Predsednički izbori u Francuskoj: Prema preliminarnim rezultatima, Emanuel Makron (28%) i Marin Le Pen (23%) idu u drugi krug izbora. Treći je Žan-Lik Melanšon sa 20,1% glasova

Aktuelni francuski predsednik Emanuel Makron i krajnje desna Marin Le Pen ući će u drugi krug francuskih predsedničkih izbora, pokazale su prve procene rezultata izbora.

Samo pola sata nakon zatvaranja biračkih mesta, u Francuskoj su objavljeni preliminarni rezultati po kojima očekivano u drugi krug predsedničkih izbora idu aktuelni predsednik Emanuel Makron koji je prema projekcijama osvojio 28 odsto glasova, a kandidatkinja ekstremne desnice Marin le Pen 23 odsto.

Prema prvim izlaznim anketama za predsedničke izbore u Francuskoj, aktuelni predsednik i kandidat partije Republika u pokretu Emanuel Makron osigurao je 28.5 odsto glasova dok je Marin Le Pen, desničarska kandidatkinja Nacionalnog saveza, dobila 23.6 odsto glasova. Ovi rezultati znače da su Makron i Le Pen, kao i 2017. godine, ponovo ušli u drugi krug predsedničkih izbora, koji će se održati 24. aprila.

Sa čak 20.1 odsto glasova, na trećem mestu našao se predsednički kandidat ekstremne levice Žan-Lik Melanšon. Iza njega su bili Erik Zemur sa 7,2 odsto glasova i Valeri Pekres sa 5 odsto.

Interesantno je da su nakon objavljivanja rezultata i Melanšon i Pekres podržali Emanuela Makrona. Isto su uradili i kandidat Zelene koalicije Janik Žado, koji je dobio oko 4.5 odsto glasova, i kandidatkinja Socijalista An Idalgo, gradonačelnica Pariza koja je osigurala oko 1.8 odsto glasova.

"Ne bi trebalo da glasate za gospođu Le Pen. Razumem vaš gnev, ali nemojte mu se prepustiti. Ne dozvolite da vas gnev natera da učinite nešto nepopravljivo. Le Penova ne bi trebalo da dobije nijedan glas", kazao je danas trećeplasirani predsednički kandidat Žan-Lik Melanšon.

Prvi rezultati izlaznih anketa po zatvaranju biračkih mesta na predsedničkim izborima u Francuskoj pokazuju da će se u drugom krugu izbora odmeriti dosadašnji predsednik, centrista Emanuel Makron i kandidatkinja ekstremne desnice Marin Le Pen.

Agencija Frans pres prenosi da je Makron osvojio između 27,6 i 29,7 odsto glasova, a Marin Le Pen između 23,5 i 24,7 odsto.

Treći je kandidat radikalne levice Žan-Lik Melanšon sa 19,8 do 20,8 odsto glasova.

Kako je javila francuska onlajn televizija BFMTV, Makron je osvojio 28,50 odsto, a Le Pen 24,2 odsto.

U prvom krugu je bilo 12 kandidata za predsednika Francuske.

Oko 48,7 miliona registrovanih birača moglo je da glasa od 8 sati ujutro do 19 ili 20 sati kada su se zatvorila birališta u velikim gradovima. Zbog vremenske razlike na nekim se francuskim prekomorskim teritorijima, na primer na Karibima, glasalo već u subotu.

Do 17 sati izlaznost je bila 65 posto, što je 4,4 procenta niže nego 2017. godine.

PARIZ - U Francuskoj se održava prvi krug predsedničkih izbora, a oko 48,7 miliona birača pozvano je da iskoristi svoje pravo glasa i izabere jednog od 12 predsedničkih kandidata - četiri žene i osam muškaraca. Glavni rival sadašnjem predsedniku Emanuelu Makronu je liderka desnice Marin le Pen, ali se sudeći po ispitivanjima javnog mnjenja, očekuje da Makron odnese pobedu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Francuske objavilo je danas da je do podneva glasalo 25,48 odsto birača na predsedničkim izborima, što je manje nego 2017. godine kada je do istog perioda glasalo 28,54 odsto birača, kada je Emanuel Makron izabran za predsednika Francuske, prenosi portal Politiko.

