Удружење судијских и тужилачких помоћника: Хоћемо да знамо ко је тачно писао нацрт Устава; Високи савет судства: Имамо пуно примедби, нека решења су неприхватљива

Високи савет судства (ВСС) је саопштио да су у радном тексту амандмана Министарства правде Србије на Устав сва решења за јачања независног судства и судија потпуно дерогирана предложеним саставом и начином одлучивања Високог света судства.

ВСС наводи да ће због изузетног значаја те теме за садашњост и будућност судског система, а посебно за независност и несметани рад судова и судија дати предлоге и примедбе на наведени текст који ће бити достављен предлагачу.

Тим поводом, како се додаје у саопштењу ВСС позива све судије да узму активно учешће у јавној расправи.

"Сва предложена позитивна решења која су у функцији јачања независног судства и судија - као што је искључива надлежност Високог савет судства за избор и разрешење свих судија и председника судова, непосредан избор чланова ВСС од стане судија, потпуно су дерогирана предложеним саставом и начином одлучивања Високог света судства", наводи се у саопштењу ВСС.

"Предложени састав Високог савета судства у коме судије немају већину и у коме се председник обавезно бира из реда истакнутих правника и има тзв. златни глас - који одлучује кад је број гласова једнак, доводи до тога да о свим битним питањима из надлежности ВСС којима се гарантује самосталност и независност судова и судија - избор, разрешења, дисциплинска одоворност, материјални положај одлучују чланови ВСС које бира Народна скупштина, а који нису судије", наводи ВСС.

ВСС додаје да је садржина и начин на који се предлаже уређивање уставног одређења и надлежности ВСС у Уставу неприхватљив, тим пре што није предвиђено да ВСС у области финансирања нема друга права, осим право да предложи Влади план средстава за рад судова из своје надлежности, што није у складу са међународним стандардима по којима је материјална независност један од предуслова појма судске независности.

"Директан напад на независност правосуђа представља и решење предлога Амандмана VIII, да дисциплински поступак и поступак разрешења судија и председника судова може покренути и министар надлежан за правосуђе", наводи се у саопштењу.

У саопштењу се додаје да постојећим решењима дисциплински поступак према судији и поступак разрешења може иницирати сваки грађанин, али да је покретање дисциплинског поступка у искључивој надлежности Дисциплинског тужиоца, док поступак разрешења покреће ВСС.

ВСС наводи да "посебно забрињава одредба којом се на нејасан и недоречен начин као нови услов за избор на судијску функцију уводи претходно окончана посебна обука у институцији за обуку у правосуђу".

Удружење судијских и тужилачких помоћника: Ко је писао нацрт Устава?

Струковна удружења поднела захтев за достављање информација од јавног значаја Министарству правде

Удружење судијских и тужилачких помоћника (УСТП) је поднело захтев за доступност информација од јавног значаја Министарству правде, тражећи од њих да обелодане састав радне групе која је израдила нацрт измена Устава у области правосуђа, саопштила је ова организација.

Поред тога, УСТП је од министарства затражило и одговор да ли постоји одлука о формирању те радне групе, као и то ко је ту одлуку донео. Удружење интересује и да ли су вођени и записници о раду те радне групе, као и коју је тачно улогу у процесу писања уставних амандмана имао експерт Венецијанске комисије Џејмс Хамилтон.

Како су саопштили, захтев за достављање информација су послали јер сматрају "да је у интересу правосудне струке, али и грађана Србије да имају увид у биографије људи и њихове референце који су директно учествовали у припреми нацрта за највиши правни акт једне земље, а посебно на који је начин наведена радна група формирана".

УСТП је подсетило да ни двадесет дана од подношења претходног захтева Министарству правде још увек нису добили одговор о тачном броју полазника почетне обуке на Правосудној академији од 2010. године до данас, а без одговора је прошло њихово питање о количини новца која је из буџета издвојена за програм почетне обуке на Правосудној академији. Министарство, према наводима УСТП-а, није одговорило ни на питање колико свршених полазника Правосудне академије има засновани радни однос са Правосудном академијом и прима плату из буџета Републике Србије.

"Како тражене информације нису достављене у законом прописаном року, УСТП је затражило хитан одговор од Повереника за информације од јавног значаја, имајући у виду да су одговори на задата питања показатељ односа Министарства правде према припадницима правосудне струке који у будућности треба да обављају функцију судије, односно заменика јавног тужиоца, а са тим у вези се огледа и њихова (не) одговорност према трошењу средстава из државног буџета, што сматрамо да је од пресудне важности за постављање питања даљег опстанка образовне установе као што је Правосудна академија", наводи се у саопштењу УСТП-а.

(Агенције)