Тонино Пицула: Можда могу да помогнем да Србија изађе из стања стагнације на европском путу, али је за то потребна усклађеност Србије са спољном и безбедносном политиком ЕУ

Известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула изјавио је да можда може да помогне да Србија изађе из стања стагнације на европском путу, али је навео да је за то потребна и висока усклађеност Србије са спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Коментаришући одбијање појединих чланица ЕУ да дају „зелено светло“ за отварање преговора о Кластеру 3 у приступним преговорима са Србијом, Пицула је за телевизију Нова рекао да је за државе кандидата за пријем у ЕУ, попут Србије, важна усклађеност са кључним параметрима у приступним преговорима.

„Без обзира на садржај конкретног кластера, изнад преговора са државом кандидатом увек лебде политичке процене колико је она усклађена с кључним параметрима преговора. У процесу евроинтеграција Србије постоје озбиљне замерке на општу неусклађеност у кључним параметрима са спољном и безбедносном политиком ЕУ“, казао је Пицула, европосланик Социјалдемократске партије Хрватске.

Упитан да ли зна зашто је Хрватска међу чланицама ЕУ које се противе отварању преговора о Кластеру 3 у преговорима са Србијом, Пицула је рекао да му „нису познати детаљи“, али је указао да су пре месец дана многе земље „помињале недовољне резултате у владавини права, слободи медија и дијалогу с Косовом“.

„Тада је седам земаља одбацило предлог Мађарске (за отварање преговора о Кластеру 3), а као главни разлози су наведени неусклађеност са спољном политиком ЕУ и санкцијама Русији, на неки начин нејасна геополитичка опредељеност Србије и наравно проблеми у владавини права и односима с Приштином. Мислим да се за месец дана ништа није променило“, рекао је он.

О могућности да ЕУ отвори Кластер 3 у преговорима са Србијом до краја године, Пицула је казао да је „времена све мање“ јер би међувладина конференција, „ако је уопште буде“, требало да буде између 16 и 20. децембра.

Навео је да је „добро“ што је Србија чланицама Европске уније доставила неформални документ са листом корака које намерава да предузме у кратком року, како би подстакла одлуку о отварању преговора о Кластеру 3, али је додао да је „тешко проценити колико је то могуће реализовати у кратком року и колико то може да утиче на расположење оних који ;преговарају са Србијом“.

Међу корацима које је Србија у „нон-пејперу“ најавила за почетак децембра, су ревизија бирачког списка у складу са препорукама Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР), покретање процедуре за избор новог савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), увођење виза за треће земље у складу са визном политиком ЕУ и пуна оперативност гасног интерконектора са Бугарском, јавио је РТС, позивајући се на дипломатске изворе у Бриселу.

Пицула је рекао да је замах у политици проширења ЕУ, који је настао после напада Русије на Украјину 2022. године, „много више заслуга геополитичких околности него заслуга земаља кандидата“.

„Међутим, погрешно је рачунати да саме геополитичке околности не траже и високу усклађеност са спољном и безбедносном политиком ЕУ. Јер, ЕУ није само заједничко тржиште, него и заједница демократских вредности и заједница поделе ризика који прете Унији. Ако се нека земља не слаже са тим комплексом, онда то сигурно оставља последице на брзину преговора“, указао је он.

Најавио је да ће у својству известиоца ЕП доћи у Србију у јануару или фебруару 2025. године и да се неће срести само са представницима власти, него и опозиције, локалних заједница, синдиката, медија, невладиног сектора, пословне и академске заједнице.

Кластер 3 (Конкурентност и инклузивни раст) обухвата осам поглавља, од којих је пет отворено пре него што је уведен концепт кластера: Економска и монетарна политика (Поглавље 17), Предузетништво и индустријска политика (20), Наука и истраживање (25), Образовање и култура (26) и Царинска унија (29). На отварање чекају три поглавља: Информационо друштво и медији (10), Пореска политика (16) и Социјална политика и запошљавање (19).

(Н1)