Удружења Срба са КиМ: Ректор Универзитета у Косовској Митровици ни после 30 дана није одговорио на наш захтев за пријем - због страха од Милана Радоичића?!

Српско национално веће КиМ, Српски национални форум и НП Срба са КиМ „Отаџбина“ упутили су пре 30 дана ректору Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, господину проф. др Небојши Арсићу, захтев за пријем. Обзиром да ни после 15 дана ректор није одговорио, поновљено је писмо са ургенцијом ректор одговори. Нажалост, ни после 30 дана одговор није стигао.

Намера је била да, пре свега, Универзитет својим научним искуством помогне у дефинисању „Оквира стратегије за опстанак нашег народа на Косову и Метохији и Косова и Метохије у Србији“, као и размена мишљења о положају нашег народа у овим трагичном времену. Дакле, о животним, круцијалним темама у борби за опстанак српског народа који је у агонији. И још нешто, за опстанак Универзитета на коме студира неколико хиљада студената и запослено око хиљаду професора и другог наставног особља, Универзитета који је, као и његов народ, егзистенцијално угрожен.

Нажалост, вођство Универзитета, на челу са ректором проф. др. Небојшом Арсићем, није имало ни људску ни интелектуалну храброст да прихвати разговор.

Покушавамо да одгонетнемо који су то разлози да је руководство Универзитета згазило своју интелектуалну част и културу да не одговори на два писма. Која је то сила, која тим „интелектуалним громадама“ замрачила ум, ко их је застрашио и натерао да буду неми посматрачи трагедије свога народа, да буду „безмуди“?

Инсајдери нам кажу, да је та „сила“, онај који их је и поставио.

Јавна је тајна да је та „сила“, у ствари, сива еминенција са Копаоника, Милан Радоичић, који, нажалост, и данас жари и пали и одлучује „о животу и смрти“ остатка српског народа на Косову и Метохији. Он је главни кадровик, он је „именовао“ ректора и његове ближе сараднике, он је „именовао“ декане и продекане на Универзитету у Косовској Митровици. И он, и даље, уз благослов председника Србије, у његову корист контролише и управља нашим најумнијим људима.

Да ли је могуће да је „косовска српска елита“, (професори на Универзитету, директори домова култура, директори школа, директори других установа) у канџама криминогених структура, које већ десетак година „управљају“ судбином Срба на Косову и Метохији, које је Вучић инсталирао на Копаонику одакле они управљају и одлучују „о животу и смрти“ остатка превареног, напуштеног и изданог народа. Како се десило да ови паметни људи постану „безмуди“ интелектуалци!? Које је то мађије учинила несрећна власт у Београду, да косовске јунаке учини „безмудим“?!

Да ли је могуће, ако Ректорат ћути, да ћуте и професори (уз поштовање ретким појединцима) и немо посматрају трагедију свога народа. Има ли веће срамоте и бешчашћа да интелектуална елита ћути вегетирајући уз напуњена „јасла“ од „београдског шићарџије!?

Да ли је могуће да професори умртвљују младости која им је поверена да је учине образованом, достојанственом, национално освешћеном, храбром, са подигнутом главом...!? Зашто свој кукавичлук професори (уз поштовање појединцима) преносе на младост која им је поверена? Зар не виде како се због њихове неодлучности батргају студенти, најкреативнија и најпродуктивнија енергија која им је поверена!?

На велику жалост, данашња универзитетска елита то потврђује. Да и то је могуће!!!

А наиван народ, мислећи да, као што је увек кроз историју било, када је остао без своје државе, без своје власти, када је његово национално биће до темеља уздрмано, да ће га његова елита предводити, а Црква сабрати, остао је изневерен. Нажалост, они који су најпре требали да проговоре, заћутали су!

ЗАШТО?

(Информативна служба СНВ)