Томислав Николић амбасадорима у Београду: Отели су нам део територије, протерали грађане, а сада хоће и нашу културну баштину

 У Палати Србије нешто око 11 сати почело је обраћање председника Србије Томислава Николића шефовима дипломатских председништва поводом предлога Албаније да Косово постане члан Унеска. Како је рекао, "отели су нам део територије, протерали грађане, а сада хоће и нашу културну баштину"

Како је објаснио, ова баштина је повезана са живом историјом и вековним присуством српског народа на овим просторима.

- Стога су напади на српску баштину од 1999. године, чији смо сведоци сви били, напади на идентитет Срба и имају директан утицај на њихов осећај сигурности и прихваћеност у локалној средини - рекао је председник Србије.

Извршни савет Унекса је у понедељак уврстио у дневни ред предлог препоруке за пријем Косова у чланство те организације, а о Косову ће расправљати 21. октобра.

Председник Србије Томислав Николић рекао је страним дипломатама да би пријем Косова у Унеско представљало расадник будућег сукоба, "кад год то било".

Председник је амбасадорима у Београду рекао да је то проблем за регион, Европу и цео свет и да се сада поставља питање има ли правог пута за однос Београда и Приштине.

"Сваки договор који је наметнут или скројен да ствара трајно незадовољство било које стране, у ствари и није договор, већ расадник будућег сукоба", рекао је Николић.

Николић је амбасадорима рекао да је Србија 2012. године показала да жели да учини велики напор и у Бриселу преговара о свим питањима у односима Београда и Приштине, али да са друге стране нису желели да разговарају о имовини СПЦ.

Истичући да се разговори не могу успешно окончати без коначног договора о положају СПЦ и заштити храмова, председник Србије је навео да је "Србија једина земља у Европи којој, поред отимања територије, протеривања грађана, некашњеног убијања и такозване жетве органа, сада покушавају да отму и културну баштину под заштитом Унеско".

"Све ово је део процеса мењања историјских чињеница у циљу маргинализације и елиминисања Срба и Србије из историје Косова и Метохије. Ово истовремено открива и шта је у основи настојања Косова у правцу чланства у Унеско, иако се то настоји другачије представити од стране његових промотера", рекао је Николић.

Николић је навео да је на територији Косова и Метохије уништено 174 верских објеката, као и да су рушене стотине културних споменика и да су јужно од Ибра разрушена српска гробља.

"Српски средњовековни споменици нису рушени само током оружаних сукоба, већ пре и после њих, што сведочи о намери и промишљеном поступању. На Космету се плански врши затирање материјалних доказа о постојању Срба на овом простору, са циљем да се изврши фалсификовање историје и да се створи нов државни, национални и културни идентитет, који подразумева нестанак свега што цео миленијум сведочи о српском присуству", рекао је Николић.

Наводећи да је такво поступање доживело кулминацију 2004. године, када је у мартовском погрому убијено десеторо Срба, рањено и повређено више од 900, протерано 4.000 људи, а срушено и спаљено 35 цркава и манастира, Николић је рекао:

"Замислите да се у вашим земљама најдража културна баштина преда у руке некоме ко је није стварао и ко је у безброј наврата покушавао да је сатре. То би било исто као да сте вуку дали јагње на чуавње".

Николић је амбасадоре замолио да се о томе искрено замисле како би "схватили какве су муке снашле Србе".

"Прети нам се одузимањем нечега што нам је најдраже, нечега што је у сржи наше духовности, идентитета и трајања", рекао је Николић.

Николић је навео и да је Унеско више пута указивао на потребу очувања српске баштине на Косову, а повукао је и паралелу између дешавања на КиМ и онога што се дешава у Палмири, где је Исламска држава уништила бројне древне грађевине непроцењиве вредности.

Председник Србије је рекао да би разматрање пријема Косова у Унеско имало изразито негативан утицај на дијалог који је у деликатној фази и додао да би то фактички онемогућило да се постигне обострано прихватљиво решење.

(Блиц-Б92)