Бачка Паланка: Почело обележавање Дана сећања на жртве "Олује"

 У Бачкој Паланци, где живи неколико хиљада протераних Срба у оквиру хрватске оружане акције "Олуја", вечерас је почело обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе током те акције.

Обелезежавање 23 године од како је протерано 250.000 Срба, углавном цивила, жена и деце, те убијено и нестало око две и по хиљаде, почело је парастосом који служи патријарх Иринеј.

Александар Вучић: Поручујем Крајишницима да су мук и године ћутања прошле, више никад неће бити "олуја" - радујте се у ове дане туге

У Бачкој Паланци одржана је централна манифестација обележавања Дана сећања на убијене и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја", 4. августа 1995. године. Више никада никаквих "олуја" за Србе зато што су Срби - неће бити, изјавио је председник Србије Александар Вучић и нагласио да је то "порука Србима и свима другима".

"Нећемо више бити само уточиште за наш народ и наше Србе. Бићемо заштита за сваког од њих, стајаћемо уз свој народ и никоме нећемо дозволити да га прогони, понижава и убија, поручио је Вучић на државној комеморацији за настрадале и нестале Србе у акцији хрватске војске "Олуја" 1995. године.

Дозволите да се извиним Крајишницима за године тешког ћутања. Мук је прошао у Србији, поносите се тиме, радујте се у ове дане туге, јер је то доказ да ћете бити безбедни у својој кући и заувек спасени, рекао је Вучић.

Хрватска и њена политика је хтела земљу без Срба, јер су разарали хрватско национално биће, оценио је Вучић који је подсетио на бројне злочине који су се догодили током војне акције хрватске војске.

"Ако то није намера, шта је? Ако то није етничко чишчење, шта је? Ако то није злочин због крви, нације и вере, како злочин изгледа? Не знам, али знам да данас славе, а да никога бар из пуке пристојности за тај злочин нису казнили и неће", рекао је Вучић.

Србија се мења, а протеклих 18 година нисмо разумели и плашили се да кажемо да је то злочин, погром, а данас смемо, нагласио је Вучић и додао је данас Србија у име свих проговирила, "без трунке мржње, без позива на освету, без жеље осим за истином и правдом због које понављамо оно што не желе да чују".

"Сваки злочин је вечан, не може да се оправда и заборави, а најмање да се слави. Ти који славе треба да знају кад убијеш некога данас, убио си га сутра, када прогнаш некога, прогнао си сваки његов дан и трен, читаво постајање и нема рама у који то може да се смести", рекао је Вучић.

Вечерас смо први пут у протеклих неколико деценија овде окупили све Србе и српске политичке представнике из Србије, РС и Црне Горе и сви Крајишници, где год живе, од Бусије до Канаде, треба да знају да нису сами и да никада неће бити сами, рекао је Вучић. Србија може да постоји без Крајине, али не може без Крајишника, оценио је он.

Додик: Сутра ће стајати мирно уз химну коју је написао Србин

Председник Републике Српске Милорад Додик казао је у свом обраћању да је много Срба прогнано и убијено у БиХ - "само зато што су православци и што је хрватска војска ушла у општине и починила ратне злочине". Поновио је да Србију и Републику српску види као један простор.

Додик је поручио да је Хрватска уз међународну интервенцију ослободила генерале који су водили акцију.

Старадање у Олуји је било "олујно", а правде нема, казао је.

"Српски народ може да каже да има две важне ствари, то је моћна и јака Србија и Република Српска, која је оличење слободе српског народ". Ми смо научили да наша слобода зависи од тога гдје имамо државу. Зато ми у Републици Српској живимо као државу српског народа", казао је.

Додик је поручио и да неће дозволити пришивање етиткете "да смо Босанци". "Ми то нисмо. Ми смо Срби. Желимо мир, слободу и хоћемо да живимо са другима. Морају да знају да смо спремни да бранимо Републику Српску, народ има огромну љубав и за Републику Српску и за Србију", поручио је.

Он је уверен да ће Срби у овом веку наћи снагу да "обједине своје државне просторе", и да обезбеде правично решење за Косово. Замолио је Вучића да заштити и Републику Српску.

"Ми волимо Србију, ми доживљавамо Србију својом земљом", поручио је Додик.

"За крај, негде у крају душе могу да нађем нешто што ми даје снагу, мали цинизам, и да кажем, сутра, када буду тамо славили Олују и прослављали, стајат ће мирно пред химном коју је написао Србин. Који је сахрањен у Новом Саду", казао је Додик на концу.

Осим Додика, на Дану сећања присуствовао је и Младен Иванић, члан Председништва БиХ и Жељка Цвијановић, председница Владе Републике Српске.

