Укрштање линија метроа, уместо у центру, у "Београду на води"; Синиша Мали: Макишко поље - то су милиони квадрата новог пословног и стамбеног комплекса

Градоначелник Синиша Мали представио је мастер план саобраћајне инфраструктуре до 2033. по коме ће престоница метро добити 2027. Студија изводљивости која ће тек бити израђена предвиђа две линије, а оно по чему се идеја ове власти разликује од свих претходних од 1968. јесте што је укрштање линија метроа, уместо у центру града, у Београду на води.

Од Земуна до Устаничке, преко Старог града, у мислима многих градоначелника дуги низ година била је прва метро линија која ће се градити. Ту линију у најновијем плану има и Синиша Мали, али је неће градити прву.

Овога пута потпуно нова стратегија метроа повезаће Макишко и Вишњичко поље. У овом тренутку две ливаде. Но, први човек престонице има објашњење.

"Кроз ту прву линију метроа Макишко поље, Београд на води, Лука Београд, Блок 18, Ада Хуја - то су пројекти који вам кроз развој метроа доносе милијарде евра инвестиција. Макишко поље - то су милиони квадрата новог пословног и стамбеног комплекса", објашњава Мали.

Баш Макишко поље архитектама и саобраћајним инжењерима с којима смо разговарали упало је у око, јер је за почетак реч о водоизворишту.

"Није ми јасно зашто је та траса провучена туда, с обзиром на то да према резултатима симулације токова на метроу, ту су веома ниски протоци - седам до осам хиљада путника на сат по смеру, што је у ствари испод рентабилног коришћења метроа", каже саобраћајни инжењер др Ратомир Врачаревић.

"Какве везе има Макишко поље, него обећали (Богољубу) Карићу и наравно сад ми треба да правимо прву линију да би њима обезбедили", сматра архитекта урбаниста у пензији Бранислав Јовин.

И заиста, у медијима се говорило да је Богољуб Карић заинтересован да на Макишком пољу гради тзв. "Тесла град".

"Пројекат Тесла град обухвата амбицизни међународни пословни центар и јединствени центар за шопинг и забаву, целина је окружена стамбеним четвртима по мери човека", навела је раније БК група.

Да се цео метро гради по мери Београда на води, чини се Браниславу Јовину, човеку који је, према оцени струке, направио најозбиљнију студију о метроу давне 1972. И у свакој касније направљеној, линије метроа укрштале су се у центру града, на Тргу републике или Теразијама.

Не и у последњој у којој се линије метроа срећу у Београду на води. Где је ту милион и 650.000 грађана престонице, пита се Јовин.

"Па ваљда имају неко право првенства они који су ту староседеоци - прво њима треба да обезбедимо нормалан превоз до својих радних места, а ови још ни не постоје. Да ли ви стварно верујете да ће онај у тим луксузним становима да се вози метроом? Па то њима не пада на памет", сматра Јовин.

Београд на води, нема сумње, у будућности ће генерисати велики број путовања и то је, према речима нашег саговорника, вероватно јак мотив да се линија провуче туда, али је и скупљи подухват.

"Да ли ће бити подземно или надземно? Ако је подземно, ту је проблем подземних вода, близина Саве... ако је надземно, вероватно ће то да поскупи целу ову причу", каже Врачаревић.

Замера струка градоначелника и кад тврди да је Смарт план, који је представио пре неколико дана, прво озбиљно истраживање саобраћаја, јер чињенице говоре другачије.

Прва истраживања саобраћаја у Београду спроведена су 1965. Само три године раније, таква истраживања, прва у свету, урађена су у Чикаго. Београд је у том тренутку за светом заостајао само неколико година. Данас за светом заостаје неколико деценија.

(Н1)