Ukrštanje linija metroa, umesto u centru, u "Beogradu na vodi"; Siniša Mali: Makiško polje - to su milioni kvadrata novog poslovnog i stambenog kompleksa

Gradonačelnik Siniša Mali predstavio je master plan saobraćajne infrastrukture do 2033. po kome će prestonica metro dobiti 2027. Studija izvodljivosti koja će tek biti izrađena predviđa dve linije, a ono po čemu se ideja ove vlasti razlikuje od svih prethodnih od 1968. jeste što je ukrštanje linija metroa, umesto u centru grada, u Beogradu na vodi.

Od Zemuna do Ustaničke, preko Starog grada, u mislima mnogih gradonačelnika dugi niz godina bila je prva metro linija koja će se graditi. Tu liniju u najnovijem planu ima i Siniša Mali, ali je neće graditi prvu.

Ovoga puta potpuno nova strategija metroa povezaće Makiško i Višnjičko polje. U ovom trenutku dve livade. No, prvi čovek prestonice ima objašnjenje.

"Kroz tu prvu liniju metroa Makiško polje, Beograd na vodi, Luka Beograd, Blok 18, Ada Huja - to su projekti koji vam kroz razvoj metroa donose milijarde evra investicija. Makiško polje - to su milioni kvadrata novog poslovnog i stambenog kompleksa", objašnjava Mali.

Baš Makiško polje arhitektama i saobraćajnim inženjerima s kojima smo razgovarali upalo je u oko, jer je za početak reč o vodoizvorištu.

"Nije mi jasno zašto je ta trasa provučena tuda, s obzirom na to da prema rezultatima simulacije tokova na metrou, tu su veoma niski protoci - sedam do osam hiljada putnika na sat po smeru, što je u stvari ispod rentabilnog korišćenja metroa", kaže saobraćajni inženjer dr Ratomir Vračarević.

"Kakve veze ima Makiško polje, nego obećali (Bogoljubu) Kariću i naravno sad mi treba da pravimo prvu liniju da bi njima obezbedili", smatra arhitekta urbanista u penziji Branislav Jovin.

I zaista, u medijima se govorilo da je Bogoljub Karić zainteresovan da na Makiškom polju gradi tzv. "Tesla grad".

"Projekat Tesla grad obuhvata ambicizni međunarodni poslovni centar i jedinstveni centar za šoping i zabavu, celina je okružena stambenim četvrtima po meri čoveka", navela je ranije BK grupa.

Da se ceo metro gradi po meri Beograda na vodi, čini se Branislavu Jovinu, čoveku koji je, prema oceni struke, napravio najozbiljniju studiju o metrou davne 1972. I u svakoj kasnije napravljenoj, linije metroa ukrštale su se u centru grada, na Trgu republike ili Terazijama.

Ne i u poslednjoj u kojoj se linije metroa sreću u Beogradu na vodi. Gde je tu milion i 650.000 građana prestonice, pita se Jovin.

"Pa valjda imaju neko pravo prvenstva oni koji su tu starosedeoci - prvo njima treba da obezbedimo normalan prevoz do svojih radnih mesta, a ovi još ni ne postoje. Da li vi stvarno verujete da će onaj u tim luksuznim stanovima da se vozi metroom? Pa to njima ne pada na pamet", smatra Jovin.

Beograd na vodi, nema sumnje, u budućnosti će generisati veliki broj putovanja i to je, prema rečima našeg sagovornika, verovatno jak motiv da se linija provuče tuda, ali je i skuplji poduhvat.

"Da li će biti podzemno ili nadzemno? Ako je podzemno, tu je problem podzemnih voda, blizina Save... ako je nadzemno, verovatno će to da poskupi celu ovu priču", kaže Vračarević.

Zamera struka gradonačelnika i kad tvrdi da je Smart plan, koji je predstavio pre nekoliko dana, prvo ozbiljno istraživanje saobraćaja, jer činjenice govore drugačije.

Prva istraživanja saobraćaja u Beogradu sprovedena su 1965. Samo tri godine ranije, takva istraživanja, prva u svetu, urađena su u Čikago. Beograd je u tom trenutku za svetom zaostajao samo nekoliko godina. Danas za svetom zaostaje nekoliko decenija.

(N1)