Tri grupe u Evropskom parlamentu, socijalisti, liberali i zeleni podržali zahtev opozicije za ekspertskim izveštajima o vladavini prava i slobodi medija u Srbiji

 BRISEL – U zajedničkoj izjavi u koju je EWB imao uvid, predstavnici tri grupe u Evropskom parlamentu koje zajedno imaju 311 poslanika podržale su zahtev opozicije u Srbiji upućen evropskim institucijama o uspostavljanju ekspertske grupe EU za kreiranje izveštaja o zarobljavanju države i medija u Srbiji od strane vlasti, kao prvi korak u rešavanju političke krize pod okriljem EU.

Kako su juče preneli mediji, predstavnici opozicije u Srbiji koja je bojkotovala izbore 21. juna poslala je pismo Evropskoj komisiji u kojoj poziva EU da formira ekspertske grupe koje bi, po uzoru na rešavanje političke krize u Severnoj Makedoniji pre nekoliko godina, izradili izveštaj o stanju vladavine prava i demokratije u zemlji. Ovaj izveštaj bi predstavljao polaznu tačku za angažman EU u rešavanju političke krize u Srbiji. Novina u slučaju Srbije je što opozicija zahteva i ekspertsku grupu o stanju u medijima.

Deo poslanika u Evropskom parlamentu odlučio je da podrži ovu inicijativu i pozvao Evropsku komisiju da uspostavi ove grupe i izradi izveštaje.

Saopštenje je u ime poslaničke grupe Socijalista i demokrata potpisala Tanja Fajon, u ime liberalne grupe Obnovimo Evropu Klemen Grošelj, a u ime grupe Zelenih Viola fon Kramon Taubadel. Grošelj i Fon Kramon su izvestioci iz senke za Srbiju u ime svojih grupa, dok je Fajon predsedavajuća Delegacije EP za Srbiju.

Tri grupe koje su podržale predlog opozicije u Srbiji zajedno imaju 311 poslanika, što je znatno više od Evropske narodne partije (EPP), jedine grupe koja i dalje jasno podržava Srpsku naprednu stranku. EPP, u čijim se redovima kao pridružena članica nalazi SNS, ima 178 poslanika u Evropskom parlamentu, koji ukupno ima 705 poslanika.

Naš portal je nedavno analizirao koje grupe u Evropskom parlamentu su kritične prema vladajućoj partiji u Srbiji, koje je podržavaju, a koje se do sada nisu značajnije angažovale oko situacije u Srbiji. U poslednjoj navedenoj grupi ima nešto više od 200 poslanika, među kojima Evropska levica svakako nije naklonjena vlastima u Srbiji, dok je teško očekivati da bi se desničari iz grupa ID, a posebno ECR, u kojoj se nalazi vladajuća partija Poljske Paravo i pravda, pridružili ovoj inicijativi. Grupe koje su kritične prema stanju u Srbiji svakako čine jasnu većinu.

U svojoj izjavi, Fajon, Grošelj i Fon Kramon istakli su da su se zajednički napori Evropskog parlamenta i Evropske komisije u prošlosti pokazali kao efikasni za rešavanje političkih kriza u drugim zemljama u regionu, jasno aludirajući na Severnu Makedoniju, i dodali da mogu dati rezultati i u Srbiji.

Oni su dodali da Evropski parlament treba da podrži jačanje demokratskog stuba nove metodologije proširenja i da obezbedi učešće svih glavnih političkih partija u Srbiji u nastavku dijaloga pod posredstvom Evropskom parlamenta. Dijalog su u prvoj fazi vodili Tanja Fajon i izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik (EPP), a najavljeno je da će se on nastaviti nakon održavanja izbora.

Fajon, Grošelj i Fon Kramon istakli su u saopštenju da je demokratija u Srbiji trenutno ugrožena autoritarnim tendencijama vlasti, nefer izbornim uslovima i odsustvom osnovnih sloboda i vladavine prava. Uprkos nedavno održanim izborima, protesti na ulicama Srbije i njihovo nasilno suzbijanje pokazuju da zemlju očekuju teški izazovi, napisali su evropski poslanici.

“Bez solidnog odgovora i rešenja za navedene probleme, Srbija nema stabilnu budućnost i, nažalost, stvarnu perspektivu članstva u EU”, napisali su oni.

Kako je rešena politička kriza u Severnoj Makedoniji?

Tadašnja opozicija u Makedoniji optuživala je režim Nikole Gruevskog, koji je na vlasti bio od 2006. do 2017, za autoritarizam i zarobljavanje države, koji su onemogućivali održavanje slobodnih i poštenih izbora. Politička kriza u državi izbila je aferom “prisluškivanje”, kada je opozicija predvođena Zoranom Zaevim otkrila da je vlast tajno i nedozvoljeno snimala razgovore velikog broja građana.

Evropska komisija je u trenutku političke krize u Makedoniji, uporedo sa posredovanjem između političkih aktera, okupila i grupu nezavisnih stručnjaka, na čelu sa Rajnhardom Pribeom, penzionisanim direktorom Evropske komisije, sa zadatkom da istraži sistemske probleme vladavine prava u ovoj zemlji. Ishod ovog poduhvata bio je tzv. Pribe izveštaj, nastao nakon višestrukih poseta stručnjaka Makedoniji, sastancima sa vladinim i nevladinim akterima, i pristupu relevantnoj dokumentaciji koji je omogućila EK.

Prema ocenama stručnjaka, nezavisni eksperti, koje sada traži i opozicija u Srbiji, bili su direktniji u dijagnostifikovanju problema od redovnih izveštaja Evropske komisije, koji su često pisani previše tehničkim jezikom. Pribe i saradnici mogli su da izađu iz formaliziranog kalupa EU izveštavanja, ali je izveštaj ipak nosio autoritet Evropske komisije koja ga je naručila i objavila.

Nedugo nakon objavljivanja Pribeovog izveštaja, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta Eduarda Kukana, Ričarda Hovita i Iva Vajgla, koji su dolazili iz tri najveće grupe u EP, došlo je do sklapanja Pržinskog sporazuma 2015. između lidera četiri najveće partije u Makedoniji, koji je doveo do prelazne vlade i dogovora o izbornim uslovima.

(EWB)