaže da je spremna da ih razvija s nezavisnim Kosovom. I zato sam veoma kritična prema takvom stavu predsednika Tadića. Potpuno je neprihvatljivo da zemlja koja je sa susednom državom u dijalogu u kome posreduje EU i u procesu na putu ka integraciji u Uniju, bojkotuje međunarodne konferencije. Hapšenje Mladića je bio nužan i dugo očekivan korak. Ali, Srbija ne sme da se zadovolji time kako bi dobila status kandidata. Razvijanje dobrih odnosa sa susednim nezavisnim Kosovom će takođe biti važno. Stoga je bojkot međunarodnih konferencija, poput ove u Varšavi, ili još jedan nedavni primer – odsustvo srpskih parlamentaraca na sednici o Zapadnom Balkanu koja je u Evropskom parlamentu održana u aprilu – nedopustivi su.

Kakvo je vaše viđenje ideje podele Kosova?

– Iz mog ugla, a takvo mišljenje deli velika većina u Evropskom parlamentu, jasno je da ni status Kosova niti njegova podela ne mogu biti tema u dijalogu između Srbije i Kosova.

Da li ste zadovoljni tokom pregovora između Beograda i Prištine?

– Ne mogu da ocenjujem dosadašnje rezultate. Prerano je za jasnu sliku o tome šta će se postići. Stvarna rešenja za poboljšanje života građana će morati da se nađu. U okviru ovog dijaloga je, takođe, da se obe zemlje približe Evropskoj uniji.

Da li je uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju priznavanje nezavisnosti Kosova, za šta se vi zalažete?

– Nakon dobijanja statusa kandidata – a koji je moguć samo ako bude napretka dijaloga Kosovo - Srbija, između ostalog – Srbija će morati da ispuni mnogo više uslova na putu da postane članica Evropske unije, što ja podržavam. Sigurna sam da su Vlada Srbije i druge institucije svesni da niko u EU neće iskreno prihvatiti drugi Kipar, odnosno podeljenu zemlju s granicama koje nisu prihvatljive za sve, a koja treba da postane članica Evropske unije.

(Dnevnik)