Улф Брунбауер: За Србију јасан услов за пријем у ЕУ треба да буде признање Косова, у супротном треба прекинути процес интеграције

 Стручњак за југоисточну Европу Улф Брунбауер оценио је да Берлински процес није постигао оно чему су се становници Западног Балкана надали - да убрза улазак њихових земаља у Европску унију, и да у региону све већи број људи више и не верује у процес евроинтеграција.

„Имам утисак да се напредак постигнут последњих година поново поништава. У зависности од политичке оријентације појединих влада, констатно долази до разграђивања демократских инстзитуција“, рекао је Брунбауаер, који је професор историје источне и југоисточне Европе на универзитету зу Регенсбургу, за данашњи немачки дневник ТАЗ (Дие ТГЕСЗЕТЗУНГ.

Брунбауаер, који је у Лајбниц институту директор одељења за источну и југоисточну Европу, рекао је да и медији на Западном Балкану самит Берлинског процеса доживљавају као показну вежбу и прилику да се мало привуче пажња међународне заједнице на регион, али да нико не верује да је чланство у ЕУ могуће пре 2030. године.

Упитан како види будући развој Западног Балкана, Брунбауер је рекао да је „све више песимиста“. „Плашим се да ће за неколико година једва неко и живети у тим земљама. Тада ће постојати само политичка елита која ће владати сама собом и малобројним старим људима који не могу да емигрирају“, рекао је Брунбауер.

Зато би, нагласио је, за њега најбоље решење за Западни Балкан било „решење у виду великог праска“. „Брз и истовремени пријем свих шест земаља у Европску унију. Временски различит пријем само ће донети више проблема него решења. Истовремено треба да буде јасно да те земље, првенствено Србија, прво треба да реше своје билатералне конфликте“, рекао је Брунбауер.

Прецизирао је да за Србију јасан услов за пријем треба да буде признање Косова, и да у супротном треба прекинути процес интеграције. „ЕУ мора да престане да својим субвенцијама финансира корупиране елите“, закључио је Брунбауер.

Он је додао да не очекује ништа ни од завршне изјаве немачког канцелара Олафа Шолца, јер ће она „најкасније за месец дана бити заборављена“, а то „неће бити прва завршна декларација која ће доживети такву судбину“.

„ЕУ поставља двоструке стандарде. Тако то виде људи на терену. Са једне стране, виде да постоје земље попут Мађарске, које константно крђе европско право. Тамо више нема функционалне демократије. И људи се питају: зашто се пред моју земљу постављају тако висока очекивања, када и саме чланице ЕУ разграђују демократију“, рекао је Брунбауер за левишарски дневник ТАЗ.

Брунбауер је рекао да је званично и даље на снази оно што је канцелар Шолц рекао 2022. године да земље Западног Балкана што је могуће брже жели да види у ЕУ, али је додао да у овом тренутку не види политичку вољу, и да она можда у највећој мери постоји код Европске комисије.

„После руске инвазије на Украјину регион је јаче дођао у фокус. Немачка је хтећа да спречи да Западни Балкан постане црна рупа где ће Русија изградити свој утицај. Али елан је нестао. Не верујем да су све чланице ЕУ стваро заинтересоване за брзу реализацију чланства (Западног Балкана)“, рекао је Брунбауер.

Говорећи о критеријумима за чланство из Копенхагена, који претпостављају институционалну стабилност и владавину права, Брунбауаер се сагласио да тај критеријум у овом тренутку не испуњава ниједна земља Западниг Балкана. „Али то нису испуњавале ни Бугарска и Русмунија 2007. А ипак је било важно да буду примљене. У то време би негативне политичке последице за ЕУ биле веће да нису примљене“, рекао је професор.

„Требало би са мало маште развити нове моделе приатупања. Тренутно нема превише политичке енергије за то како би ЕУ требало да се интерно промени, како би поново могла да прима“ нове чланице, додао је он.

Теоретска могућност чланства је, према његовим речим, и мотивациони фактор на Западном Балкану, али очигледно није довољна за оконча етаблиране недемократске и коруптивне праксе.

„Овде имамо посла са мазањем очију. Та перспектива постоји, али она није довољна да стварно нешто промени“, оценио је Брунбауер. Оценио је и да би од споразума о слободној трговини ЦЕФТА, било боље када би земље регИона добиле приступ јединственом тржишту ЕУ, што би „могло да се реализује и пре пуног чланства у политичким структурама Уније“.

Међутим, на питање колико је таква постепена интеграција у ЕУ реална, одговорио је да је проблем то што су привреде на Западном Балкану углавном мале и неатрактивне, и да због снажног државног утицаја не постоје праве тржишне привреде.

„Србија је сигурн најизразитији пример. То је земља која је у међувремену на Западном Балкану постала најауторитарнија. Више нема демократије, привреда је корумпирана“, оценио је Брунбауер.

(Бета)