Централна манифестација Дана сећања на убијене и прогнане Србе у акцији "Олуја" одржана је на стадиону Спортско рекреативног центра "Тиквара".

Ово је четврти пут да Србија и Република Српска заједно обележавају овај дан.

У "Олуји" је, према подацима српског Комесаријата за избеглице, протерано 250.000 Срба из Републике Српске Крајине, 1.856 је убијено, а 836 воде се као нестали. Та акција почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на Републику Српску Крајину.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију.

Патријарх: Једина кривица настрадалих - што су били Срби

Једина кривица настрадалих је што су били Срби и припадали су православној вери, то је њихова једина кривица, рекао је вечерас патријарх српски Иринеј, у Бачкој Паланци на државној манифестацији сећања на настрадале и нестале у хрватској акцији "Олуја" и додао да је то био један од најстрашнијих дана наше историје.

То је био страшан дан наше историје, један од најстрашњих од постојања на овим просторима, рекао је патријарх и додао да је најтрагичније то што они нису пострадали од руку непознатог народа, нити од руку неке непознате религије, већ од браће хришћана.

"То страдање је било такво да се небо застидело од лудости људских", рекао је Иринеј.

Ако има неког ко је затајио и могао да то зло заустави, то је била Црква, рекао је поглавар Српске православне цркве алудирајући на Католичку цркву.

"Нажалост и њихова и наша трагедија", додао је Иринеј.

Та мржња која је настала у прошлости, наставила се и у време “Олује” и што је трагично, она је присутна и данас, упозорио је патријарх Иринеј.

"Како Бог опрашта грехе, ми смо позвани и надамо се да ће то опроштење некога да наведе да размисли о томе што је било и да пожели да се такво зло никада више не догоди, не само код нас, већ и свим другим народима", изјавио је патријарх.

Ниједно зло никада није донело добро једном народу, ни ово страшно зло неће донети добро никоме и једини пут и начин је да се ослободимо последица зла да се Богу молимо, покажемо хришћанску љубав и опростимо, рекао је Иринеј који је оценио да не види такву исту жељу на другој страни.

Србија и Република Српска заједно обележавају датум

Након парастоса окупљенима на стадиону спортско-рекреативног центра "Тиквара" обратиће се председник Србије Александар Вучић, председник Републике Српске Милорад Додик и једна од прогнаних Јелена Кнежевић.

Међу прогнанима 1995. године је био и 62-годишњи Вилко Гогић из Босанске Крајине.

Почео је нови живот доласком у Србију, а данас, каже, и када би хтео да се врати нема где.

"Немамо где да се вратимо. То су сад рушевине, једино земље има. Али и да се вратимо, не можемо да обезбедимо егзистенцију", рекао је Гогић Тањугу.

Ђуро Штељић, који је са женом и три сина протеран из Коренице, казао је за Тањуг да им је тог јутра у кућу дошло шест униформисаних мушкараца, који су им рекли да покупе своје торбе и носите или да оставе главе ту у стану.

Наводећи да им ништа друго није преостало да ураде, Штељић је казао да се не зна броја Србима које су закопали под аутопут, ровокопачима копали, па их асфалтом покривали.

"Наишла је полиција, главног знам и рекли су нам да се купимо и идемо одатле. Кажу, ово је хрватска домовина, ово више није ваше српско", прича Штељић.

Додаје да је требало да у Србију дођу у шлеперу, који је ишао из Доњега Лаца и који је изгорео, али да је судбина била таква да дођу у једном трактору и тако преживе.

"Ништа нисмо понели, оставили смо тањир наливен супе, постављен за доручак деци. Оставили смо све. Двехиљадите сам отишао да тражим радну књижицу у Кореницу, питам полицајца где је Шумарија, објасним му да сам код њих радио 30 година. Пита ме да ли сам имао кућу, ја кажем да сам имао стан. Он ми каже, ако си имао кућу купи циглу, опсовао ми је српску мајку и казао је - ово је груда хрватске домовине. Ја сам остао без речи, дочекао аутобус из Шибеника и вратио се назад, више нисам ишао, што ћу, немам шта тамо да радим", испричао је Штељић.

Додао је да тада нико од Срба није остао, али да познаје једног који се вратио у Доњи Лапац, у своју кућу, коју је обновио са парама које је имао.

"Син му није могао добити посао ту и вратио се у Бањалуку. Ја га питам како је, а он ми каже гледају те како ће те скинути и зато сам вратио сина", навео је Штељић.

Дану сећања присуствују премијерка Србије Ана Брнабић и министри у Влади Србије, народни посланици, представници Војске Србије и Српске православне цркве.

(Танјуг-Срна)