Novi podaci o izlaznosti biće objavljeni u 17 sati po lokalnom vremenu, dok se biračka mesta zatvaraju u 20 sati kada će biti objavljene i izlazne ankete.

Favoriti za drugi krug predsedničkih izbora 24. aprila su Makron i Marin Le Pen, od 12 kandidata.

S obzirom na to da se ne očekuje apsolutna većina glasova ni za jednog kandidata u prvom krugu, dva kandidata s najvećim brojem glasova ulaze u završnicu predsedničke trke u drugom krugu - 24. aprila.

Poslednje ankete daju prednost centristi Emanuelu Makronu s 26 odsto glasova, zatim slede Marin Le Pen s 23 procenta, Žan-Lik Melenšon 17,5 odsto i Erik Zemur sa 9,5 procenata glasova birača.

U drugom krugu, predviđaju ispitivanja javnog mnjenja, Makron bi mogao da pobedi sa 53 odsto glasova, a Le Penova bi dobila 47 procenata.

Posle prvog mandata obeleženog društvenim previranjima i nastojanja da liberalizuje francuske zakone o radu, smanji poreze za najbogatije i privrednike, kao i da preoblikuje transatlantske odnose, Makron je ušao u predsedničku trku s više neizvesnosti nego 2017. godine, u okolnostima rata u Ukrajini i posledične ekonomske krize.

Makron već mesecima vodi u anketama, ali se poslednjih dana, kako pokazuju rezultati ispitivanja javnog mnjenja, sve više smanjuje njegova prednost u odnosu na Le Penovu.

Kandidatkinja desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN), 53-godišnja Le Pen, posle kratkotrajne advokatske karijere, ulazi 1998. godine u Nacionalni front, koji je tada vodio njen otac Žan-Mari.

Kako ocenjuju francuski i drugi zapadni mediji, Le Penova duguje podršku dobrog dela birača uspešnom udaljavanju od krajnje desničarske retorike svog oca, ali i zadržavanju ključne stranačke politike protiv imigracije. Pritom, ona šalje biračima jednostavnu poruku "vaš novac završiće u vašim džepovima".

Trećeplasirani kandidat je radikalni levičar Žan-Lik Melanšon za koga se opredeljuje oko 15,5 odsto ispitanika, a četvrti najbolje kotirani predsednički kandidat je ultradesničar, bivši novinar Erik Zemur sa 9,5 odsto podrške među anketiranima.

Zemur, koji sebe opisuje kao spasioca nacije od navodne islamske pretnje, u januaru je osuđen na novčanu kaznu od 10.000 evra za podsticanje mržnje u svojim izjavama o maloletnim migrantima bez pratnje koje opisao kao "kradljivce, ubice i silovatelje".

Valeri Pekres, koja sebe poredi s Margaret Tačer i Angelom Merkel, ima podršku Republikanaca, Unije demokrata i partija centra i upravo joj ta stranačka zaleđina daje podršku jednog dela biračkog tela. Međutim, prema anketama, nju ne podržava više od 10 odsto glasača u prvom krugu.

Kad je reč o ostalim kandidatima, grubo se mogu podeliti na desničarski i levičarski tabor, pri čemu desnicu, pored Zemura i Le Penove, još predstavlja i Nikola Dipon-Enjan, evroskeptik iz partije "Ustani, Francuska".

Na strani levice su An Idalgo, gradonačelnica Pariza od 2014. i kandidatkinja Socijalističke partije, Natali Arto, bivša nastavnica koju je kandidovala Partija radničke borbe, lider francuskih komunista Fabijen Rusel i Janik Žado, predstavnik Zelenih koji najavljuje "ekološku revoluciju" u Francuskoj.

Među kandidatima je i Filip Putu, u ime Nove antikapitalističke stranke, dok takozvane ruraliste predstavlja Žan Lasal, ekscentrični poslanik koji je nekad bio pastir na Pirinejima.

Izborna tišina, trajaće do 20.00 časova, kada se zatvaraju birališta.

Tradicionalno, izbori počinju dan ranije na francuskim prekomorskim teritorijama.

(Tanjug, Fonet)