Томислав Николић: Датум преговора са ЕУ приоритет, али можда у фебруару или марту стигну и нови захтеви

Београд - Најважнији интерес земље је да добије датум за почетак преговора са Европском унијом, каже председник Томислав Николић, али напомиње да би у фебруару или марту "можда могао да нас запљусне" неоткривени део захтева.

Председник Србије Томислав Николић рекао је да је најважнији интерес земље да добије датум за почетак преговора са Европском унијом.

У новогодишњем интервјуу Фонету Николић је истакао да ће Србија током ирског председавања ЕУ, у првих шест месеци наступајуће године, испунити задатке који су пред њом, а да ли ће то бити довољно, видеће се по реакцијама на став Београда како би требало решити косовско питање.

"Уколико се покаже да постоји неоткривени део захтева, који би можда могао да нас запљусне у фебруару или марту", рекао је Николић, "онда је то знак да нас ЕУ не жели, као државу која се не одриче Косова и Метохије".

Говорећи о резолуцији и платформи за Косово, Николић је оценио да су неке примедбе премијера Ивице Дачића биле оправдане, али можда није требало да их износи у јавност. Он је објаснио да су Дачићеве примедбе одражавале забринутост да ли Србија доноси документ који ће превише наљутити људе са којима преговара о уласку у ЕУ или не.

Николић разуме Дачића, кога је подржао "на свој начин", и објашњава да није сујетан човек, па не тражи да његов предлог мора да буде коначан.

У платформи, међутим, мора остати оно што је фундаментално, нагласио је Николић и подсетио да је текст тог документа усаглашен у консултацијама са Владом Србије.

Према Николићевим речима, платформа је, после усаглашавања, претрпела промене, неки ставови су више објашњени, наведено је да се настављају преговори са Приштином под окриљем ЕУ, као и имплементација онога што је договорено.

Договори у складу са платформом

Све, међутим, мора бити у складу са платформом и свако појединачно решење треба да тежи свеобухватном решењу, напоменуо је Николић и предочио да "онај ко сада преговара, има иза себе документ о којем мора да води рачуна".

Платформа је препуна решења из ЕУ и Ахтисаријевог плана, истакао је Николић, који не види због чега и на Косову не би могло да буде примењено оно што је примењено у развијеном демократском свету. Неколико држава је на платформу реаговало сугестијама, потврдио је Николић, али се из тих предлога тачно види да ли је та држава признала независност Косова или не.

Евентуална промена на месту "премијера" Косова неће утицати на позицију Србије у наставку дијалога, рекао је Николић, јер је, за разлику од Тачија, који је под сумњом да је починио ратни злочин, Хашки суд ослободио оптужби Рамуша Харадинаја.

"Боље је прихватити разговор, него одбити да разговарате, јер не разговарате о својој имовини, разговарате о Србији. Србија је важнија од сваког појединачног принципа", објаснио је Николић.

Он је најавио усвајање Закона о суштинској аутономији, јер сматра да то налаже Устав Србије, док је опозицији поручио да би, поводом Косова, требало да размисли о својој улози у парламенту.

Према речима Николића, опозиција се суочава са изазовом да буде против документа који није капитулација и признавање независности Косова, већ основ за разговоре који би могли да доведу до коначног решења косовског питања. Николић је зато опозицији поручио да би сада требало да покаже одговорност и државотворност, како би се исказала слога.

Осврћући се на Владу Србије, Николић је истакао да је задовољан њеним радом, посебно што у тешко време мора да решава тешку економску ситуцију, смањи буџетски дефицит, избори се са незапосленошћу и реализује бројне пројекте, међу којима је и гасовод "Јужни ток".

"Као што сутра поново мора да сване, 'Јужни ток' мора да буде изграђен у Србији", нагласио је Николић.

Борба против криминала и корупције

Николић је рекао да апсолутно подржава борбу против криминала и корупције коју води потпредседник Владе Александар Вучић. Да сам имао трунку дилеме да ли Србија треба да се упусти у борбу против корупције и криминала, не бих поставио Вучића на ту функцију, већ некога ко можда има обзира, аутоцензуру, страх и не жели да реши проблеме, објаснио је Николић.

"Да сам незадовољан", додао је Николић, "могао бих да повучем такав потез да променим онога ко води борбу против криминала, али за сада та борба тече изванредно".

Николић је нагласио да је полиција претходних година радила на овим случајевима, али они нису стизали до тужилаштва и судова и додао да се залаже за обрачун са политичарима умешаним у криминал, јер земља не би дошла на ове гране да није било таквих политичара.

"Када год буду ухапсили неког политичара са потпуно јасним и чврстим доказима, први ћу да кажем да затворе уста сви они који говоре о политичкој хајци, јер је ово борба против криминала", рекао је Николић.

Упитан да ли је неко од крупних имена из света бизниса тражио заштиту од њега пре него што се нашао на удару истраге, Николић је одговорио да нико није тражио заштиту.

