Три групе у Европском парламенту, социјалисти, либерали и зелени подржали захтев опозиције за експертским извештајима о владавини права и слободи медија у Србији

 БРИСЕЛ – У заједничкој изјави у коју је EWB имао увид, представници три групе у Европском парламенту које заједно имају 311 посланика подржале су захтев опозиције у Србији упућен европским институцијама о успостављању експертске групе ЕУ за креирање извештаја о заробљавању државе и медија у Србији од стране власти, као први корак у решавању политичке кризе под окриљем ЕУ.

Како су јуче пренели медији, представници опозиције у Србији која је бојкотовала изборе 21. јуна послала је писмо Европској комисији у којој позива ЕУ да формира експертске групе које би, по узору на решавање политичке кризе у Северној Македонији пре неколико година, израдили извештај о стању владавине права и демократије у земљи. Овај извештај би представљао полазну тачку за ангажман ЕУ у решавању политичке кризе у Србији. Новина у случају Србије је што опозиција захтева и експертску групу о стању у медијима.

Део посланика у Европском парламенту одлучио је да подржи ову иницијативу и позвао Европску комисију да успостави ове групе и изради извештаје.

Саопштење је у име посланичке групе Социјалиста и демократа потписала Тања Фајон, у име либералне групе Обновимо Европу Клемен Грошељ, а у име групе Зелених Виола фон Крамон Таубадел. Грошељ и Фон Крамон су известиоци из сенке за Србију у име својих група, док је Фајон председавајућа Делегације ЕП за Србију.

Три групе које су подржале предлог опозиције у Србији заједно имају 311 посланика, што је знатно више од Европске народне партије (ЕПП), једине групе која и даље јасно подржава Српску напредну странку. ЕПП, у чијим се редовима као придружена чланица налази СНС, има 178 посланика у Европском парламенту, који укупно има 705 посланика.

Наш портал је недавно анализирао које групе у Европском парламенту су критичне према владајућој партији у Србији, које је подржавају, а које се до сада нису значајније ангажовале око ситуације у Србији. У последњој наведеној групи има нешто више од 200 посланика, међу којима Европска левица свакако није наклоњена властима у Србији, док је тешко очекивати да би се десничари из група ИД, а посебно ЕЦР, у којој се налази владајућа партија Пољске Параво и правда, придружили овој иницијативи. Групе које су критичне према стању у Србији свакако чине јасну већину.

У својој изјави, Фајон, Грошељ и Фон Крамон истакли су да су се заједнички напори Европског парламента и Европске комисије у прошлости показали као ефикасни за решавање политичких криза у другим земљама у региону, јасно алудирајући на Северну Македонију, и додали да могу дати резултати и у Србији.

Они су додали да Европски парламент треба да подржи јачање демократског стуба нове методологије проширења и да обезбеди учешће свих главних политичких партија у Србији у наставку дијалога под посредством Европском парламента. Дијалог су у првој фази водили Тања Фајон и известилац за Србију Владимир Билчик (ЕПП), а најављено је да ће се он наставити након одржавања избора.

Фајон, Грошељ и Фон Крамон истакли су у саопштењу да је демократија у Србији тренутно угрожена ауторитарним тенденцијама власти, нефер изборним условима и одсуством основних слобода и владавине права. Упркос недавно одржаним изборима, протести на улицама Србије и њихово насилно сузбијање показују да земљу очекују тешки изазови, написали су европски посланици.

“Без солидног одговора и решења за наведене проблеме, Србија нема стабилну будућност и, нажалост, стварну перспективу чланства у ЕУ”, написали су они.

Како је решена политичка криза у Северној Македонији?

Тадашња опозиција у Македонији оптуживала је режим Николе Груевског, који је на власти био од 2006. до 2017, за ауторитаризам и заробљавање државе, који су онемогућивали одржавање слободних и поштених избора. Политичка криза у држави избила је афером “прислушкивање”, када је опозиција предвођена Зораном Заевим открила да је власт тајно и недозвољено снимала разговоре великог броја грађана.

Европска комисија је у тренутку политичке кризе у Македонији, упоредо са посредовањем између политичких актера, окупила и групу независних стручњака, на челу са Рајнхардом Прибеом, пензионисаним директором Европске комисије, са задатком да истражи системске проблеме владавине права у овој земљи. Исход овог подухвата био је тзв. Прибе извештај, настао након вишеструких посета стручњака Македонији, састанцима са владиним и невладиним актерима, и приступу релевантној документацији који је омогућила ЕК.

Према оценама стручњака, независни експерти, које сада тражи и опозиција у Србији, били су директнији у дијагностификовању проблема од редовних извештаја Европске комисије, који су често писани превише техничким језиком. Прибе и сарадници могли су да изађу из формализираног калупа ЕУ извештавања, али је извештај ипак носио ауторитет Европске комисије која га је наручила и објавила.

Недуго након објављивања Прибеовог извештаја, уз посредовање представника Европског парламента Едуарда Кукана, Ричарда Ховита и Ива Вајгла, који су долазили из три највеће групе у ЕП, дошло је до склапања Пржинског споразума 2015. између лидера четири највеће партије у Македонији, који је довео до прелазне владе и договора о изборним условима.

(EWB)