Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika: Hoćemo da znamo ko je tačno pisao nacrt Ustava; Visoki savet sudstva: Imamo puno primedbi, neka rešenja su neprihvatljiva

Visoki savet sudstva (VSS) je saopštio da su u radnom tekstu amandmana Ministarstva pravde Srbije na Ustav sva rešenja za jačanja nezavisnog sudstva i sudija potpuno derogirana predloženim sastavom i načinom odlučivanja Visokog sveta sudstva.

VSS navodi da će zbog izuzetnog značaja te teme za sadašnjost i budućnost sudskog sistema, a posebno za nezavisnost i nesmetani rad sudova i sudija dati predloge i primedbe na navedeni tekst koji će biti dostavljen predlagaču.

Tim povodom, kako se dodaje u saopštenju VSS poziva sve sudije da uzmu aktivno učešće u javnoj raspravi.

"Sva predložena pozitivna rešenja koja su u funkciji jačanja nezavisnog sudstva i sudija - kao što je isključiva nadležnost Visokog savet sudstva za izbor i razrešenje svih sudija i predsednika sudova, neposredan izbor članova VSS od stane sudija, potpuno su derogirana predloženim sastavom i načinom odlučivanja Visokog sveta sudstva", navodi se u saopštenju VSS.

"Predloženi sastav Visokog saveta sudstva u kome sudije nemaju većinu i u kome se predsednik obavezno bira iz reda istaknutih pravnika i ima tzv. zlatni glas - koji odlučuje kad je broj glasova jednak, dovodi do toga da o svim bitnim pitanjima iz nadležnosti VSS kojima se garantuje samostalnost i nezavisnost sudova i sudija - izbor, razrešenja, disciplinska odovornost, materijalni položaj odlučuju članovi VSS koje bira Narodna skupština, a koji nisu sudije", navodi VSS.

VSS dodaje da je sadržina i način na koji se predlaže uređivanje ustavnog određenja i nadležnosti VSS u Ustavu neprihvatljiv, tim pre što nije predviđeno da VSS u oblasti finansiranja nema druga prava, osim pravo da predloži Vladi plan sredstava za rad sudova iz svoje nadležnosti, što nije u skladu sa međunarodnim standardima po kojima je materijalna nezavisnost jedan od preduslova pojma sudske nezavisnosti.

"Direktan napad na nezavisnost pravosuđa predstavlja i rešenje predloga Amandmana VIII, da disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova može pokrenuti i ministar nadležan za pravosuđe", navodi se u saopštenju.

U saopštenju se dodaje da postojećim rešenjima disciplinski postupak prema sudiji i postupak razrešenja može inicirati svaki građanin, ali da je pokretanje disciplinskog postupka u isključivoj nadležnosti Disciplinskog tužioca, dok postupak razrešenja pokreće VSS.

VSS navodi da "posebno zabrinjava odredba kojom se na nejasan i nedorečen način kao novi uslov za izbor na sudijsku funkciju uvodi prethodno okončana posebna obuka u instituciji za obuku u pravosuđu".

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika: Ko je pisao nacrt Ustava?

Strukovna udruženja podnela zahtev za dostavljanje informacija od javnog značaja Ministarstvu pravde

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika (USTP) je podnelo zahtev za dostupnost informacija od javnog značaja Ministarstvu pravde, tražeći od njih da obelodane sastav radne grupe koja je izradila nacrt izmena Ustava u oblasti pravosuđa, saopštila je ova organizacija.

Pored toga, USTP je od ministarstva zatražilo i odgovor da li postoji odluka o formiranju te radne grupe, kao i to ko je tu odluku doneo. Udruženje interesuje i da li su vođeni i zapisnici o radu te radne grupe, kao i koju je tačno ulogu u procesu pisanja ustavnih amandmana imao ekspert Venecijanske komisije DŽejms Hamilton.

Kako su saopštili, zahtev za dostavljanje informacija su poslali jer smatraju "da je u interesu pravosudne struke, ali i građana Srbije da imaju uvid u biografije ljudi i njihove reference koji su direktno učestvovali u pripremi nacrta za najviši pravni akt jedne zemlje, a posebno na koji je način navedena radna grupa formirana".

USTP je podsetilo da ni dvadeset dana od podnošenja prethodnog zahteva Ministarstvu pravde još uvek nisu dobili odgovor o tačnom broju polaznika početne obuke na Pravosudnoj akademiji od 2010. godine do danas, a bez odgovora je prošlo njihovo pitanje o količini novca koja je iz budžeta izdvojena za program početne obuke na Pravosudnoj akademiji. Ministarstvo, prema navodima USTP-a, nije odgovorilo ni na pitanje koliko svršenih polaznika Pravosudne akademije ima zasnovani radni odnos sa Pravosudnom akademijom i prima platu iz budžeta Republike Srbije.

"Kako tražene informacije nisu dostavljene u zakonom propisanom roku, USTP je zatražilo hitan odgovor od Poverenika za informacije od javnog značaja, imajući u vidu da su odgovori na zadata pitanja pokazatelj odnosa Ministarstva pravde prema pripadnicima pravosudne struke koji u budućnosti treba da obavljaju funkciju sudije, odnosno zamenika javnog tužioca, a sa tim u vezi se ogleda i njihova (ne) odgovornost prema trošenju sredstava iz državnog budžeta, što smatramo da je od presudne važnosti za postavljanje pitanja daljeg opstanka obrazovne ustanove kao što je Pravosudna akademija", navodi se u saopštenju USTP-a.

(Agencije)