Председнички избори у Француској: Према прелиминарним резултатима, Емануел Макрон (28%) и Марин Ле Пен (23%) иду у други круг избора. Трећи је Жан-Лик Меланшон са 20,1% гласова

Актуелни француски председник Емануел Макрон и крајње десна Марин Ле Пен ући ће у други круг француских председничких избора, показале су прве процене резултата избора.

Само пола сата након затварања бирачких места, у Француској су објављени прелиминарни резултати по којима очекивано у други круг председничких избора иду актуелни председник Емануел Макрон који је према пројекцијама освојио 28 одсто гласова, а кандидаткиња екстремне деснице Марин ле Пен 23 одсто.

Према првим излазним анкетама за председничке изборе у Француској, актуелни председник и кандидат партије Република у покрету Емануел Макрон осигурао је 28.5 одсто гласова док је Марин Ле Пен, десничарска кандидаткиња Националног савеза, добила 23.6 одсто гласова. Ови резултати значе да су Макрон и Ле Пен, као и 2017. године, поново ушли у други круг председничких избора, који ће се одржати 24. априла.

Са чак 20.1 одсто гласова, на трећем месту нашао се председнички кандидат екстремне левице Жан-Лик Меланшон. Иза њега су били Ерик Земур са 7,2 одсто гласова и Валери Пекрес са 5 одсто.

Интересантно је да су након објављивања резултата и Меланшон и Пекрес подржали Емануела Макрона. Исто су урадили и кандидат Зелене коалиције Јаник Жадо, који је добио око 4.5 одсто гласова, и кандидаткиња Социјалиста Ан Идалго, градоначелница Париза која је осигурала око 1.8 одсто гласова.

"Не би требало да гласате за госпођу Ле Пен. Разумем ваш гнев, али немојте му се препустити. Не дозволите да вас гнев натера да учините нешто непоправљиво. Ле Пенова не би требало да добије ниједан глас", казао је данас трећепласирани председнички кандидат Жан-Лик Меланшон.

Први резултати излазних анкета по затварању бирачких места на председничким изборима у Француској показују да ће се у другом кругу избора одмерити досадашњи председник, центриста Емануел Макрон и кандидаткиња екстремне деснице Марин Ле Пен.

Агенција Франс прес преноси да је Макрон освојио између 27,6 и 29,7 одсто гласова, а Марин Ле Пен између 23,5 и 24,7 одсто.

Трећи је кандидат радикалне левице Жан-Лик Меланшон са 19,8 до 20,8 одсто гласова.

Како је јавила француска онлајн телевизија БФМТВ, Макрон је освојио 28,50 одсто, а Ле Пен 24,2 одсто.

У првом кругу је било 12 кандидата за председника Француске.

Око 48,7 милиона регистрованих бирача могло је да гласа од 8 сати ујутро до 19 или 20 сати када су се затворила биралишта у великим градовима. Због временске разлике на неким се француским прекоморским територијима, на пример на Карибима, гласало већ у суботу.

До 17 сати излазност је била 65 посто, што је 4,4 процента ниже него 2017. године.

ПАРИЗ - У Француској се одржава први круг председничких избора, а око 48,7 милиона бирача позвано је да искористи своје право гласа и изабере једног од 12 председничких кандидата - четири жене и осам мушкараца. Главни ривал садашњем председнику Емануелу Макрону је лидерка деснице Марин ле Пен, али се судећи по испитивањима јавног мњења, очекује да Макрон однесе победу.

Министарство унутрашњих послова Француске објавило је данас да је до поднева гласало 25,48 одсто бирача на председничким изборима, што је мање него 2017. године када је до истог периода гласало 28,54 одсто бирача, када је Емануел Макрон изабран за председника Француске, преноси портал Политико.

Нови подаци о излазности биће објављени у 17 сати по локалном времену, док се бирачка места затварају у 20 сати када ће бити објављене и излазне анкете.

Фаворити за други круг председничких избора 24. априла су Макрон и Марин Ле Пен, од 12 кандидата.

С обзиром на то да се не очекује апсолутна већина гласова ни за једног кандидата у првом кругу, два кандидата с највећим бројем гласова улазе у завршницу председничке трке у другом кругу - 24. априла.

Последње анкете дају предност центристи Емануелу Макрону с 26 одсто гласова, затим следе Марин Ле Пен с 23 процента, Жан-Лик Меленшон 17,5 одсто и Ерик Земур са 9,5 процената гласова бирача.

У другом кругу, предвиђају испитивања јавног мњења, Макрон би могао да победи са 53 одсто гласова, а Ле Пенова би добила 47 процената.

После првог мандата обележеног друштвеним превирањима и настојања да либерализује француске законе о раду, смањи порезе за најбогатије и привреднике, као и да преобликује трансатлантске односе, Макрон је ушао у председничку трку с више неизвесности него 2017. године, у околностима рата у Украјини и последичне економске кризе.

Макрон већ месецима води у анкетама, али се последњих дана, како показују резултати испитивања јавног мњења, све више смањује његова предност у односу на Ле Пенову.

Кандидаткиња десничарског Националног окупљања (РН), 53-годишња Ле Пен, после краткотрајне адвокатске каријере, улази 1998. године у Национални фронт, који је тада водио њен отац Жан-Мари.

Како оцењују француски и други западни медији, Ле Пенова дугује подршку доброг дела бирача успешном удаљавању од крајње десничарске реторике свог оца, али и задржавању кључне страначке политике против имиграције. Притом, она шаље бирачима једноставну поруку "ваш новац завршиће у вашим џеповима".

Трећепласирани кандидат је радикални левичар Жан-Лик Меланшон за кога се опредељује око 15,5 одсто испитаника, а четврти најбоље котирани председнички кандидат је ултрадесничар, бивши новинар Ерик Земур са 9,5 одсто подршке међу анкетиранима.

Земур, који себе описује као спасиоца нације од наводне исламске претње, у јануару је осуђен на новчану казну од 10.000 евра за подстицање мржње у својим изјавама о малолетним мигрантима без пратње које описао као "крадљивце, убице и силоватеље".

Валери Пекрес, која себе пореди с Маргарет Тачер и Ангелом Меркел, има подршку Републиканаца, Уније демократа и партија центра и управо јој та страначка залеђина даје подршку једног дела бирачког тела. Међутим, према анкетама, њу не подржава више од 10 одсто гласача у првом кругу.

Кад је реч о осталим кандидатима, грубо се могу поделити на десничарски и левичарски табор, при чему десницу, поред Земура и Ле Пенове, још представља и Никола Дипон-Ењан, евроскептик из партије "Устани, Француска".

На страни левице су Ан Идалго, градоначелница Париза од 2014. и кандидаткиња Социјалистичке партије, Натали Арто, бивша наставница коју је кандидовала Партија радничке борбе, лидер француских комуниста Фабијен Русел и Јаник Жадо, представник Зелених који најављује "еколошку револуцију" у Француској.

Међу кандидатима је и Филип Путу, у име Нове антикапиталистичке странке, док такозване руралисте представља Жан Ласал, ексцентрични посланик који је некад био пастир на Пиринејима.

Изборна тишина, трајаће до 20.00 часова, када се затварају биралишта.

Традиционално, избори почињу дан раније на француским прекоморским територијама.

(Танјуг, Фонет)