На питање о могућности ванредних избора, Николић је одговорио да држава не би требало да буде без Владе пет месеци, будући да у јуну очекује датум за почетак преговора са ЕУ.

Влада Србије не сме бежати од одговорности, нагласио је Николић, већ би до јуна требало да спроведе све на шта се обавезала и добије датум за преговоре о чланству у ЕУ, "а тада нека раде шта год хоће".

"Овде може доћи до избора само ако то буде желела владајућа коалиција, што је парадокс, јер до ванредних избора увек долази под притиском опозиције", рекао је Николић.

Николић је убеђен да ће Српска напредна странка одолети искушењу да сада иде на изборе да би капитализовала "огроман успех" после претходних избора.

"Осим, ако не буде постојало огромно неслагање у владајућој коалицији, али они то могу да избегну на тему решавања косовског питања и борбе против криминала и корупције", оценио је Николић.

Он је, у наставку, поновио да би било најбоље да Албанци уклоне споменик ОВПМБ у Прешеву, али би држава, ако то не ураде, морала да реагује и сруши га "у по бела дана".

Николић је подсетио да је пре шест година изјавио како Хрватску признаје у авнојевским границама и нагласио да се његове изјаве о Вуковару погрешно тумаче у хрватској јавности.

О састанку са Јосиповићем

Он је најавио да ће се састати са Ивом Јосиповићем када председник Хрватске за то буде расположен и додао да би то могло да буде и сутра, што се њега тиче.

Николић је, међутим, констатовао да је Хрватска чекала пресуду генералима Анти Готовини и Младену Маркачу из Хага да би прославила то што нико није осуђен за злочин.

"Они знају да је то био страшан злочин. Цела међународна јавност зна да је то био можда најстрашнији злочин у Европи после Другог светског рата. Геноцид", оценио је Николић.

Протерано је више од 200.000 људи и убијено преко њих 2.000, прецизирао је Николић, али је напоменуо да то не износи као разлог да се не сретне са Јосиповићем.

Говорећи о злочинима у БиХ, Николић је рекао да је Србија донела скупштинску декларацију о осуди злочина над бошњачким становништвом у Сребренци јула 1995. године и подсетио да је власт ухапсила Ратка Младића и спровела га у Хаг.

"То је наш однос према злочину. Ја бих био први српски функционер, државник, председник државе, председник владе, министар, који би, да хоћу да послушам (Бакира) Изетбеговића, рекао да је ту било злочина геноцида", напоменуо је Николић.

"А како ћу мимо скупштине? Да је то скупштина рекла, а ви знате ко је тада водио државу и скупштину, да је било могуће први би они то урадили, ја бих то морао да поновим", нагласио је Николић, "јер сам 22 године био посланик и за мене је скупштина светиња".

Скупштина то никада није утврдила. "Хоћу ли ја то да утврђујем", упитао је Николић.

Председник Србије је био у Сребреници

На опаску да је Међународни суд правде утврдио да је у Сребреници почињен геноцид, Николић је узвратио да је то утврдио Трибунал у Хагу, који је у пресуди једном српском генералу навео да је био саучесник у геноциду, па се тако, како сматра, проширила прича да је у Сребреници почињен геноцид.

Упитан да ли би отишао у Сребреницу да ода пошту жртвама, Николић је одговорио: "Што да не, али мислим да је председник Србије био у Сребреници. Ја сам само председник Србије, ја више нисам Томислав Николић".

Ако Изетбеговић од мене очекује да одем у Сребреницу, нека сачека да ми истекне мандат, отићи ћу, рекао је Николић и поновио да је председник Србије тамо већ био, а он "поштује своје претходнике".

На питање о "црним листама" медија и невладиних организација, које су објавиле десничарске организације, Николић је рекао да га то подсећа на ситуацију када неко у Београду нацрта три кукаста крста, а онда се сјати 50 новинара који то забележе и кажу да се у Србији рађају антисемитизам и нацизам.

"Тако и то, када нека будала направи списак, а не значи ништа на политичкој сцени Србије, како очекујете да релевантни политичари на то реагују", упитао је Николић.

На то треба да реагују само истражни органи, а не политичари. Да тај може да буде фактор у Србији, додао је Николић, освојио би гласове да уђе у парламент.

Николић истиче да је за апсолутну слободу штампе, као и да новинари буду заштићени до мере до које су заштићени највиши државни функционери, судије, тужиоци и полиција, док би оне који их угрожавају требало гонити до краја.

Када је реч о реформи медијског законодавства, Николић се залаже и за излазак државе из власништва у медијима, али наглашава да би "држава требало да има јавни сервис који мора бити финансиран".

"Али, неко мора да уђе у њега, утврди колико има запослених, колике су плате, ко их одређује, колики су распони у платама, који је вишак запослених и затим направи социјални програм, како би држава у јавном сервису финансирала оно што је корисно држави и народу", рекао је Николић.

Све друго би требало да буде приватно и потпуно слободно, закључио је Николић.

(РТС)